Kakve bi izazove pred Srbiju stavile zapadne sankcije NIS-u?
Tu mogućnost je u više navrata najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok iz SAD za tako nešto nema potvrde.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović smatra da će eventualne sankcije uticati na srpsko tržište derivata nafte, ali da postoje rešenja za sve prepreke koje eventualno budu nastale i da snabdevenost tržišta neće biti narušena.
"Ja sam ubeđen da ove sankcije, ako ih bude, kakve god da budu, nisu uperene protiv Srbije. I samim tim verujem da će se pronaći rešenje da se obezbedi sigurno snabdevanje domaćeg tržišta", izjavio je Mićović za Radio Slobodna Evropa.
NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa.
Rusko vlasništvo, prema Vučiću, razlog je zbog kojeg SAD navodno planiraju da uvedu sankcije nekadašnjem državnom preduzeću NIS.
Ruska državna kompanija Gasprom Njeft od 2008. godine ima većinsko vlasništvo u NIS-u, a od 2022 udeo u vlasništvu ima i njena krovna kompanija Gasprom.
Danas one drže 56,15 odsto akcija, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Srbije. Ostatak pripada građanima, zaposlenima, bivšim zaposlenima i drugim manjinskim akcionarima.
Dok je Gasprom Njeft pod evropskim i američkim sankcijama, najveći svetski proizvođač gasa Gasprom nije obuhvaćen embargom zapadnih država.
Šta bi značile sankcije NIS-u?
Američki Stejt department (State Department) saopštio je 16. decembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Sjedinjene Države "ne najavljuju javno sankcije".
"Sjedinjene Države ostaju posvećene ometanju ruskog generisanja prihoda i mreža nabavki i finansija koje su korišćene da podrže njen rat protiv Ukrajine", navodi se u odgovoru za RSE.
Iz NIS-a su ranije za RSE saopštili da se njihovo poslovanje trenutno "obavlja neometano", te da kompanija "ostaje fokusirana na nastavak realizacije započetih investicija i na očuvanje stabilnosti na domaćem tržištu naftnih derivata".
Istakli su i da NIS nastavlja da prati aktuelnu situaciju i analizira sve moguće scenarije i potencijalne posledice po poslovanje kompanije.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže da je teško i spekulisati o tome šta bi moguće sankcije podrazumevale.
"Teško je očekivati da će to biti baš 'imenom i prezimenom' srpska firma. Može možda da bude uveden neki princip koji će onda zahvatiti i Naftnu industriju Srbije u kojoj vlasništvo imaju dve ruske firme", ocenjuje.
Mićović podseća da i Amerika i Evropska unija (EU) mogu da sankcionišu poslovanja svojim firmama, u ovom slučaju učešće u lancu distribucije nafte, ali da ne i kompanije u trećim zemljama.
"Dosadašnji način uvođenja i sprovođenja sankcija zapravo izgleda tako što se, recimo u slučaju Evropske unije, donese direktiva kojim se zemljama (članicama) zabranjuje poslovanje sa određenom listom firmi ili određenim robama", dodaje.
'Nestašica neće biti'
Dok najavljuje sankcije SAD, predsednik Srbije istovremeno uverava da nestašica nafte u Srbiji neće biti, te da "ljudi ne treba da brinu".
Kako je rekao 5. januara, sve i da država "nije u stanju" ništa da uveze, imaće "dovoljno dizela i dovoljno benzina" za 85 dana, kao i da će se Srbija snaći "i u najtežim uslovima".
Skoro 80 odsto potrošnje nafte u Srbiji se obezbeđuje iz uvoza, pokazuje godišnji izveštaj državne Agencije za energetiku Srbije za 2023. godinu. Ukupna potrošnja nafte u Srbiji, prema tom izveštaju, je oko četiri miliona tona u 2023.
Uvoz nafte u Srbiju većim isključivo se obavlja naftovodom kojim u Hrvatskoj upravlja kompanija JANAF. Njime se doprema nafta u Hrvatsku, Mađarsku, Slovačku i Srbiju.
Iz kompanije JANAF su ranije za RSE naveli da je NIS njihov dugogodišnji i najveći poslovni partner s kojim imaju sklopljen "trogodišnji ugovor o transportu 10 milijuna tona nafte do kraja 2026. godine".
Šta bi bile posledice po državnu kasu?
Nafta industrija Srbije, kao veliki industrijski kompleks, značajno doprinosi budžetskim prihodima, ističe Mićović.
"Ali, s druge strane, najveći deo tih budžetskih prihoda je posledica potrošnje derivata nafta, odakle god oni dolazili", kaže i dodaje da su akcize i PDV koji potiču od potrošnje derivata nafte jednaki bez obzira na to da li dolaze iz domaće rafinerije ili iz uvoza.
"Ono što nije jednako (u slučaju sankcija), to je rad jednog velikog industrijskog postrojenja. Znači, umesto da radi domaće veliko industrijsko postrojenje, za naše tržište tada rade neka druga industrijska postrojenja u okruženju", napominje.
Pojašnjava da bi to značilo manji budžetski prihod zbog smanjenog rada velikog postrojenja sa velikim brojem zaposlenih.
"Ipak, ubeđen sam da će energetski sektor pronaći odgovor na bilo koji poremećaje i da će tržište ostati snabdeveno, jer u istoriji se to dešavalo u više navrata da se takve pretnje pojave, pa budu prevaziđene".
'Problemi su rešivi'
Mićović ističe da Naftna industrija Srbije ima značajan udeo u snabdevanju domaćeg tržišta.
Po podacima Ministarstva rudarstva i energetike (MRE), oko 80 odsto nafte koja se prerađuje u motorna goriva u Rafineriji Pančevo, koja je deo NIS-a, poreklom je iz uvoza, dok je 20 odsto "velebit" nafta iz domaćih nalazišta na severu zemlje.
Mićović kaže da mogućnost nestašice nafte "uvek postoji".
"Mnoštvo je rizika u dugom lancu proizvodnje transporta i prerade nafte koji se prostire od udaljenih zemalja drugih kontinenata, do benzinske stanice u našem komšiluku", dodaje.
Međutim, ističe on, trenutno nema indicija da će do toga doći. Isto važi, kaže, i za eventualna poskupljenja.
"Problemi su rešivi, ja sam ubeđen da će se pronaći rešenje koje će omogućiti nastavak prerade nafte u Pančevu i da u tom smislu u nestašice neće biti", ističe Mićović.
Optimizam zasniva na dosadašnjem iskustvu kada je reč o zapadnim sankcijama Rusiji.
"Gledajući kako su do sada uvođene sankcije prema prometu ruske nafte i poslovanju ruskih firmi, uvek je ostavljan neki period da se nađe rešenje za firme koje nisu iz Rusije, a imaju neki partnerski odnos sa njima", kaže Mićović.
Takođe, podseća na slučaj iz 2022. kada je EU, uz pojedine izuzetke, zabranila uvoz ruske sirove nafte na svoju teritoriju i učešće kompanija EU u trgovini ruskom naftom.
"JANAF kao kompanija iz EU, poštujući te sankcije, nije mogao da nastavi ugovor o transportu nafte NIS-u, koji je u to vreme bio u većinskom vlasništvu Gazprom Njefta. Tada je došlo do promene strukture vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, kada se Gasprom Njeft sveo na nivo do 50 procenata udela i u tom prelaznom periodu do stupanja na snagu sankcija ovo pitanje je stavljeno ad akta", ističe Mićović.
Ruski Gasprom Njeft imao je kontrolni paket akcija, da bi u maju 2022. zbog najavljenih novih sankcija EU šest odsto udela u vlasništvu prodao Gaspromu.
Reč je o majci firmi koja još nije pod sankcijama evropskog bloka.
Gasprom Njeft pak je pod restriktivnim merama EU od 2014. zbog ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
Postoji li plan B?
U međuvremenu, Vlada Srbije usvojila je Odluku o obrazovanju Koordinacionog tela u cilju obezbeđivanja sigurnog snabdevanja naftom i gasom zbog, kako je navedeno, potencijalnog uvođenja američkih sankcija NIS-u.
Sve zemlje, pa i Srbija imaju svoj plan reagovanja u slučaju poremećaja snabdevanja energijom, ukazuje generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović
"Uvek je postajala mogućnost da dođe do prekida snabdevanja naftom naftovodima. Uvek je postajala i mogućnost da dođe do havarije u rafineriji, samim tim postajali su planovi za reagovanje", kaže.
On što ne postoji, napominje, jeste plan koji bi omogućio dugoročno uredno snabdevanje bez dopremanja nafte naftovodom i bez rada rafinerije.
Uprkos pokušajima diverzifikacije izvora snabdevanja od početka ruske invazije na Ukrajinu, Srbija i dalje dominantno zavisi od ruskih energenata.
Ta zavisnost bila je jedna od ključnih argumenata zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Moskvi, na šta je poziva EU kao zemlju kandidata za članstvo u Uniji.
Nakon što je Evropska unija nametnula nove trgovačke sankcije Rusiji 2022, Srbija i Mađarska su u oktobru te godine dogovorile izgradnju naftovoda koji bi omogućio da se Srbija snabdeva "jeftinijom naftom sa Urala priključenjem na naftovod Družba (Prijateljstvo)".
Prema ranijoj najavi ministarke energetike Srbije Dubravke Đedović Handanović, taj naftovod počeće da se gradi u drugoj polovini 2025. godine.