ЛГБТ дискредитација неистомишљеника под мантром “хомофобије”

Драги и драге,

Уколико читате овај текст значи да сте улоговани и да се налазите на приватном делу нашег сајта. Као и обично, молимо вас да информације које су вам овде доступне не објављујете јавно.

Као организатори овогодишње Параде поноса, ГСА и Квирија центар преузели су на себе велику одговорност и имају веома важан задатак да спрече понављање сценарија из 2011. И 2009. Године. Нова власт у Србији (баш као и стара) у сваком смислу игнорише права ГЛБТ популације и не жели да омогући одржавање Параде поноса, а у то смо се сви могли уверити прошле године. Јасно је да не можемо да рачунамо на подршку политичара које занимају искључиво фотеље, а још мање на заштиту безбедносних органа, тј. Неорганизоване хорде масних провиницијских“полицајаца” које ће Министар Ивица, уколико није у току неки нови штрајк, да допреми до Београда како би се они (све са смрадом паштете ипразилука из уста) да нас“зашите” на улицама нашег града. Видели смо како нас“полиција” штити све ове године… знамо да би ти назови полицајци најрађе стајали с друге стране кордона и млатили учеснике Параде заједно са својим једнако масним и смрдљивим истомишљеницима, хулиганима и беспосленим пробисветима,“патриЈотама”.

Уколико желимо суштински променити статус ГЛБТ популације у Србији, морамо првенствено да радимо на реформи целокупног друштва – од политичара и њихове приватне полиције ГЛБТ популација не може много да очекује. Празна обећња које од владе повремено издејствују званичници Европске уније ништа не значе – та обећања нису спречила ни један једини чин насиља над ГЛБТ особама на улицама Београда и Србије. Време је да ми, ГЛБТ активисти, активно применимо стратегију која се већ деценијама успешно примењује у Западним земљама где је, захваљујући управо овој стратегији, статус ГЛБТ особа неупоредиво бољи од оног у Србији.

Стратегија је једноставна: да би реформисали друштво, морате променити мишљење већине грађана. Један део те борбе је промовисање манифестација као што је Парада поноса, али други (можда чак и важнији) део те борбе је дискредитовање противиника ГЛБТ права, тј. Хомофоба свих врста, од фашиста и хулигана до верских фундаменталиста и њихових идеолошких“отаца” у мантијама. Али како дискредитовати хомофобе у земљи у којој ти исти хомофоби чине већину популације?

Одговор је полако, постепено, и почевши од појединца. Баш као што то раде ГЛБТ активисти из Северне Америке и Западне Европе, ГЛБТ активисти у Србији морају да делују на локалу и да у својој улици и у свом комшилуку утичу на дискредитовање хомофоба. То се постиже директним дискредитовањем сваког познатог хомофоба из вашег краја ширењем лоших гласина о том појединцу. Циљ је да се хомофобија у друштву поистовети са насилништвом, примитивизмом, расизмом, антисемитизмом, и слично. Уколико знате некога ко је хомофоб, религијски фундаменталиста или хомофобни свештеник, члан десничарске организације, или члан једне од националистичких политичких партија као што су Двери, СРС, и ДСС, ширите гласине о њима – оптужите их за насиље над женом и децом, за алкохолизам, за расизам и мржју према Јеврејима и националним мањинама. Не морате то чинити директно, али кроз гласине (“прича се по насељу”) можете остварити циљ релативно брзо и ефективно. Не оклевајте због неоснованог осећаја грижње савести према тим људима – у већини случаја ваше оптужбе неће бити далеко од истине, а када су у питању права ГЛБТ популације циљ увек оправдава средство.

Ова стратегија можда звучи есктремно, али она је већ опробана на Западу и њен ефекат је велики. Када се хомофобија и противљење одржавању Параде поноса поистовети са агресијом, мржњом, и примитивизмом, већина ће полако почети да се срами сопствене хомофобије и да мења своје мишљење. Чак и они који не промене мишљење неће смети свој став да изнесу у јавност из страха да ће их неко оптужити за расизам, примитивзам, итд. И медији ће препознати нову реалност и престати да објављују све што не иде у корист промоције ГЛБТ права – ниједан медиј не жели да се доведе у везу са расизмом и примитивизмом. Дакле, применом ове стратегије статус ГЛБТ популације у Србији ће се заиста и суштински побољшати, а на нама је да је применимо. Никаквих реформа неће бити уколико се уздамо у власт и полицију да заштите наша права. Време је да се сами изборимо за своја права и за права наших најмилијих, за европске вредности и демократску Србију.

Позивамо све активисте и симпатизере да ову стратегију примене на локалу, у својим насељима, полако, постепено, и дискретно. Мотивишите вашу родбину и пријатеље да вам помогну и тако допринесу борби за права ГЛБТ особа у Србији. Остало нам је још само неколико месеци до овогодишње Параде поноса, али овде је реч о стратегији која се примењује на дуже стазе и која ће, сигурни смо, већ идуће године имати значајан ефекат.

Као и увек, молимо вас да будете дискретни и да овај текст не ширите даље од одабраних кругова.

Захваљујемо,

Queeria centar

Наташа Станојловић/Фејсбук