FBI saopštio da je pronašao 2.400 novih dokumenata o ubistvu Johna Kennedya
FBI je saopštio da radi na prenošenju dokumenata u Nacionalni arhiv i upravu za evidenciju kako bi bili uključeni u proces uklanjanja oznake tajnosti s tih dokumenata.
Federalna vlada je početkom 1990-ih naložila da svi dokumenti u vezi sa atentatom 22. novembra 1963. budu smešteni u jednu zbirku u Nacionalnom arhivu. I dok je velika većina kolekcije – više od pet miliona dokumenata – objavljena, istraživači procenjuju da njih 3.000 nije objavljeno, bilo u celini ili delimično.
FBI je naveo da u saopštenju nije naveo kakve informacije sadrže novootkriveni dokumenti. FBI je saopštio da je 2020. otvorio Kompleks centralne evidencije i počeo višegodišnje napore da isporuči, elektronski popiše i čuva zatvorene dosijee iz kancelarija širom zemlje. Ta agencija je saopštila da joj je sveobuhvatniji inventar dokumenata zajedno s tehnološkim napretkom omogućio da brže pretražuje i locira zapise.
Džeferson Morli (Jefferson Morley), potpredsednik Fondacije Meri Ferel (Mary Farrell), koja čuva dokumenta u vezi s atentatom, rekao je da je FBI-jevo otkrivanje dosijea "osvežavajuće iskreno".
"To pokazuje da je FBI ozbiljan u pogledu transparentnosti", rekao je Morli, koji je i urednik bloga JFK Facts.
Morli je rekao da to takođe predstavlja presedan za druge agencije da iznesu dokumente koji još nisu predati Nacionalnom arhivu.
Tramp je prošlog meseca naložio direktoru nacionalne obaveštajne službe i državnom tužiocu da naprave plan za objavljivanje poverljivih podataka u vezi s Kenedijevim ubistvom. Portparol Kancelarije direktora Nacionalne obaveštajne službe rekao je da je, kako se zahteva Trampovom naredbom, podnet plan objavljivanja, ali nije ponudio detalje o planu ili vremenskom okviru kada bi dokumenti mogli biti dostupni javnosti.
Zbirka je trebalo da bude otvorena do 2017. godine, izuzev izuzetaka koje je bi odredio predsednik. U svom prvom mandatu, Tramp je rekao da će dozvoliti objavljivanje svih preostalih dokumenata, ali je na kraju zadržao neke zbog potencijalne štete po nacionalnu bezbednost. I dok su dokumenti nastavljeni da se objavljuju za vreme prethodnog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), neki i dalje nisu pokazani.
Atentat na Kenedija je decenijama podsticao teorije zavere. On je smrtno ranjen u centru Dalasa dok je kolona s njegovim automobilom prolazila ispred zgrade Teksaškog skladišta školskih knjiga, gde se 24-godišnji ubica Li Harvi Osvald (Lee Harvey Oswald) smestio sa snajeperom. Dva dana pošto je Kenedi ubijen, vlasnik noćnog kluba Džek Rubi (Jack Ruby) je upucao Osvalda dok je prebacivan u zatvor.
Vorenova komisija, koju je osnovao tadašnji predsednik Lindon Džonson (Lyndon B. Johnson) da istraži atentat, utvrdila je da je Osvald delovao sam i da nema dokaza o zaveri. Ipak, taj zaključak nikada nije uspeo da stavi tačku na niz alternativnih teorija tokom potonjih decenija.
Džerald Pozner (Gerald Posner), autor knjige "Slučaj zatvoren" sa zaključkom da je Osvald delovao sam, rekao je da je moguće da su novootkriveni dokumenti ponavljanja onih koji se već nalaze u kolekciji Nacionalnog arhiva ili da bi to mogli biti dokumenti za koje je odbor za reviziju zbirke ranije rekao da ih ne želi.
"Ako su to zaista novi dokumenti o atentatu, onda to postavlja gomilu pitanja o tome kako su falili svih ovih godina", rekao je Posner.
On je rekao da bi bilo iznenađenje ako bi ti dokumenti bili povezani s Osvaldom ili istragom.
Dokumenti iz zbirke objavljeni u poslednjih nekoliko godina ponudili su detalje o načinu na koji su obaveštajne službe radile u to vreme, a uključuju i depeše Centralne obaveštajne agencije (CIA) i memorandume u kojima se govori o posetama Osvalda sovjetskoj i kubanskoj ambasadi tokom putovanja u grad Meksiko samo nekoliko nedelja pre ubistva. Bivši marinac je prethodno prebegao u Sovjetski Savez pre nego što se vratio kući u Teksas.
Morli je rekao da je nadzor CIA-e nad Osvaldom bila "priča koja se pojavljuje u poslednjih pet do 10 godina" i dodao da bi o tome moglo biti informacija u novim dokumentima.
Izvor: AP