Fudbalski zemljotres u Evropi zbog formiranja Superlige

Fudbalski zemljotres je pogodio Evropu, ali i ceo svet u noći između nedelje i ponedeljka, tako da najvažnija sporedna stvar na planeti, kako nazivaju ovaj najpopularniji sport, više nikada neće biti ista, kakav god da bude rasplet događaja, ocenjuju mnogi komentatori.

Odluka dvanaest velikih evropskih klubova iz Španije (Real Madrid, Barselona i Atletiko Madrid), Italije (Juventus, Milan i Inter) i Velike Britanije (Arsenal, Čelsi, Totenhem, Liverpul, Mančester siti i Mančester junajted) da oforme Superligu "poluzatvorenog tipa" dovešće praktično do gašenja postojeće Lige šampiona u organizaciji Evropske fudbalske federacije (UEFA).

Ovaj potez najvećih klubova kritikovali su ne samo UEFA, već i mnogi bivši poznati treneri, fudbaleri, političari i navijači – ocenjujući ga kao "sramotan i sebičan".

UEFA i FIFA (Svetska fudbalska organizacija) su zapretile ovim klubovima da će biti suspendovani iz nacionalnih i međunarodnih takmičenja, odnosno da njihovi igrači neće moći da igraju za svoje reprezentacije. Na to je asocijacija dvanaest klubova reagovala saopštenjem da je već pokrenula pravne radnje kako bi onemogućila pomenute poteze i zaštitila svoje interese.

U igri je veliki novac. Tako je američka JP Morgan banka obezbedila 3,5 milijardi evra (4,21 milijarde dolara) klubovima osnivačima na ime nagradnog fonda, kao i za investicije u infrastrukturu i oporavak od uticaja pandemije COVID-19 na ovaj sport.

Novac u pozadini

Formiranje Superlige se razmatra od januara na šta su UEFA i FIFA odmah žestoko reagovali, pa su veliki klubovi odustali od ideje da takmičenje bude "zatvorenog tipa" već da osim 15 stalnih učestvuje i pet timova kroz kvalifikacije.

Otcepljenim klubovima biće zagarantovano učešće u Superligi - za razliku od trenutne UEFA-ine Lige šampiona, u kojoj je nužno da se timovi kvalifikuju preko svojih domaćih liga.

Iako su garantovana mesta u ligi u suprotnosti sa dugogodišnjom tradicijom evropskog fudbala, klubovi tvrde da će Superliga stvoriti održiviji finansijski model.

"Formiranje Superlige dolazi u vreme kada je globalna pandemija ubrzala nestabilnost u postojećem evropskom fudbalskom ekonomskom modelu", navodi se u saopštenu.

Veliki klubovi žele da zarade više novca, a to im omogućava finansijska injekcija jedne od najvećih svetskih banaka JP Morgan od 3,5 milijardi evra, što je preko milijarde više nego što UEFA dodeljuje.

Svakom od potencijalnih stalnih članova predložene Superlige obećano je 350 miliona evra ili 425 miliona dolara za učešće, prenosi “Njujork tajms” (The New York Times).

Prema najavi Superlige, osnivački klubovi će podeliti 3,5 milijarde evra (skoro 4,2 milijarde dolara) za potpisivanje i uspostavljanje "održive finansijske osnove". To znači da će svaki klub osnivač dobiti oko 400 miliona dolara - više od četiri puta više nego što je pobednik Lige šampiona dobio 2020. godine.

UEFA je nastojala da spreči osnivanje Superlige velikom reformom postojeće Lige šampiona, pa je za ponedeljak bio zakazan sastanak njenog Izvršnog komiteta na kome je trebalo da se prihvati predlog o novom sistemu takmičenja sa 36 timova bez grupa, što bi garantovalo 100 mečeva više nego do sada i tako izašlo u susret velikim klubovima i, istovremeno, garantuje da takmičenje ostane otvoreno za sve.

U međuvremenu, u Asocijaciji evropskih klubova (ECA) nije postojao konsenzus o ovom predlogu UEFA-e. Najpre je ova organizacija, na čijem čelu je bio predsednik torinskog Juventusa Andrea Anjeli, saopštila u nedelju veče da je protiv "zatvorenog" tipa takmičenja i da podržava inicijativu UEFA-e.

Međutim, veliki klubovi nisu time bili zadovoljni, pa su objavili da formiraju Superlige na čijem je čelu predsednik madridskog Reala Florentino Peres, a jedan od potpredsednika Anjeli koji se u međuvremenu povukao sa čelne pozicije u Asocijaciji evropskih klubova.

Klubovi okupljeni u Superligi tvrde da će biti moguće da se očuvaju postojeća takmičenja upkos gubitku svojih najuspešnijih timova.

"Superliga će se igrati zajedno sa postojećim domaćim ligaškim i kup takmičenjima, koja su ključni deo takmičarskog tkiva evropskog fudbala. Ne težimo da zamenimo Uefinu Ligu šampiona ili Ligu Evropa, već da se takmičimo i postojimo zajedno sa tim turnirima", navodi se u pismu Superlige čelnicima FIFA-e i UEFA-e.

"Pomoći ćemo fudbalu na svim nivoima i omogućiti mu da zauzme pravo mesto u svetu", rekao je Peres.

Ko će igrati u Superligi?

U Superligi će igrati 20 timova, od toga 15 stalnih i pet koji će proći kvalifikacije. Sličan model već postoji u evropskoj košarci.

Utakmice bi se igrale u dve grupe od po deset timova, po principu svako sa svakim "kod kuće i u gostima" – ukupno 180 pre finalnog dela. U polufinale će se direktno plasirati prva tri prvoplasirana tima iz obe grupe, dok će se za preostala dva mesta boriti četvrtoplasirani i petoplasirani. Finalni meč će se igrati na neutralnom terenu. To je sveukupno 197 mečeva što garantuje velike prihode od prodaje prava za televizijske prenose, reklama i ulaznica.

Asocijacija dvanaest klubova je najavila da će im se pridružiti još tri kluba. U prvom redu se spekulisalo da će to učiniti francuski (Pari Sen Žermen) i nemački giganti (Bajern iz Minhena i Borusija iz Dortmunda), ali za sada nema naznaka da će se to desiti.

Nije jasno ni da li će se završiti ovogodišnje takmičenje u Ligi šampioni za čiju završnicu su se kvalifikovali klubovi koji su se pridružili Superligi.

UEFA: Sraman, sebičan i ciničan projekat

Evropska fudbalska organizacije evropskog fudbala UEFA saopštila je da bi klubovima i igračima koji se pridruže predloženoj otcepljenoj Superligi moglo biti zabranjeno učešće na svim takmičenjima i Svetskom kupu, osuđujući ga kao "sramotan, sebičan i ciničan projekat".

Obraćajući se na hitnom sastanku dan nakon što je 12 najboljih evropskih klubova najavilo otcepljenje, predsednik UEFA-e Aleksander Čeferin oštro je napao ovaj poduhvat, koji su mnogi osudili.

"Još analiziramo sa našim pravnim timom, ali preduzećemo sve sankcije koje možemo i obavestićemo vas čim budemo mogli", rekao je Čeferin. "Moje mišljenje je da im što pre mora biti zabranjeno učešće na svim takmičenjima", dodao je čelnik UEFA-e.

Na ovom sastanku je trebalo da se potvrde planovi za proširenju UEFA-inu Ligu šampiona, ali je to ostalo u senci zbog otcepljene Superlige.

"UEFA i fudbalski svet jedinstveni su protiv sramnog i sebičnog predloga koji smo videli u poslednja 24 sata sa nekoliko odabranih klubova u Evropi motivisani pohlepom. Svi smo ujedinjeni protiv ovog besmislenog projekta", rekao je Čeferin.

Superliga Evrope poručuje: Zaštitićemo svoje interese

Dvanaest najbogatijih evropskih fudbalskih klubova poručili su u ponedeljak ujutro čelnicima FIFA-e i UEFA-e da su već pokrenuli pravne radnje kako bi zaustavili akcije koje za imaju za cilj sprečavanje pokretanja tog takmičenja.

Svetska i evropska fudbalska federacija su zapretile tim klubovima da će biti suspendovani iz nacionalnih i međunarodnih takmičenja, odnosno da njihovi igrači neće moći da igraju za svoje reprezentacije.

Iz Superlige su naveli da su zabrinuti zbog tih pretnji.

"Vaša zvanična saopštenja su nas primorala da preduzmemo zaštitne korake kako bismo se osigurali od takve neželjene reakcije koja ne samo da ugrožava naša sredstva, već bi bila i nezakonita. Iz tog razloga podnet je zahtev relevantnim sudovima kako bi se obezbedilo neometano uspostavljanje i funkcionisanje takmičenja u skladu sa važećim zakonima", navodi se u pismu Infantinu i Čeferinu.

Superliga nije navela o kojim sudovima je reč.

"Naša je dužnost, kao članova odbora, da obezbedimo da se preduzmu sve razumne radnje radi zaštite naših interesa, s obzirom na nenadoknadivu štetu koju bismo pretrpeli ako bismo iz bilo kog razloga bili lišeni prilike da odmah formiramo takmičenje i raspodelimo prihod od bespovratnih sredstava", navodi se u pismu.

Kritike nacionalnih saveza

Fudbalske vlasti, navijačke organizacije i političari širom Evrope žestoko su kritikovali odluku o formiranju Superlige, koja će uvećati bogatstvo i moć uskog kruga elitnih klubova, ocenjuje Rojters.

Engleska Premijer liga osudila je u nedelju ovaj projekat i poslala pismo na adrese svojih 20 klubova članova upozoravajući ih da ne učestvuju.

U sličnom tonu su reagovali i La Liga u Španiji, italijanska Serija A, kao i fudbalski savez Francuske i drugih zemalja.

Britanski premijer: Loša vest za navijače

Britanski premijer Boris Džonson (Johnson) kazao je da će vlada „razmotriti sve što možemo učiniti sa fudbalskim vlastima kako bismo bili sigurni da ovo neće ići biti realizovano na predloženi način“.

"Ne mislim da su to dobre vesti za navijače, ne mislim da su to dobre vesti za fudbal u ovoj zemlji", dodao je Džonson.

Francuski predsednik Emanuel Makron je pozdravio odluku domaćih klubova da se za sada ne pridruže Superligi.

Luis Figo: Tragično i bezdušno

Bivši proslavljeni portugalski igrač Luis Figo napisao je na Tviteru da je ovo jedan "pohlepan potez".

"Ovaj pohlepni i bezdušni potez značio bi katastrofu za amaterski, za ženski fudbal i širu fudbalsku zajednicu, samo da bi služio sebičnim vlasnicima, koji su odavno prestali da brinu o svojim navijačima, potpuno zanemarujući sportska dostignuća. Tragično", naveo je Figo.

Osnivanje Superlige kritikovao je i najuspešniji trener Mančester junajteda ser Aleks (Alex) Ferguson i legenda ovog kluba Geri Nevil (Gary Neville).

"Ogorčen sam. Ovo je kriminalno i krivično delo protiv navijača", istakao je Nevil.

Navijači: Neoprostivo i izdaja

Udruženje navijača londonskog Čelzija nazvali su ovaj potez "neoprostivim" dodajući da su njegovi članovi i "navijači širom sveta doživeli krajnju izdaju".

Udruženje navijača Arsenala nazvala je pristanak kluba da se pridruži Superligi "smrću Arsenala kao sportske institucije".

Udruženje navijača Totenhema saopštilo je da je reč o projektu "vođenom škrtošću i ličnim interesima na štetu vrednosti igre kojoj smo toliko privrženi".