Затворена врата Унеска коче лобирање Приштине
Одлука Унесковог Комитета за светску баштину да манастири Високи Дечани, Грачаница и Пећка патријаршија, као и црква Богородица Љевишка задржавају статус културних добара у опасности може да значи да ће врата врата ове организације дуго остати затворена за такозвано Косово, које годинама покушава да постане пуноправни члан ове важне организације. Истовремено, у приштинској јавности дигла се прашина због вести да је десет земаља спремно да повуче признање ове квазидржаве уколико привремене косовске институције отворено крену у процес лобирања. Реч је о, како је „Политика” известила, врло чврстим гаранцијама које су ове земље дале Београду, а претпоставка је да се ради о земљама из Африке и Азије.
Да ли ове вести могу да значе да приштинска власт, која је имала огромну подршку моћних западних земаља, посустаје у дипломатској борби са Београдом? Да ли ће се албански политичари након ове одлуке усудити да поново поднесу захтев за пријем у Унеско?
Угледни дипломата Зоран Миливојевић истиче да одлука Унесковог Комитета за светску баштину показује да је позиција Србије у овој организацији и даље стабилна и чврста, што је веома значајно, имајући у виду да косовска страна најављује и спрема нове покушаје пријема. Миливојевић подсећа да је Унеско организација Уједињених нација, па ова одлука може да значи да нема неких озбиљнијих промена када су у питању покушаји приштинске власти да потврде државност такозваног Косова. „Позиција око потврде косовске ’државности’ значајно је ослабила у односу на неки претходни период. Она може да се потврди само у УН, баш због тога је Унесков став веома важан за нашу земљу”, сматра Миливојевић.
Професор др Дарко Танасковић каже за „Политику” да врата Унеска за „Косово” за сада остају затворена и нема изгледа да се ускоро отворе. Ипак, како додаје, пријем неке државе, а поготово овакве проблематичне „псеудодржаве”, у специјализовану агенцију УН за образовање, науку и културу – политичко је, а не стручно питање. Ту су разни обрти конјунктуре могући. „Одлука комитета односи се на конкретно питање, стручно је утемељена и образложена. Она указује на то да у организацији постоји чврсто уверење да нема никаквих нових елемената на основу којих би било оправдано преиспитивати статус четири споменика угроженог српског културног и духовног наслеђа на КиМ. Посредно, ово упућује и на игнорисање неоснованих апела из Приштине”, објашњава наш саговорник, некадашњи амбасадор при Унеску.
Када је реч о културном наслеђу, Зоран Миливојевић додаје да Унесков став показује да аргументи приштинске власти и њихове стратегије немају подршку, а да су српски аргументи неспорни. „Ова одлука одражава ставове више држава и администрације Унеска и ослања се на шири консензус, што значи да иза ње стоји већина чланица ове организације. Она је резултат политичког става, што је за нас веома важно”, каже Миливојевић и додаје да је очигледно да се политичке околности нису значајније промениле у корист Приштине.
С друге стране, Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност сматра да последња вест из Унеска носи двојаку поруку. Пре свега да је међународна заједница и те како свесна угрожености српске културне баштине на Космету и да то није никаква измишљотина, као што приштинска власт тврди. Друга порука је, како каже, упућена директно премијеру привремених приштинских институција Албину Куртију и његовим партнерима у вршењу власти на Космету. Реч је о својеврсном притиску како би се албанска страна натерала да се коначно укључи у преговарачки процес. „Овим потезом Албанцима се шаље порука да стрпљење Запада има границе”, сматра Граовац.
Када је у питању чланство тзв. Косова у Унеску, наш саговорник сматра да ће одлука комитета утицати на земље које су биле или су још увек колебљиве по том питању. Тим државама је, како сматра наш саговорник, на овај начин сугерисано да су захтеви албанске стране потпуно неутемељени и да им не би требало изаћи у сусрет.
Иначе, средњовековни споменици на Косову и Метохији уписани су на Унескову листу светске баштине у опасности 2006. године на иницијативу Србије и обухватају манастир Дечане, Грачаницу, Пећку патријаршију и цркву Богородица Љевишка. Држава Србија, како су објаснили из Министарства културе и информисања, редовно обавештава Унеско о њиховом стању конзервације. За учлањење Косова у Унеско приштински званичници агитују од 2009. године, а са најактивнијим лобирањем почело се 2014. Ипак, у новембру 2015, за само три гласа – Косово није примљено у ову организацију. Тада су гласале укупно 122 земље, 92 су гласале за, а 50 је било против.
У одлуци Унесковог Комитета за светску баштину, која је објављена прошле недеље, набројане су претње због којих се четири српска манастира и даље налазе на листи угрожене баштине. То су нејасан правни статус и законодавна заштита, изостанак спровођења плана управљања, тешкоће приликом надгледања објеката због политичке нестабилности и постконфликтне ситуације, као и незадовољавајуће стање конзервације и одржавања. Истиче се и да је пожељна пуна и стална заштита објеката, као и стабилно политичко окружење. Тражи се и план рестаурације и конзервације и имплементација плана управљања.
Дарко Танасковић сматра да је одлука Комитета за светску баштину Унеска очекивана, без обзира на то што су у последње време приштински званичници подигли прашину у домаћој и међународној јавности низом пропагандних потеза и обраћања одређеном броју држава захтевима да се промени однос према српском културном наслеђу на КиМ и да се њима поклони поверење у погледу спремности да, у складу са највишим стандардима, брину о целокупном „заједничком културном наслеђу државе Косово”. Танасковић додаје да је одлука угледне невладине организације „Европа ностра” да Високе Дечане стави на листу седам најугроженијих културних добара у Европи наговестила какав би могао да буде закључак Комитета за светску баштину. „Наравно, из Приштине су озлојеђено оспорили основаност ове одлуке”, прокоментарисао је наш саговорник.
У тексту резолуције о стању заштићености „Средњовековних споменика на Косову (Србија)” стоји квалификација о „комплексној регионалној безбедносној нестабилности” и закључује се да ова културна добра треба да остану на списку светске баштине у опасности. Танасковић објашњава да је извештај Центра за светско наслеђе, на основу којег се комитет опредељивао, заснован на подацима и оценама из редовног и додатног извештаја (2020. и 2021. година) које је му је доставила Србија посредством своје делегације при Унеску. „Одлука комитета донета је једногласно, а ваља напоменути да је од 21 државе чланице овог тела бар десет оних које су признале самопроглашену независност ’Косова’, што јасно говори о томе са колико се поверења и озбиљности прихватају свечане изјаве косовских званичника о њиховој спремности да брину о целини културног наслеђа на територији коју сматрају својом државом”, додаје наш саговорник.
Јелена Попадић/Политика