Избор
Нема забити коју није обишао. Увукао се у сваку рупу, као јазавичар да је омирише. Претходно је извукао народу све што се могло уновчити. Скрнави светиње, шири богохуље, изиграва месију – пророка од Монтенегра!
Осакатио је колективно памћење, а синдримом незнаних јунака мржњу омасовио. Његове присталице се бране помамом и вером у лажи у коју ни он није веровао. Државу је у депонију претворио. Уортачио се са трговцима стоком који му на череке већ крчме територију. Виоре му се црни орлови и зелени барјаци а порезници деценијама не улазе на територију природне Албаније.
“Анти-црногорство је на сцени у великосрпским медијима”, виче мозгом заплићући. Свестан је да му се спрема стрмоглав у Киншасу на неодређено време. Он у букагијама, држава на респиратору. Последице менталних махинација народом су катастрофалније од похаре фабрика и природних добара. Све се може обновити али отуђена свест носи аутистичне последице. Лаж је болест која ствара сипљивост мозга.
Коров омразе ни Свети Петар не би истражио. Он данас истражује по Кучима да још по које чељаде неће насести на његову брижну слаткоречивост и бритку одлучност да брани Црну Гору. Од кога више нико не зна. Преживела је Црна Гора свашта али њега ће памтити колико и Турке. Мада се одласком Турака и доласком комуниста на власт некако обезличила. Турцима харача није давала, а он узе и црно иза ноката.
Клања се многима којиму му нису наклоњени. Његова милостивост мучно изгледа и просутим и посусталим му присташама. Пуна су му уста демократије као да се ни очешао није о Савез комуниста из чијих редова је поникао. По владавини се већ Брозу примакао. Ако сада успе да “умакне” владаће док га Господ не опозове.
Проповеда о европским вредностима као поп Мићо о Млецима. Нико до њега толику жртву није поднео. Циљ му је да народ то препозна. Да осети његово пожртвовање и бригу.
Чак је и најближе заложио, Прва фамилија је на првој линији одбране опљачканог. Стигао је са вањелом на ве до пупка, више штриканом дебелом пређом него плетеном финим предивом. Сада му колекција сатова више вреди од читавог Никшића са Пиваром и Електропривредом.
Тражи од народа мандат да заврши започето. Да докусури и сахрани државу уз највеће почасти. Народ га чује али не слуша. Отупили су људи! А проговорила је
душа. Острогом се не тргује, ни Пивом, Морачом, Ћелијом Пиперском, Светом Тројицом, Жребаоником, Цетињским или црмничким светињама. То су границе суверенитета, та света места црногорска и српска. Како рече највећи епски опанак Радован Требјешки. Сваки је Црногорац Србин, а сваки Србин није Црногорац и нигде већих, виших и узвишенијих Срба није било од Црногораца.
Толико о великосрпским насртајима на црногорство. У памет се браћо Црногорци! Судња је ура у бору овог времена.
Његова победа биће пораз разума и логике, али и још један тријумф црних сила које све словенске, просторе желе или да обесвесте, деградирају кроз мењање идентитета и у крајњој линији дезинтегришу до мере да никоме, осим себе, не могу наудити.
А ви драги грађани Црне Горе, предпотоњи дан августа се опредељујете за слободу или окове, за грађане или поданике, за демократију или феудализам, за спас или потоп Црне Горе, за изолацију или цивилизацију, за Бога или нечастивог, за правду или тиранију, за достојанство или подаништво, за веру или неверу, за потомке или обојке, за част или срамоту…Крените за својим пастирима, најчистијим од свих униформисаних и не униформисаних, државних или парадржавних институција. Крените за људима а не партијама, за професорима, лекарима, занатлијама …Крените за својом децом, за младошћу у литијама. Они долазе чисти и неупрљани. Крените за два архипастира обновитељем душе Црне Горе митрополитом Амфилохијем и његовим непоколлебљивим епископом Јоаникијем. Крените за Божјом правдом са благословом Светих Немањића, светих Петровића, Свеца Острошкога, Свјатејшега Петра Цетињскога, крените у сусрет замагљеној будућности!
Узмите, не само судбину, већ слободу у своје руке. Гласајајте. За кога год, али против њих. Изађите и закорачите у слободу.
Само слободан човек има живот. Живот по Богу и Човеку!
Он се и смрћу рађа али се без слободе не живи!
Мишо Вујовић/ИН4С