Studija: Voda nastala milijardama godina ranije nego što se prethodno mislilo
Studija objavljena u časopisu Nature Astronoy sugeriše da to otkriće znači da su nastanjive planete mogle da se formiraju milijardama godina ranije nego što se prethodno mislilo i pre nego što su formirane prve galaksije.
Danijel Vejlen (Daniel Whalen) s Instituta za kosmologiju i gravitaciju na Univerzitetu Portsmut, koji vodio studiju, rekao je da je to bio prvi put da je voda modelovana u ranom univerzumu.
Prema simulacijama koje su korišćene za istraživanje, molekuli vode su počeli da se formiraju ubrzo posle prvih supernova, poznatih kao Populacija III (Pop III) supernove.
One su bili neophodni za stvaranje teških elemenata kao što je kiseonik koji su neophodni za postojanje vode.
"Pre nego što su prve zvezde eksplodirale, u univerzumu nije bilo vode jer nije bilo kiseonika", rekao je Vejlen.
Samo su vrlo jednostavna jezgra preživela Veliki prasak – vodonik, helijum i litijum, kao barijum i bor u tragovima.
Kiseonik, nastao u jezgrima ovih supernova, u kombinaciji sa vodonikom formira vodu, omogućavajući stvaranje esencijalnih elemenata potrebnih za život.
Vejlen je objasnio da je njegov tim, u kojem su bili naučnici sa Univerziteta Ujedinjenih Arapskih Emirata, ispitivao dve vrste supernova.
To su bile supernove s kolapsom jezgra, koje proizvode skromnu količinu teških elemenata, i "energičnije" supernove Pop III, koje izbacuju desetine solarnih masa metala u svemir.
Studija je ustanovila da su obe vrste supernove formirale guste oblake gasa obogaćenog vodom.
Vejlen je rekao da su količine proizvedene vode bile "skromne", ali da je ona bila visoko koncentrisana u jezgrima oblaka – gustim regionima gasa – za koje se veruje da su rodna mesta zvezda i planeta.
"Ključno otkriće je da su primordijalne supernove formirale vodu u univerzumu što je prethodilo prvim galaksijama. Dakle, voda je već bila ključni sastojak prvih galaksija", rekao je on.
To implicira da su uslovi neophodni za formiranje života stvoreni mnogo ranije nego što se pretpostavljalo, što je takođe značajan korak napred u razumevanju ranog univerzuma.
"Iako su ukupne vodene mase bile skromne, bile su visoko koncentrisane u jedinim strukturama koje su mogle da formiraju zvezde i planete. A to sugeriše da bi se planetarni diskovi bogati vodom mogli biti formirani u kosmičku zoru, čak i pre prvih galaksija", rekao je Vejlen.
Izvor: dpa