Dve godine od Briselskog sporazuma, Kosovo i Srbija idu unazad

Umesto mirnog rešavanja sporova – oružani napad u Banjskoj, umesto prihvatanja nacionalnih simbola i poštovanja teritorijalnog integriteta – Srbija šalje pismo rezerve, umesto nesmetanog učlanjenja Kosova u međunarodne organizacije – radna grupa za sprečavanje, umesto rešenja za položaj Srba na Kosovu i finansiranje iz Srbije – ukidanje dinara i gašenje srpskih institucija.


Sve su ovo, umesto koraka ka implementaciji – koraci ka kršenju Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, koji su tačno pre dve godine, 27. februara 2023. godine prihvatili premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.


Ovaj Sporazum, koji je u javnosti bio poznat i kao "francusko-nemački plan" a koji je imao podršku SAD, trebao je da vodi ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.


Došao je deset godina nakon što su dve strane potpisale prvi Briselski sporazum, a da bi se "osiguralo" njegovo sprovođenje, strane su na sastanku u Ohridu u Severnoj Makedoniji 18.vmarta 2023. usaglasile i Aneks za implementaciju.


Tadašnji šef diplomatije EU, Žozep Borelj (Josep Borrell), je sa entuzijazmom saopštio: "Imamo dogovor", dok je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), ocenio da je to "težak ali neophodan sporazum, koji otvara vrata i regionu da uđe u novu eru mira".




Pored ostalog, njime se Kosovo obavezalo da će formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom, a Srbija da neće blokirati učlanjenje Kosova u međunarodnim organizacijama.


Takođe, ovaj Sporazum iz 2023. je predviđao jednaka prava Kosova i Srbije, poštovanje teritoritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola, otvaranje diplomatskih misija Srbije i Kosova u sedištima vlada tih zemalja.


Ipak, u poslednje dve godine na terenu se, umesto implementacije, dešavalo gotovo sve suprotno.


Radio Slobodna Evropa se obratio Vladi Kosova, Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije i Predsedništvu, te Evropskoj uniji koja posreduje dijalogom Kosova i Srbije, sa upitom ko je odgovoran što je Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa ostao samo "mrtvo slovo na papiru".


Međutim, odgovor nije stigao od nijedne institucije.




'Uzdržavanje od pretnji i upotrebe sile' zamenio napad u Banjskoj

Umesto "izmirivanja svih sporova između Prištine i Beograda isključivo mirnim sredstvima i suzdržavanja od pretnje ili upotrebe sile", kako predviđa član 3 Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, dogodio se oružani napad Srba na policiju Kosova u Banjskoj u kome je ubijen policajac i trojica napadača.


Ovaj napad se dogodio oko šest meseci nakon postignutog Sporazuma, 24. septembra 2023. godine. Odgovornost je preuzeo tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, koji je potom podneo ostavku na funkciju u toj najvećoj stranci kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.


Na Kosovu je u slučaju Banjska podignuta optužnica protiv više od 40 osoba, uključujući Radoičića, za kog se veruje da se nalazi na slobodi u Srbiji.


Kosovo je inače ovaj napad okarakterisalo terorističkim i optužilo Srbiju da stoji iza njega, što zvanični Beograd odlučno negira.




Međunarodna zajednica je oštro osudila ovaj napad i zatražila da se učesnici izvedu pred lice pravde.


Bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD, Gabrijel Eskobar, je u intervjuu za RSE marta 2024. rekao da "mislimo da je bilo nekih finansijskih i organizacionih veza države Srbije, ali to istražujemo u celini". Podvukao je da SAD od Srbije ne traže istragu ovog napada već odgovornost.


Rezerve Srbije prema sporazumu

U članu 1 i 2 Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa se navodi da će strane razvijati normalne, dobrosusedske odnose, da će međusobno prepoznati svoje dokumente i nacionalne simbole, poštovati njihove nezavisnosti i teritorijalni integritet.


Međutim, tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić je decembra 2023. uputila pismo EU u kojem Srbija izražava rezerve prema Sporazumu na putu ka normalizaciji odnosa i Aneksu za sprovođenje sporazuma. Ona je u pismu navela da se sporazum smatra "prihvatljivim isključivo u kontekstu koji se ne odnosi na de facto i de jure priznanje Kosova".




Međutim, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak je septembra 2024. rekao da je Srbija povukla ovo pismo.


Ipak, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti insistira na potpisivanju Sporazuma, kao garanciju za njegovo sprovođenje, iako je Evropska unija je podvukla da je on pravno obavezujući za obe strane iako nije potpisan.


Blokada Kosova za članstvo u Savetu Evrope

Član 4 Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa predviđa da "Srbija neće prigovoriti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji".


Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi visoki zvaničnici su u nekoliko navrata isticali da nikada neće dozvoliti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.


Potom je 5. aprila 2024. po nalogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića formirana i radna grupa za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa "problemom prijema" Kosova u Savet Evrope.


Zatražio je da se kao glavni argument protiv prijema Kosova u Savet Evrope govori da Priština nije formirala Zajednicu opština sa srpskom većinom, a ne da "Kosovo nije država" jer neće imati efekta pošto je većina članica Evropske unije (EU) priznala Kosovo.




Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 16. aprila usvojila preporuku da se Kosovo primi u članstvo ali su zemlje poput Francuske i Nemačke prijem uslovile osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom.


Kako je Kosovo odbilo ovaj zahtev, članstvo u Savetu Evrope nije se ni našlo na dnevnom redu Komiteta ministara tog tela 17. maja 2024.


Odbijanje Kosova da načini korak ka formiranju Zajednice

Član 7 Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa predviđa da se za srpsku zajednicu na Kosovu osigura "odgovarajući nivo samomenadžiranja i sposobnost za pružanje usluga u određenim oblastima, uključujući mogućnost finansijske podrške Srbije i direktnim komunikacijskim kanalom za srpsku zajednicu Vladi Kosova".


Potom su oktobra 2023. izaslanici velike petorke – Evropske unije, Sjedinjenih Država, Francuske, Nemačke i Italije – Kosovu i Srbiji predstavili nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom.


Međutim, premijer Kosova Aljbin Kurti odbija da ovaj statut pošalje Ustavnom sudu na razmatranje, što je prvi korak ka uspostavljanju Zajednice.




Umesto Zajednice gašenje srpskih institucija i ukidanje dinara

Statut Zajednice opština sa srpskom većinom predviđa rešenje položaja srpske zajednice na Kosovu, reguliše zaštitu njihovih prava ali i finansiranje iz Srbije.


Ipak, iako ona nije formirana Kosovo je decembra 2023. donelo Uredbu kojom se ukida platni promet u dinarima, što je znatno otežalo isplate koje Srbi sa Kosova imaju iz budžeta Srbije.


Osim plate, primanja u dinarima imaju i penzioneri, korisnici socijalne pomoći, dečijih dodataka i slično.


U međuvremenu je Kosovo od januara 2024. počelo i sa gašenjem institucija koje rade u sistemu Srbije uz obrazloženje da je njihov rad nelegalan.


Ove odluke Vlade Kosova su naišle na oštre kritike međunarodne zajednice, ocenivši ih "jednostranim i nekoordinisanim". Takođe, zapadne zemlje su iznele kritike što Kosovo nije pružilo alternativno rešenje pre ukidanja dinara i zatvaranja institucija Srbije.




Nepoštovanje drugih postignutih sporazuma

Evropska unija je u protekle dve godine ukazivala da Kosovo i Srbija nisu poštovale ni druge individualne sporazume, iako član 10 Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa predviđa da "obe strane potvrđuju svoju obavezu da sprovedu sve prethodne dogovore u dijalogu, koji ostaju validni i obavezujući".


Vlada Kosova je sredinom jula 2024. najavila da namerava da otvori glavni most na Ibru u Mitrovici, koji deli južni albanski deo od severnog gde živi većinsko srpsko stanovništvo.


Međutim, ovoj ideji su se oštro usprotivila EU ali i zemlje Kvinte (SDA, Nemačka, Francuska, Velika Britanija i Italija) uz napomenu da se most treba otvoriti isključivo u skladu sa relevantnim sporazumima, postignutim u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.


Kosovo i Srbija su otvaranje mosta preko Ibra u Mitrovici za saobraćaj dogovorili u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa 2014. ali je 2016. dogovoren novi implementacioni plan, čiji je cilj bio prevazilaženje nesuglasica oko različite interpretacije prethodnih zaključaka. Most je trebao da bude otvoren 2017. ali se u praksi to nikada nije desilo.


KFOR, čiji se pripadnici nalaze na mostu, je takođe podvukao da se odluka o otvaranju mosta za saobraćaj mora doneti u okviru dijaloga. Vlada Kosova je na kraju odustala od svoje namere.




S druge strane, Vlada Srbije je 28. oktobra 2024. predložila parlamentu na usvajanje zakon koji predviđa suđenja za sva dela propisana Krivičnim zakonikom koja su izvršena posle proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine, kao i zakon kojim se teritorija Kosova proglašava područjem posebne socijalne zaštite.


Evropska unija (EU) je ovu inicijativu Vlada Srbije ocenila kršenjem Briselskih sporazuma, te pozvala zvanični Beograd da ponovo razmotri najavljeno donošenje zakona. Precizirano je da su obaveze Srbije i Kosova o nadležnosti pravosudnih organa jasne još od potpisivanja prvog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa 2013. godine.


Ovi zakoni do sada nisu prošle skroz skupštinsku proceduru u Srbiji.