Starmer nastoji da utiče na Trampa u vezi s Ukrajinom i NATO dok rastu transatlantske tenzije
Dva dana pre njegovog ključnog sastanka s američkim predsednikom Donaldom Trampom (Trump) u Beloj kući, britanski premijer Kir Starmer (Keir) u istupu u parlament je najavio najveće povećanje izdataka za odbranu u toj zemlji od kraja Hladnog rata.
Starmer je najavio planove za ubrzano povećanje izdvajanja na odbranu na 2,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2027. godine i cilj od tri odsto u narednom periodu.
"Mislim da duboko u nama svi znamo da se ovakva odluka očekivala već tri godine od početka sukoba u Ukrajini. Poslednjih nekoliko nedelja su ubrzale moje razmišljanje", rekao je Starmer novinarima posle obraćanja poslanicima.
Starmer je doneo takvu odluku u vreme kada su transatlantski odnosi na najnižoj tački od kraja Hladnog rata i dok Tramp dovodi u pitanje vrednost NATO-a, kritikuje rukovodstvo Ukrajine i razmatra sporazum o evropskoj bezbednosti s Rusijom.
Starmer – političar s levog centra koji je preuzeo funkciju u julu – nada se da će se s povećavanjem potrošnje na odbranu Velika Britanija smatrati kao zemlja koja odgovara na Trampove dugogodišnje pritužbe da saveznici iz NATO-a ne plaćaju svoj deo.
Britanski premijer dolazi u SAD posle posete francuskog predsednika Emanuela Makrona 24. februara Beloj kući, gde je takođe nastojao da održi angažovanje Vašingtona na evropskoj bezbednosti i da Vašington podrži fer mirovni sporazum za Ukrajinu.
Uzastopne posete na visokom nivou naglašavaju sve veću bojazan u Evropi da bi sporazum SAD s Kremljom kojim će Ukrajina biti ranjiva mogao da destabilizuje kontinent.
Preokret američke politike
Otkako je preuzeo dužnost pre pet nedelja, Tramp je krenuo agresivno da radi na ispunjenju svog predizbornog obećanja o okončanju rata u Ukrajini, preokrenuvši trogodišnju američku politiku.
Tramp je šokirao evropske kolege ranije ovog meseca kada je objavio da je održao dug i produktivan telefonski razgovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i rekao da će njegov tim za nacionalnu bezbednost "odmah" početi pregovore s Kremljom o okončanju rata.
Tramp je kasnije rekao da bi želeo da se Rusija ponovo pridruži Grupi osam vodećih industrijskih zemalja, dok je njegov državni sekretar Marko Rubio (Marco) razgovarao o poslovnim mogućnostima za američke kompanije u Rusiji.
Bilo kakvo ukidanje sankcija Rusiji, što je neophodan korak za ponovno poslovanje u toj zemlji, omogućilo bi Kremlju da se ponovo naoruža, što predstavlja pretnju po evropsku bezbednost, kažu analitičari.
Trampov pristup označava oštar pomak u odnosu na političku i ekonomsku izolaciju Rusije koju je nametnuo njegov prethodnik Džo Bajden (Joe Biden).
Evropski lideri sada strahuju da bi Trampovo direktno angažovanje s Moskvom moglo da dovede do rešenja koje daje prioritet odnosima SAD i Rusije nad evropskim bezbednosnim brigama, što ih praktično ostavlja bez uticaja na odluke koje utiču na stabilnost regiona.
Da bi sprečio taj ishod, Makron je 17. februara organizovao hitne razgovore sa liderima Evropske unije kako bi se formulisao jedinstven odgovor.
"SAD su se pomerile, a Evropa je shvatila da ako želi da bude ozbiljna po pitanju sopstvene bezbednosti i dugoročnog rešavanja Ukrajine, što je od suštinskog značaja za evropsku bezbednost, onda i ona mora da se promeni", rekla je Fiona Hil (Hill), bivša Trampova savetnica za Rusiju tokom njegovog prvog mandata.
Starmer i Makron planiraju evropske snage s 30.000 vojnika, ali traže podršku SAD.
"Velika Britanija je spremna i voljna da podrži ovaj mirovni sporazum trupama na terenu. I na kraju, američka podrška će biti od vitalnog značaja za odvraćanje Rusije od nove invazije za samo nekoliko godina", rekao je Starmer ranije ove nedelje.
Taj zaštitni mehanizam – verovatno u srži razgovora u Beloj kući – mogao bi da uključi obećanja američke vazdušne, logističke i komunikacijske podrške u slučaju da Rusija prekrši mirovni sporazum.
Da li je dovoljno?
Trampova promena spoljne politike navođena je njegovim stavom da SAD imaju ograničene vojne i finansijske resurse i da moraju da se fokusiraju na Indo-Pacifik kako bi odvratile Kinu, koju vidi kao glavnu pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD.
Iz Trampove perspektive, Evropa mora da snosi teret zaštite od Rusije povećanjem troškova za odbranu. Godinama, većina evropskih zemalja nije ispunjavala cilj NATO-a o potrošnji na odbranu od dva odsto, što je navelo Trampa da ih optuži da zavise od SAD i doveo u pitanje vrednost alijanse.
Tramp je nedavno pozvao članice NATO-a da povećaju potrošnju za odbranu na pet odsto BDP-a, što je neki eksperti smatraju nerealističnim i što bi izvršilo značajan pritisak na budžete mnogih zemalja EU, primoravajući ih ili da povećaju poreze ili smanje beneficije. SAD troše oko 3,4 odsto BDP-a na odbranu.
Starmer namerava da finansira povećanje izdataka za odbranu u Velikoj Britaniji na 2,5 odsto smanjenjem međunarodne pomoći. Povećanje na tri odsto, verovatno do kraja decenije, iziskivalo bi strože fiskalne odluke.
Ed Arnold, viši naučni saradnik na Royal United Services Institute (RUSI), tink tenku za odbranu i bezbednost sa sedištem u Londonu, napisao je u belešci od 24. februara – pre Starmerove objave o potrošnji na odbranu – da povećanje Velike Britanije na 2,5 odsto BDP-a verovatno neće biti dovoljno da impresionira Trampa.
Arnold je tvrdio da, kako bi pojačao uticaj Velike Britanije, Starmer "treba da se obaveže na tri odsto, ne 'čim fiskalni uslovi dozvole', već odmah".
Međutim, potrošnja na odbranu nije jedino čime raspolaže Starmer dok ide u Vašington, rekao je Arnold. Starmer bi mogao da apeluje na Trampov "ego i emocije" da utiče na predsednika SAD po pitanju parametara ukrajinskog mirovnog sporazuma.
Starmer mora da "iznese jake argumente za ono što će se dogoditi s (Trampovom) reputacijom i ugledom ako ga Rusija izigra tokom pregovora", rekao je on.
Uspeh ili neuspeh Starmera kod Trampa mogao bi da oblikuje budućnost evropske bezbednosti i testira da li Vašington još može da pronađe zajednički jezik sa svojim tradicionalnim saveznicima u sve fragmentiranijem geopolitičkom pejzažu.