Колико пандемија кошта свет
Пандемија која је први истински и невиђено истовремени глобални догађај у модерној историји, ударила је досад углавном развијени свет, пише данас грчки лист „Ефимерида тон синтактон” и износи колика је засад цена. Тешке последице пандемије по светску економију плаћају пре свега радници који су велики губитници дубоке рецесије, противепидемијских рестриктивних државних мера и тиме изазваног […]
Пандемија која је први истински и невиђено истовремени глобални догађај у модерној историји, ударила је досад углавном развијени свет, пише данас грчки лист „Ефимерида тон синтактон” и износи колика је засад цена.
Тешке последице пандемије по светску економију плаћају пре свега радници који су велики губитници дубоке рецесије, противепидемијских рестриктивних државних мера и тиме изазваног насилног реструктурирања већине индустрија и читавих националних привреда.
У свету је само током прва два месеца ове године губитак бруто-домаћег производа (БДП) износио 6,3 хиљаде милијарди долара. То је најреалнија процена међународних организација на основу глобалне рецесије од 4,5 одсто 2020. године и с обзиром на то да је светски БДП 2019. године био 86 хиљада милијарди долара.
Глобални дуг – јавни и приватни – достигао је крајем фебруара 281 хиљаду милијарди долара. То је 355 одсто светског БДП-а, преноси Бета.
Половина пораста укупног дуга у свету за 24 хиљаде милијарди долара током пандемије, последица је мера које су предузеле државе.
Друга половина је нови дуг предузећа (повећан за 5,4 хиљаде милијарди долара), банака (за 3,9 хиљада милијарди долара) и домаћинстава (за 2,6 хиљада милијарди долара).
Глобални јавни дуг достигао је тако 123,9 одсто БДП-а, док је 1946. године, после завршетка најразорнијег оружаног сукоба у људској историји – Другог светског рата, укупан светски дуг био 124,1 одсто БДП.
Због расхода изазаваних пандемијом, буџетски дефицит држава света је достигао 11,8 одсто светског БДП-а, а 2019. је био 3,8 одсто.
Апсолутни рекорд држе САД, где је буџетски дефицит прошле године достигао 17,8 одсто (а 2019. је био 6,4 одсто), док је у еврозони где су уравнотежени буџети обавезни, дефицит скочио са 0,6 одсто 2019, на 8,4 одсто БДП 2020.
До краја 2020. године широм света је изгубљено 114 милиона радних места. Од тога су 33 милиона незапослени, а 81 милион је чак напустио економски активно становништво и више не тражи посао.
Изгубљени радни сати током пандемије – због отпуштања, или делимичног или потпуног престанка пословања, равни су радном времену 255 милиона стално запослених.
Европа је забележила највећи проценат (14,6 одсто) радника који су незапослени, не раде због престанка пословања или им је скраћено радно време.
Светски рекорд по губитку радних места постављен је у САД у априлу прошле године, када се готово 21 милион радника пријавио за помоћ за незапослене.
Приход запослених у свету се 2020. године смањио за 3,7 хиљада милијарди долара. То је равно паду просечне зараде од 8,7 одсто, односно износи 4,5 одсто светског БДП-а. Највећа смањења прихода запослених (просечно 12,3 одсто) су у најсиромашнијим земљама света.
Процењује се да се укупан обим светске трговине (увоз и извоз) смањио за 9,2 одсто у 2020. години, што је 4,5 одсто светског БДП-а.
Највећи спољнотрговински ударац 2020. године претрпела је Латинска Америка (са губитком од 7,5 одсто БДП-а) и Европа (са 7,3 одсто губитка), а најмањи губитак је имала Азија (само 2,5 одсто), захваљујучи брзом расту извоза Кине.
Вредност акција на свим светским берзама (глобална капитализација) достигла је 110 хиљада милијарди долара јер је током пандемије вредност акција порасла за 20 одсто у поређењу са 2019. годином.
„Берзански лешинари” – пише грчки лист – „применили су до максимума стару изреку: ‘Кад видиш крв, купуј, купуј, купуј!’ “, што је берзе довело „до махнитог раста”.
Баш у години пандемије (март 2020-март 2021.), најпопуларнији берзански индекс, њујоршки „Дау Џонс”, растом од 65 одсто поставио је рекорд свих времена (преко 33.000 поена).
Технолошки индекс Волстрита „Насдак” зарадио је 81 одсто, деонице дигиталних гиганата поскупеле су од 60 до 110 одсто.
Акције америчког произвођача електричних аутомобила ТЕСЛА су за годину дана поскупеле за чак 670 одсто.
И све европске берзе су забележиле раст, неке и до 100 одсто, пише грчки лист који је чланак написао на основу података ЕУРОСТАТ-а, ММФ-а, ОЕЦД-а, Међународне организацје рада (ИЛО), Института за међународне финансије (ИИФ) и службе ЕУ за истраживање информација EUROFOUND.
Политика