EU preporučuje Srbiji rigorozne bezbednosne provere pre dodeljivanja državljanstava stranim državljanima

Evropska komisija preporučuje primenu rigorozne bezbednosne provere prilikom dodele srpskog državljanstva državljanima trećih zemalja, jer nosioci srpskih pasoša imaju koristi od putovanja bez viza u EU, naveli su u pres službi Komisije u odgovoru na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) o porastu primanja u državljanstvo Srbije ruskih državljana.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se da davanje državljanstva Srbije ruskim državljanima "predstavlja potencijalni bezbednosni rizik" po Evropsku uniju (EU).

"Brzo sticanje prava na putovanje bez viza u EU za državljane Rusije dodeljivanjem srpskog državljanstva predstavlja potencijalne bezbednosne rizike za EU, jer nosioci srpskih pasoša imaju koristi od putovanja bez viza u EU", naveli su u Komisiji.

Kako su dodali, cilj je da EU nastavi dijalog sa Srbijom o tom pitanju. U odgovoru nisu želeli da spekulišu o bilo kakvim potencijalnim koracima, koje bi mogli preduzeti.

Analiza RSE pokazala je da se od ukupno 121 rešenja Vlade Srbije o dodeli državljanstva u 2025. gotovo dve trećine odnosi na državljane Rusije.

Reč je o posebnoj proceduri, po kojoj državljanstvo Srbije mogu dobiti državljani drugih zemalja, u slučaju da to predstavlja "interes za Srbiju".

Međutim, taj broj mogao bi biti i veći, s obzirom na to da podaci o državljanstvima koja se dodeljuju po redovnoj proceduri i o kojima odlučuje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije nisu javno dostupni.

Broj rešenja Vlade o prijemu ruskih državljana u državljanstvo Srbije u porastu je od 2022. godine kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, pokazuju podaci koje je RSE prikupio iz rešenja objavljenih u Službenom glasniku.

Pitanje dodele srpskog pasoša ruskim državljanima sadržano je u delu izveštaja Evropske komisije koji se odnosi na usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa evropskom.

Srbija sa 63 odsto, prema oceni Evropske komisije, ima nisku stopu usklađenosti sa spoljnopolitičkom i bezbednosnom politikom EU.

Isto tako, zvanični Beograd odbija da se usaglasi sa sankcijama EU protiv Rusije, što su učinile sve druge države Zapadnog Balkana.