Samit lidera EU i Zapadnog Balkana u Briselu
Biće ovo prvi samit kojim će predsedavati Antonio Costa (Košta) novoizabrani predsednik Evropskog saveta. Samitu će učestvovati i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola, nova šefica evropske diplomatije Kaja Kallas kao i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen).
Od lidera regiona učestvuju premijer Albanije, Edi Rama Željka Cvijanović, predsedavajuća predsjedništva Bosne i Hercegovine, Jakov Milatović predsednik Crne Gore, Vjosa Osmani predsednica Kosova, Hristijan Mickoski premijer Severne Makedonije i Aleksandar Vučić predsednik Srbije.
Biće ovo još jedna prilika da se potvrdi da budućnost zemalja regiona leži u okviru evropske porodice.
Samit se održava, neposredno nakon briselskih važnih odluka u procesu proširenja. Crna Gora zatvorila 3 poglavlja u pristupnim pregovorima, a Albanija otvorila jedan klaster.
Srbija se takođe nadala da će tokom decembra otvoriti klaster 3, međutim u nedostatku jednoglasja među državama članicama, EU je pozvala Beograd da izradi pregovaračku poziciju a Brisel će se ovim pitanjem pozabavIti nakon značajnog napretka u zemlji po pitanju vladavine prava i dijalogu sa Kosovom.
Šefovi država i vlada EU će na kraju samita usvojiti deklaraciju a od lidera regiona se očekuje da se sa njom usklade.
Između ostalog će se navesti da je proširenje geostrateško ulaganje u mir, sigurnost, stabilnost i prosperitet.
"Postoji nova dinamika u procesu proširenja. Ubrzanje procesa pristupanja, zasnovanog na pravičnoj i rigoroznoj uslovljenosti i principu sopstvenih zasluga, je u našem zajedničkom interesu", kaže se između ostalog u nacrtu završne deklaracije koju će lideri usvojiti na kraju samita koji počinje 18. decembra uveče.
Pozdraviće se odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju i posvete se osnovnim evropskim vrednostima i principima, u skladu sa međunarodnim pravom i ponovo iskazanom posvećenošću primatu demokratije, osnovnim pravima i vrednostima i vladavini prava. Vladavina prava, sloboda izražavanja, nezavisni i pluralistički mediji i snažna uloga civilnog društva, poručiće se putem ovog dokumenta, su ključni za osiguranje funkcionalne demokratije.
"U tom smislu, akcije će govoriti više od reči jer partneri preuzimaju odgovornost i sprovode neophodne reforme, posebno u oblasti osnova", navodi se u nacrtu deklaracije.
Tekst nacrta završne deklaracije će imati osvrt i na geopolitički kontekst. S tim u vezi će se poručiti da podrška Ukrajini ostaje jasan znak strateške orijentacije.
Pozvaće se sve zemlje Zapadnog Balkana da "ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU", uključujući sankcije, njihovo sprovođenje i sprečavanje zaobilaženja. Lideri EU će pohvaliti one zemlje koje već to čine.
Regionalna saradnja će zauzeti važan deo zajedničke deklaracije gde će se podvući da su pomirenje, inkluzivna regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, uključujući i sa zemljama članicama EU, sastavni deo procesa proširenja.
"Regionalni i bilateralni sporovi ukorenjeni u prošlosti predugo su sprečavali fokusiranje na budućnost. Sprovođenje bilateralnih sporazuma u dobroj veri i sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji sa Bugarskom, ostaje ključno. Odsustvo normalizacije odnosa Prištine i Beograda koči oba partnera", navodi se u nacrtu deklaracije.
Poseban poziv će biti upućen Srbiji i Kosovu da primene, bez odlaganja, sve sporazume postignute u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa uključujući i Sporazum o putu normalizacije.
Od 2020 godine, samiti na nivou EU-Zapadni Balkan su postali redovni i održavaju se jednom godišnje.