Добавить новость
ru24.net
World News
Август
2024
1 2 3 4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди

0
Фото: Видеодан кадрСамарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда. [allow-turbo]Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди
Фото: Видеодан кадр
Самарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.

30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.

Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.

Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.[/allow-turbo] Жамият Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 22:18:04 +0500 [/shortrss] [fullrss] Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди https://zamin.uz/jamiyat/134855-samaandda-kadastr-hodimi-15-ming-dollar-olaetganida-lga-tushdi.html https://zamin.uz/jamiyat/134855-samaandda-kadastr-hodimi-15-ming-dollar-olaetganida-lga-tushdi.html Жамият Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 22:18:04 +0500 Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди
Фото: Видеодан кадр
Самарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.

30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.

Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.

Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда. [allow-turbo]Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди
Фото: Видеодан кадр
Самарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.

30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.

Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.

Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.[/allow-turbo] [allow-dzen]Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди
Фото: Видеодан кадр
Самарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.

30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.

Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.

Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.[/allow-dzen] [/fullrss] [yandexrss] Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди https://zamin.uz/jamiyat/134855-samaandda-kadastr-hodimi-15-ming-dollar-olaetganida-lga-tushdi.html Фото: Видеодан кадрСамарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда. Жамият Sun, 04 Aug 2024 22:18:04 +0500 Фото: Видеодан кадрСамарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда. [allow-turbo]Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди
Фото: Видеодан кадр
Самарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.

30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.

Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.

Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.[/allow-turbo] [allow-dzen]Самақандда кадастр ходими 1,5 минг доллар олаётганида қўлга тушди
Фото: Видеодан кадр
Самарқанд вилоятида фуқародан ер ва уй-жойни ҳужжатлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб беришини айтиб пул олган кадастр ходими ушланган. Бу ҳақда вилоят ИИБ ахборот хизмати хабар бермоқда.

30 июль куни Самарқанд вилояти ИИБ Тезкор қидирув хизмати, Жиноят қидирув бошқармаси, Коррупцияга ва иқтисодий жиноятларга қарши курашиш бўлими ва вилоят прокуратураси ходимлари билан ҳамкорлигида тезкор тадбир ўтказилган.

Унда давлат Кадастр палатаси Паст Дарғом тумани филиали ходими фуқародан “Туркман” маҳалласида жойлашган ер майдони ҳамда унда қурилган уй-жойга кадастр ҳужжатларини расмийлаштириб, эгалик ҳуқуқини олиб бериш эвазига 1,5 минг доллар олаётганида ашёвий далиллар билан қўлга олинган.

Ҳолат юзасидан туман прокуратураси томонидан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми билан жиноят иши қўзғатилган. Ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.[/allow-dzen] [/yandexrss][shortrss] Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади? https://zamin.uz/sport/134854-parizh-2024-lazizbek-mullozhonov-finalda-kim-bilan-zhang-iladi.html https://zamin.uz/sport/134854-parizh-2024-lazizbek-mullozhonov-finalda-kim-bilan-zhang-iladi.html Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади. [allow-turbo]Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади?
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.

Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади.[/allow-turbo] Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 21:40:49 +0500 [/shortrss] [fullrss] Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади? https://zamin.uz/sport/134854-parizh-2024-lazizbek-mullozhonov-finalda-kim-bilan-zhang-iladi.html https://zamin.uz/sport/134854-parizh-2024-lazizbek-mullozhonov-finalda-kim-bilan-zhang-iladi.html Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 21:40:49 +0500 Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади?
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.

Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади. [allow-turbo]Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади?
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.

Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади.[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади?
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.

Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади.[/allow-dzen] [/fullrss] [yandexrss] Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади? https://zamin.uz/sport/134854-parizh-2024-lazizbek-mullozhonov-finalda-kim-bilan-zhang-iladi.html Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади. Спорт Sun, 04 Aug 2024 21:40:49 +0500 Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади. [allow-turbo]Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади?
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.

Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади.[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Лазизбек Мулложонов финалда ким билан жанг қилади?
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.

Унинг финалдаги рақиби озарбайжонлик Альфонсо Домингес бўлади ва жанг 9 август куни бўлиб ўтади.[/allow-dzen] [/yandexrss][shortrss] Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади https://zamin.uz/sport/134853-parizh-2024-asanboj-dsmatov-toshkentda-nokautga-uchratgan-bokschi-bilan-finalda-zhang-iladi.html https://zamin.uz/sport/134853-parizh-2024-asanboj-dsmatov-toshkentda-nokautga-uchratgan-bokschi-bilan-finalda-zhang-iladi.html Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади. [allow-turbo]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади
Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.

Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади.[/allow-turbo] Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 21:21:52 +0500 [/shortrss] [fullrss] Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади https://zamin.uz/sport/134853-parizh-2024-asanboj-dsmatov-toshkentda-nokautga-uchratgan-bokschi-bilan-finalda-zhang-iladi.html https://zamin.uz/sport/134853-parizh-2024-asanboj-dsmatov-toshkentda-nokautga-uchratgan-bokschi-bilan-finalda-zhang-iladi.html Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 21:21:52 +0500 Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади
Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.

Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади. [allow-turbo]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади
Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.

Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади.[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади
Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.

Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади.[/allow-dzen] [/fullrss] [yandexrss] Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади https://zamin.uz/sport/134853-parizh-2024-asanboj-dsmatov-toshkentda-nokautga-uchratgan-bokschi-bilan-finalda-zhang-iladi.html Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади. Спорт Sun, 04 Aug 2024 21:21:52 +0500 Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади. [allow-turbo]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади
Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.

Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади.[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов Тошкентда нокаутга учратган боксчи билан финалда жанг қилади
Бокс бўйича Рио-2016 ёзги Олимпия ўйинлари чемпиони Ҳасанбой Дўсматов (-51 кг) ҳам Париж-2024 даги муваффақиятли иштирокини давом эттирган ҳолда финалга йўл олди. Ҳамюртимиз ярим финалда Кабо-Верди давлати вакили Давид де Пина билан баҳс олиб борди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди.

Унинг финалдаги рақиби Ҳасанбой учун таниш бўлган франциялик Билал Беннама бўлади. Ҳамюртимиз Тошкентда бўлиб ўтган жаҳон чемпионатида Беннамани нокаутга учратган эди. Финал жанги 8 август куни ўтказилади.[/allow-dzen] [/yandexrss][shortrss] Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда! https://zamin.uz/sport/134852-parizh-2024-lazizbek-mullazhonov-am-finalda.html https://zamin.uz/sport/134852-parizh-2024-lazizbek-mullazhonov-am-finalda.html Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди. [allow-turbo]Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда!
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.[/allow-turbo] Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 21:13:45 +0500 [/shortrss] [fullrss] Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда! https://zamin.uz/sport/134852-parizh-2024-lazizbek-mullazhonov-am-finalda.html https://zamin.uz/sport/134852-parizh-2024-lazizbek-mullazhonov-am-finalda.html Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 21:13:45 +0500 Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда!
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди. [allow-turbo]Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда!
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда!
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.[/allow-dzen] [/fullrss] [yandexrss] Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда! https://zamin.uz/sport/134852-parizh-2024-lazizbek-mullazhonov-am-finalda.html Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди. Спорт Sun, 04 Aug 2024 21:13:45 +0500 Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди. [allow-turbo]Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда!
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Лазизбек Муллажонов ҳам финалда!
Париж-2024 ёзги Олимпия ўйинларининг бокс дастурида яна бир вакилимиз ўзининг ярим финал жанггини якунлади. Эркаклар ўртасида -92 кг вазн тоифасида рингга кўтарилган Лазизбек Мулложонов ушбу босқичда тожикистонлик Давлат Болтаевга қарши жанг ўтказди.

Қизиқарли ва шиддатли кечган жангда 4:1 ҳисобида ҳамюртимизнинг қўли баланд келди. Шу тариқа Лазизбек Муллажонов финал йўлланмасини қўлга киритди.[/allow-dzen] [/yandexrss][shortrss] Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти https://zamin.uz/dunyo/134846-olimpiada-jinlari-tarihida-66-ta-mamlakat-va-udud-medalsiz-ishtirok-jetib-keljapti.html https://zamin.uz/dunyo/134846-olimpiada-jinlari-tarihida-66-ta-mamlakat-va-udud-medalsiz-ishtirok-jetib-keljapti.html Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898). [allow-turbo]Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти
Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.

70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.

Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.

ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.

Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.

Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.

Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898).[/allow-turbo] Дунё Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 20:30:08 +0500 [/shortrss] [fullrss] Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти https://zamin.uz/dunyo/134846-olimpiada-jinlari-tarihida-66-ta-mamlakat-va-udud-medalsiz-ishtirok-jetib-keljapti.html https://zamin.uz/dunyo/134846-olimpiada-jinlari-tarihida-66-ta-mamlakat-va-udud-medalsiz-ishtirok-jetib-keljapti.html Дунё Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 20:30:08 +0500 Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти
Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.

70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.

Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.

ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.

Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.

Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.

Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898). [allow-turbo]Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти
Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.

70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.

Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.

ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.

Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.

Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.

Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898).[/allow-turbo] [allow-dzen]Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти
Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.

70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.

Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.

ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.

Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.

Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.

Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898).[/allow-dzen] [/fullrss] [yandexrss] Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти https://zamin.uz/dunyo/134846-olimpiada-jinlari-tarihida-66-ta-mamlakat-va-udud-medalsiz-ishtirok-jetib-keljapti.html Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898). Дунё Sun, 04 Aug 2024 20:30:08 +0500 Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898). [allow-turbo]Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти
Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.

70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.

Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.

ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.

Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.

Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.

Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898).[/allow-turbo] [allow-dzen]Олимпиада ўйинлари тарихида 66 та мамлакат ва ҳудуд медалсиз иштирок этиб келяпти
Замонавий Олимпиада ўйинлари бошланган 1896 йилдан буён 150 дан ортиқ мамлакат ва ҳудудлар медаллар учун кураш олиб боришган бўлса-да, баъзилари деярли бир аср давомида қатнашиб, медал ололмаган.

70 га яқин мамлакат ва ҳудудлар ёз ёки қишки ўйинларда ҳеч қандай спорт туридан бирорта ўрини қўлга киритолмаган. Баъзилари, масалан, 2016 йилда Олимпиада ўйинларига ўзининг биринчи жамоасини юборган Жанубий Судан имкониятларини энди синаб кўришни бошлайди. Бошқалари, масалан, Монако эса бир асрдан кўпроқ вақт давомида медалсиз иштирок этиб келади.

Яна бир мисол, Жанубий Американинг 12 миллион аҳолиси бўлган Боливия давлати Олимпиада ўйинларида биринчи марта 1936 йилда қатнашган. Мусобақага олинган жами 22 та йўлланмадан (15 та ёзги ва 7 та қишки) ҳеч бирида спортчилари совриндор бўлмаган.

ХОҚ маълумотларига кўра, Олимпия ўйинларида тез-тез қатнашган ва худди шундай қониқарсиз натижаларга эришган давлатлар Монако (32 марта) ва Андорра (25) ҳисобланади.

Худди шундай, 31 миллион аҳолиси бўлган Непал ҳам Олимпиада ўйинларига қилган 18 та сафарида бирорта ҳам расмий медални қўлга кирита олмаган, шунингдек, Осиё давлатларидан бири бўлган Мяньма ҳам.

Айрим мутахассислар бу каби муваффақиятсиз иштирокларни етарли молиялаштирилмаганлик билан боғлайдилар. Уларнинг тахминича, мамлакат қанчалик қашшоқ бўлса, спортчиларни Олимпия стандартларига тайёрлаш шунчалик қийин бўлади.

Олимпиада совриндорлари рўйхатида эса спортчиларни тайёрлашга катта маблағ сарфлаш имкониятига эга бўлган ва ундан унумли фойдаланаётган давлатлар етакчилик қилмоқда. Шундай қилиб, АҚШ энг кўп медалга эга – 2 975. Улардан кейин: собиқ СССР (1 204), Германия (1 058), Буюк Британия (955) ва Франция (898).[/allow-dzen] [/yandexrss][shortrss] РПЛ. ЦСКА ўз майдонида Оренбург дарвозасига 5 та гол урди https://zamin.uz/sport/134851-rpl-cska-z-majdonida-orenburg-darvozasiga-5-ta-gol-urdi.html https://zamin.uz/sport/134851-rpl-cska-z-majdonida-orenburg-darvozasiga-5-ta-gol-urdi.html РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.ЦСКА — "Оренбург" 5:1Голлар: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев."Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1). [allow-turbo]РПЛ. ЦСКА ўз майдонида "Оренбург" дарвозасига 5 та гол урди
РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.

Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.

Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.

ЦСКА — "Оренбург" 5:1
Голлар
: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.
ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев.
"Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).

Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1).[/allow-turbo] Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 20:28:04 +0500 [/shortrss] [fullrss] РПЛ. ЦСКА ўз майдонида Оренбург дарвозасига 5 та гол урди https://zamin.uz/sport/134851-rpl-cska-z-majdonida-orenburg-darvozasiga-5-ta-gol-urdi.html https://zamin.uz/sport/134851-rpl-cska-z-majdonida-orenburg-darvozasiga-5-ta-gol-urdi.html Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 20:28:04 +0500 РПЛ. ЦСКА ўз майдонида "Оренбург" дарвозасига 5 та гол урди
РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.

Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.

Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.

ЦСКА — "Оренбург" 5:1
Голлар
: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.
ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев.
"Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).

Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1). [allow-turbo]РПЛ. ЦСКА ўз майдонида "Оренбург" дарвозасига 5 та гол урди
РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.

Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.

Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.

ЦСКА — "Оренбург" 5:1
Голлар
: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.
ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев.
"Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).

Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1).[/allow-turbo] [allow-dzen]РПЛ. ЦСКА ўз майдонида "Оренбург" дарвозасига 5 та гол урди
РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.

Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.

Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.

ЦСКА — "Оренбург" 5:1
Голлар
: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.
ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев.
"Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).

Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1).[/allow-dzen] [/fullrss] [yandexrss] РПЛ. ЦСКА ўз майдонида Оренбург дарвозасига 5 та гол урди https://zamin.uz/sport/134851-rpl-cska-z-majdonida-orenburg-darvozasiga-5-ta-gol-urdi.html РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.ЦСКА — "Оренбург" 5:1Голлар: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев."Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1). Спорт Sun, 04 Aug 2024 20:28:04 +0500 РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.ЦСКА — "Оренбург" 5:1Голлар: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев."Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1). [allow-turbo]РПЛ. ЦСКА ўз майдонида "Оренбург" дарвозасига 5 та гол урди
РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.

Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.

Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.

ЦСКА — "Оренбург" 5:1
Голлар
: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.
ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев.
"Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).

Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1).[/allow-turbo] [allow-dzen]РПЛ. ЦСКА ўз майдонида "Оренбург" дарвозасига 5 та гол урди
РПЛнинг 3-туридан ўрин олган ЦСКА - "Оренбург" баҳси бўлиб ўтди. Голларга бой ўтган учрашувда "армиячилар" ғалаба қозонди.

Голларга Тамерлан Мусаев, Игорь Дивеев, Дмитрий Рибчинский, Иван Обляков ва Келвинлар муаллифлик қилди. Аббосбек Файзуллаев ўйиннинг илк дақиқаларидан майдонга тушди ва 67-дақиқада захирага олинди.

Шу тариқа, пойтахтликлар очколари сонини 7 та ошириб қўйди ва турнир жадвалида 3-ўринга кўтарилиб олди.

ЦСКА — "Оренбург" 5:1
Голлар
: 1:0 – 23 Мусаев, 2:0 – 30 Дивеев, 2:1 – 31 Рибчинский, 3:1 – 39 Обляков, 4:1 – 59 Дивеев, 5:1 – 71 Хелвен.
ЦСКА: Акинфеев, Мойзес (Лукин, 79), Виллиан, Дивеев, Круговой (Гайич, 79), Хелвен, Обляков (Глебов, 87), Здьелар, Жемалетдинов (Бистрович, 67), Файзуллаев (Койта, 67), Мусаев.
"Оренбург": Сисуев, Сидоров, Прохин, Перес, Малих, Горбани, Михайлов (Башич, 66), Рибчинский (Оганесян, 66), Флорентин, Марин (Барановский, 66), Мансилья (Сахархизан, 67).

Огоҳлантириш: Сидоров (25), Мойзес (26), Башич (89), Койта (90+1).[/allow-dzen] [/yandexrss][shortrss] Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда! https://zamin.uz/sport/134850-parizh-2024-asanboj-dsmatov-finalda.html https://zamin.uz/sport/134850-parizh-2024-asanboj-dsmatov-finalda.html Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди [allow-turbo]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда!
Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.

Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди[/allow-turbo] Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 20:18:39 +0500 [/shortrss] [fullrss] Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда! https://zamin.uz/sport/134850-parizh-2024-asanboj-dsmatov-finalda.html https://zamin.uz/sport/134850-parizh-2024-asanboj-dsmatov-finalda.html Спорт Shuhrat Sun, 04 Aug 2024 20:18:39 +0500 Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда!
Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.

Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди [allow-turbo]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда!
Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.

Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда!
Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.

Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди[/allow-dzen] [/fullrss] [yandexrss] Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда! https://zamin.uz/sport/134850-parizh-2024-asanboj-dsmatov-finalda.html Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди Спорт Sun, 04 Aug 2024 20:18:39 +0500 Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди [allow-turbo]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда!
Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.

Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди[/allow-turbo] [allow-dzen]Париж-2024. Ҳасанбой Дўсматов финалда!
Париж-2024 Олимпиадасининг бокс дастурида эркаклар ўртасида -51 кг вазн тоифасида ҳамюртимиз Ҳасанбой Дўсматов иштирокидаги ярим финал баҳси якунланди.

Тажрибали боксчимиз финал йўлида Кабо-Верде вакили Давид де Пинага қарши жанг ўтказди ва яққол устунлик билан 5:0 ҳисобида ғалаба қозонди.

Боксчимиз жанг бошидан тўлиқ назоратни ўрнатди ва биринчи раунд Ҳасанбой фойдасига. 4:1. Иккинчи раунд эса яна "Профессор" фойдасига - 5:0. Ҳал қилувчи раундда ҳам Дўсматов ғалаба қозонди ва финалга йўл олди[/allow-dzen] [/yandexrss][shortrss] Ислом Каримов: «Сен нимага ўйин қиласан?» https://zamin.uz/jamiyat/134847-islom-karimov-sen-nimaga-jin-ilasan.html https://zamin.uz/jamiyat/134847-islom-karimov-sen-nimaga-jin-ilasan.html 1993 йилнинг март ойи. Мен президент девонида бош консультант бўлиб ишлар эдим.Бир куни пешинга яқин президентнинг ташкилий масалалар ва кадрлар бўйича давлат маслаҳатчиси чақираётганини айтишди. Бешинчи қаватга – давлат маслаҳатчиси қабулхонасига бордим. Ёрдамчиси ҳозир деб ичкарига кириб кетди ва зум ўтмай қайтиб чиқди-да, киринг, деди.Узун, кенг ва салобатли хонада Мавлон Умрзоқов билан Вазирлар Маҳкамаси раисининг биринчи ўринбосари Исмоил Жўрабеков ўтирган экан. Қисқа салом-аликдан кейин давлат маслаҳатчиси менга юзланди. – Ишингизни ўзгартирсак, нима дейсиз? – деди. Дабдурустдан берилган бу саволга нима дейишни билмай қолдим. Аммо савол берилдими унга жавоб бериш шарт. – Қаерга? Нима ишга? – дея олдим. – ЎзТАГга, – деди М.Умрзоқов, – Муроднинг ўрнига.Президентнинг 1992 йил 5 февралдаги фармони билан Ўзбекистон Телеграф агентлиги (ЎзТАГ) Ўзбекистон Миллий ахборот агентлигига (ЎзА) айлантирилган, ёзувчи Мурод Муҳаммад Дўст Президент девонидан шу агентликка бош директор қилиб юборилган эди. Ўн беш кунча олдин у Президентнинг матбуот котиби этиб тайинланган эди.Мен бир М.Умрзоқовга, бир И.Жўрабековга қарадим. Аммо ҳар иккаласининг юз ифодасидан бирон маъно англай олмадим.– Нима дейсиз? – деди И.Жўрабеков саволга ўрин қолдирмайдиган қилиб.Гап оҳангидан сездимки, масала жиддий, эътирозга ўрин йўқ.– Оғир жой, – дедим. – Кўп иш қилиш керак. Ёрдам зарур бўлади.«Ўзбекистон адабиёти ва санъати» газетасида ўн йил масъул котиб бўлиб ишлаганим туфайли бу ташкилотни унча-мунча билардим.Гапни яна И.Жўрабеков давом эттирди:– Ёрдам берамиз... Сиз ҳам Мавлонжонга ёрдам берасиз, – деди.«Хўп» дедим, аммо президентнинг давлат маслаҳатчисига мен нима ёрдам беришим мумкинлигига ақлим етмади.М.Умрзоқов кўрсаткич бармоғи билан юқорига ишора қилди.– Келишилган, – деди.Юқорида – олтинчи қаватда президент ўтирар, давлат маслаҳатчиси ҳозир шуни назарда тутаётган эди. Бу гапдан кейин ўйладим: «Ҳамонки президент билан келишилган бўлса, бу суҳбатга не ҳожат бор?.. Йўли шундай бўлса керак-да, расмиятчилик учун».– У ҳолда келишдик бўлмаса, – деди давлат маслаҳатчиси суҳбат тугади, деган оҳангда. – Эртага эрталаб соат ўнда шу ерда бўлинг, Президентга кирасиз.Бу гапдан юрагим шувиллаб кетди. У киши билан келишилган бўлса, булар суҳбатлашди, президентга кириш шартмикин, деган хаёлга бордим. Бироқ дилимдагини тилимга чиқармадим.Эртаси куни айтилган вақтда яна шу ерда бўлдим. Давлат маслаҳатчисининг ёрдамчиси коридордаги креслони кўрсатди.– Шу ерда ўтириб туринг. Ўзимиз айтамиз.Айтганини қилиб ўтирдим: бир соат, икки соат... Ҳеч ким сўрамайди. Ўтган-кетган саломлашади, танишлар «Ҳа, тинчликми, бу ерда ўтирибсиз?» дейди. Ҳамма биладики, бу маслаҳатчининг ҳузурига чорланган одам ё бир лавозимга тайинланади, ёки ишдан олинади, жуда бўлмаганда бошқа ишга ўтказилади. Сўраганларга «билмадим, чақиришипти» дейман, холос.Бундай пайтда вақтнинг ўтиши бирам қийин кечадики... Дамба-дам соатга қарайман. Соат милларининг юриши ҳам секинлашгандай. Ичимни ит тирнайди. «Тезроқ чақира қолсайди, тезроқ бир ёқли бўлсайди». Миямда минг хил фикр ғужғон ўйнайди. «Президент нимани сўраши мумкин?» Ҳеч ким олдиндан айта олмайди. Икки-уч марта суҳбатда бўлганман. Ҳеч хаёлга келмаган, етти ухлаб тушингга кирмаган нарсаларни сўрайди. У киши билан суҳбатлашиш оғир, жуда оғир. Салобати босади, босганда ҳам одамни эзиб, янчиб ташлайди. Бир қарашлари борки, унча-мунча одам дош беролмайди, ҳар қандай дадил, тажрибали киши ҳам айтадиган гапини йўқотиб қўяди.Шуларни ўйлаганим сари юрагим сиқилади. Ўзимни чалғитмоқчи бўламан. «Эй, қўйсанг-чи, нимани ўйлайсан? Бўлса бўлди, бўлмаса йўқ-да. Нима, сен шу лавозимга учиб ётибсанми? Ўзлари айтишди-ку, Худога шукур, ишинг бор, индамай ишлайверасан... Ишлаб бўпсан! Худо кўрсатмасин, агар суҳбатдан ўтолмасанг бу ердан ҳам кетасан. Ҳа, бу аниқ. Қанчасини кўрганмиз, янги лавозимга тавсия бўлиб, суҳбатга киргач, суҳбатдан ўтолмай ишлаб турган вазифасидан ҳам айрилган. «Манови қовоқ каллани шунча пайтдан бери бу лавозимда нега олиб ўтирибсанлар? Буям етмагандай янги лавозимга тавсия қиласанлар. Йўқот буни!» Тавсия қилган мутасаддилар ана шундай дашном эшитган.Турли хаёллар билан кунни кеч қилдик. Рамазон ойи, рўза тутган эдим. Оғиз очар пайт ҳам бўлди. Ҳеч ким ҳеч нима демайди. Ҳар замонда юрак ютиб ёрдамчидан сўрайман. «Билмадим, ака, биз сўрай олмаймиз, ўзлари айтишади. Кутинг» дейди, холос.Қорин очлиги, ташвишли кутиш ўз таъсирини кўрсата бошлади. Бетоқатланиб, у ёқдан-бу ёққа асабий юра бошладим.Бир маҳал қоғоз папкаларини қўлтиқлаб давлат маслаҳатчиси чиқди хонасидан.– Юринг, тезроқ, – деди менга.Илдам қадамлар билан зинадан олтинчи қаватга кўтарилди. Мен орқасидан эргашдим.Қабулхонага киришимиз билан президентнинг ёрдамчиси Георгий Алексеевич Крайнов ичкарига таклиф қилди.Президентнинг чап томонидаги икки-уч стул пастда давлат маслаҳатчиси ўтирди. Менга унинг рўпарасида, аммо президентга яқинроқ стулга ўтиришимни айтишди.Одатда юқори лавозимдагилар, хусусан, президент бўлажак вазир ёки ҳоким билан суҳбатлашганда глобал масалалар ҳақида гапиради, деб ўйлаймиз. Инсоннинг асл қиёфаси, ички дунёсини билиш учун йирик муаммолар ҳақидаги фикрлари етарли эмаслигига кўпинча аҳамият бермаймиз. Ваҳоланки, сиртдан майда-чуйда бўлиб кўринган масалалар, маиший муаммолар баъзан инсоннинг кимлигини аён қилиб қўяди.Шу маънода Ислом Каримов кўпинча суҳбатни оддий масалалардан бошлар эди.– Отинг нимага Маматқул? – деди менга.Кутилмаган саволми?– Энди, Ислом ака (мен у кишига доим шундай мурожаат қилардим), қишлоқчилик, бунинг устига 40-йиллар, одамларда диний савод ҳам бўлмаган. Аслида Мамат эмас, Муҳаммад бўлиши керак. Ундан кейин банда Муҳаммаднинг қули бўлмайди, Аллоҳнинг қули, Муҳаммад пайғамбарнинг уммати бўлади...Маънодор бир қаради-да, навбатдаги саволни ташлади:



Moscow.media
Частные объявления сегодня





Rss.plus



С августа были повышены страховые пенсии более миллиона работающих пенсионеров Москвы и Московской области

Росгвардейцы устроили участникам летнего лагеря настоящий урок мужества

Филиал № 4 ОСФР по Москве и Московской области информирует: Пенсии работающих пенсионеров начнут индексироваться с 2025 года

Филиал № 4 ОСФР по Москве и Московской области информирует: Более 12 тысяч жителей Москвы и Московской области получают повышенную пенсию за работу в сельском хозяйстве


Карточка Артиста.

Жители Снежинска помогут сделать родной город чище

Выставка CPM обновит экспозицию

Почему одиночество опаснее, чем курение: 5 вредных привычек, от которых медики советуют отказаться как можно быстрее


Top Heavyweight Tells Deontay Wilder To ‘Stay On The Couch’ After Shock World Title Fight Offer

India face first defeat in hockey at Paris Olympics against Belgium

Best UFC Fight Night Betting Promos & Bonuses | Grab $4500+ for Sandhagen-Nurmagomedov Odds

Rewards Drive Mobile Wallet Use for One-Third of eCommerce Shoppers


Завершается ремонт эстакадной части Юбилейного моста в Ярославле

Филиал № 4 ОСФР по Москве и Московской области информирует: 2,5 млн жителей Москвы и Московской области получили пособия по временной нетрудоспособности с начала 2024 года

Мелкая рыба оказалась продуктом для долголетия

Первый день лета....


Ранняя версия Summon and Merge 2 доступна в Google Play 1 страны

THQ Nordic анонсировал Wreckfest 2 на PC и консоли

Началась предзагрузка Sword of Convallaria на iOS и Android

Former GTA dev says 'it's time for a revolution' where 'animation is more AI-driven and physics-driven' than done by hand


Міжнародна академія PROeffect Academy запрошує

Послуга перевезення кота, собаки або іншої тварини за кордон - Delivery Animal


Обращение иерея Александра Туховского

Алексей Фомин представил миру новый трек «Лунный свет»

Росгвардейцы устроили участникам летнего лагеря настоящий урок мужества

ЦСКА и "Оренбург" объявили составы на матч третьего тура РПЛ




На старый лад: лысый перфоманс Хаски, рэп Лолиты и ария Тоси Чайкиной

Филиал № 4 ОСФР по Москве и Московской области информирует: Более 12 тысяч жителей Москвы и Московской области получают повышенную пенсию за работу в сельском хозяйстве

Филиал № 4 ОСФР по Москве и Московской области информирует: 2,5 млн жителей Москвы и Московской области получили пособия по временной нетрудоспособности с начала 2024 года

Трассу М-4 «Дон» в Воронежской области зальют дожди


Движение поездов на Люблинско-Дмитровской линии метро в Москве ввели в график

В Минобрнауки рассказали о предварительных итогах приёмной кампании в вузы

Сотрудница МВД в Мариинске сбила насмерть велосипедиста и попала на видео

В России продают Mercedes-Benz Viano Филиппа Киркорова. В объявлении указано, что другой такой машины «в природе больше не существует»


Теннисист Джокович впервые в карьере выиграл золото на Олимпиаде

Шаповалова дисквалифицировали с турнира ATP в Вашингтоне за неподобающее поведение

Казахстанский теннисист высмеял решение ATP

Рублёв стартовал с победы на турнире ATP в США


В России продают Mercedes-Benz Viano Филиппа Киркорова. В объявлении указано, что другой такой машины «в природе больше не существует»

Дубль Дивеева помог ЦСКА разгромить «Оренбург» в третьем туре РПЛ

Парковке нашли место и тариф // В столице с 5 августа расширили зону платного паркинга

Движение поездов на Люблинско-Дмитровской линии метро в Москве ввели в график


Музыкальные новости

Волочкова высказалась о Пугачевой, вызвав общественный ажиотаж

Если сильно соскучусь, то могу прилететь в Дубай: певица Нюша сообщила, что дети после развода останутся с отцом

Волочкова предложила записать патриотическую песню с Shaman

Падение Фредди Меркьюри и болезнь Стивена Хокинга: ТОП-5 лучших биографических фильмов



Росгвардейцы устроили участникам летнего лагеря настоящий урок мужества

ЦСКА и "Оренбург" объявили составы на матч третьего тура РПЛ

Алексей Фомин представил миру новый трек «Лунный свет»

Якутия вошла в число регионов с наиболее высокими зарплатами у учителей


Началась предзагрузка Sword of Convallaria на iOS и Android

Собянин: Более 100 тысяч москвичей выбрали карьеру с «Профессиями будущего»

Олимпиада-2024: Пять дней до старта якутских борцов

Продать стихи. Как продать стихи. Продать стихи собственного сочинения.


Наговорил на три "самые тяжкие" статьи УК: После подрыва машины военного в Москве брат диверсанта вскрыл позорный факт

Две машины столкнулись на северо-западе Москвы

Очень красивая история получилась из нашумевшего «исторического» обмена, состоявшегося на днях

«Нет никакого желания его навещать»: брат Серебрякова не будет с ним общаться


Был в шоке и чуть в обморок не упал – обмененный Роман Селезнев рассказал о встрече с Путиным

Ким Чен Ын не исключил обращения к Москве за помощью из-за наводнения





Нарколог рассказал, кому больше всего вреден алкоголь

Главный нарколог Москвы Масякин рассказал, кому больше всего вреден алкоголь

Аналитприбор монооксида углерода выдыхаемого воздуха - в списке оснащения кабинетов врачей

Нарколог Масякин заявил, что алкоголь особенно вреден для пожилых людей



Ставропольский «Виктор» завоевал бронзу Кубка России по пляжному гандболу

Дадут ли бой «газовики» московским «армейцам»: Сегодня ФК «Оренбург» в Москве сыграет с ЦСКА

Премьер-лига. ЦСКА - "Оренбург" - 5:1.

Вышел сериал Евгения Стычкина "Игры" о проведении Олимпиады-80 в Москве




Собянин: Более 100 тысяч москвичей выбрали карьеру с «Профессиями будущего»

Собянин: трамвайному депо им. Апакова – 115 лет

Сергей Собянин. Главное за день

Собянин: Разработки московских ученых помогают повысить качество медпомощи


Ученые: ледники на Алтае окрасились в кровавый цвет и стали быстрее таять

Ким Чен Ын не исключил обращения к Москве за помощью из-за наводнения

В Москве показали прототип нового российского электромобиля "Молния"

Позвольте вашу лапку, Барышня: истории самых известных тигров, которые полюбились москвичам


Сотрудница МВД в Мариинске сбила насмерть велосипедиста и попала на видео

Шнурову запретили пить алкоголь за три дня до концертов

Участки в Гагаринском районе реорганизуют по программе КРТ

Кирби: США введут новые санкции против России за удержание американцев


Из столицы Поморья в Белоруссию стартовал автопробег активистов поискового движения

Премьера пространственной симфонии состоялась в Архангельской области

Огонь чудом не перекинулся на дома: последствия сильного пожара в Архангельске

Пропавшую под Архангельском двухлетнюю девочку нашли живой в болоте


Выставка-юбилей  «Поговорим о человечности», к 100-летию со дня рождения А.Г. Алексина, писателя, сценариста и драматурга.

Цена квадратного метра в Севастополе упала, в Симферополе держится

В путь-дорогу: подборка полезных мобильных приложений для водителей

«Жилищный вопрос». В Севастополе проще с животными снять квартиру на долгий срок, чем в Симферополе


Крупный пожар произошел в промзоне Азова Ростовской области

Московский джазовый оркестр отправится в Китай

В России продают Mercedes-Benz Viano Филиппа Киркорова. В объявлении указано, что другой такой машины «в природе больше не существует»

Движение поездов на Люблинско-Дмитровской линии метро в Москве ввели в график












Спорт в России и мире

Новости спорта


Новости тенниса
Ролан Гаррос

Пока Андреева и Шнайдер громили канадок: Медведев впервые проиграл Оже-Альяссиму и вылетел с Олимпиады в Париже






Участки в Гагаринском районе реорганизуют по программе КРТ

ИМХО (имею мнение, хрен оспоришь)

В России продают Mercedes-Benz Viano Филиппа Киркорова. В объявлении указано, что другой такой машины «в природе больше не существует»

Парковке нашли место и тариф // В столице с 5 августа расширили зону платного паркинга