Da li bi Vučić, ako izgubi izbore, mirno otišao s vlasti?

U Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je odnos između studentskog pokreta i opozicije u Srbiji.

Sagovornici su bili dva profesora Fakulteta političkih nauka u Beogradu: Zoran Stojiljković i Dušan Spasojević.

Bilo je reči o tome zašto studenti odbijaju saradnju sa opozicijom na parlamentarnim izborima dok su u nekim opštinama spremni da na lokalne izbore izađu zajedno sa opozicionim partijama? Da li se studenti boje sa će dobiti manje glasova ako na parlamentarne izbore izađu zajedno sa opozicijom?

Kao i o tome koliko su u pravu oni koji se zalažu da opozicija u Srbiji uopšte ne izlazi na izbore sa svojim kandidatima, već da podrži studentsku listu pominjući primer Mađarske gde se uoči aprilskih izbora najveći deo opozicionih partija odrekao svojih kandidata u korist Petera Mađara i njegove stranke Tisa koja prema anketama ima najviše šansi da pobedi Viktora Orbana.

Razgovaralo se o tome zašto studentski pokret još uvek ne izlazi sa odavno najavljenom listom svojih kandidata na kojoj treba da budu ugledne nestranačke ličnosti, da li se boje će, ako objave njihova imena pre raspisivanja izbora, vlast i njeni mediji odmah krenuti u kampanju blaćenja tih ličnosti, da li će se studenti i opozicija dogovoriti da javno ne iznose nesuglasice jer to može da im umanji izborne šanse, imaju li protivnici vlasti šanse na pobedu i ako ne bude jedinstvenog opozicionog fronta, kao i o tome da li će Aleksandar Vučić mirno otići sa vlasti ukoliko izgubi izbore.

Omer Karabeg: Studentski pokret odbija saradnju sa opozicijom na parlamentarnim izborima. Zašto studenti ne mogu da nađu zajednički jezik sa opozicijom?

Zoran Stojiljković: Ne bih baš rekao da odbijaju svaki kontakt sa predstavnicima opozicije. Ta saradnja je postojala na prošlim lokalnim izborima i verovatno će do nje doći i na predstojećim lokalnim izborima krajem marta.

Osnovni razlog što studenti ne žele saradnju na parlamentarnim izborima je što procjenjuju da bi njihova lista dobila manje glasova ako bi ušli u predizbornu koaliciju bilo sa evrofiličnom ili evrofobičnom opozicijom jer veruju da njihov rejting veći od opozicionog.

Dušan Spasojević: Istraživanja pokazuju da deo birača studentske liste ne bi glasao za tu listu ako bi na njoj bili opozicioni kandidati. Taj deo nije velik, ali nije ni zanemarljiv. Među studentima postoje snažne grupe koje se protive saradnji sa opozicijom iz različitih razloga. Neki razlozi su ideološke prirode, pa desni studenti ne bi želeli da sarađuju sa građanskom opozicijom, a levi sa desnom nacionalnom opozicijom. Osim toga među studentima postoji nepoverenje u sadašnje političke aktere. To se odnosi ne samo opoziciju, nego i na civilno društvo, medije, a i na Evropsku uniju.

Međutim, činjenica da nema zajedničke liste ne znači da uoči parlamentarnih izbora nije moguće uspostaviti saradnju i koordinaciju i postići dogovor nenapadanju. Siguran sam da će iskustva sa lokalnih izbora, gde studenti sarađuju sa opozicijom, pomoći da se smanji jaz između studentskog pokreta i opozicije.

Očevi i decaOmer Karabeg: Pomenuli ste da studenti hoće da na lokalnom nivou sarađuju sa opozicijom. Nedavno je postignut dogovor u Bajinoj Bašti i u Boru da studenti i opozicija zajedno izađu na lokalne izbore 26 marta. Zašto studenti hoće sa opozicijom na lokalnim, a neće na parlamentarnim izborima?

Zoran Stojiljković: Na lokalu je pritisak vlasti daleko izraženiji pogotovo kada imate lokalne izbore samo u nekoliko opština, pa vlast može svu svoju moć, sve svoje resurse i sve svoje batinaše da koncentriše u tim opštinama.

Zbog toga je u tim sredinama potreba za jedinstvom daleko veća. Naše opozicione stranke po pravilu nemaju razvijenu infrastrukturu i mrežu odbora po unutrašnjosti tako da je neophodna saradnja koja prevazilazi ideološko granice kako između njih samih tako i između njih i studenata. Pored toga u unutrašnjosti je i medijska izolacija veća - tako da su sve to razlozi zašto se lakše i direktnije sarađuje na lokalnom nivou.

Dušan Spasojević: Jasno je da je na lokalnom nivou lakše praviti koalicije. To su relativno male sredine u kojima se ljudi znaju i gde su roditelji pobunjenih studenata često predsednici ili funkcioneri lokalnih opozicionih stranaka. U tim sredinama barijere su manje i lakše se prevazilaze, a manje su i ideološke razlike.

Osim toga vlast targetira pre svega lidere stranaka na nacionalnom nivou tako da oni u očima onih građana, koja se informiše sa režimskih medija, postaju nosioci negativnih sentimenata, pa su viđeni kao problematični za saradnju. U tom kontekstu predsednik lokalnog odbora Demokratske stranke Srbije ili Stranke slobode i pravde nema problem kakav imaju lideri tih stranaka Miloš Jovanović i Dragan Đilas koji su stalno da udaru vlasti.

Mađarski modelOmer Karabeg: Ima glasova da opozicija uopšte ne bi trebalo da sa svojim kandidatima izlazi na izbore, već bi trebalo da podrži studentsku listu. Pri tome se pominje Mađarska gde je najveći deo opozicije odustao od svojih kandidata u korist Petera Mađara i njegove stranke Tisa za koju su ocenili da ima naviše šansi protiv Viktora Orbana, pa ne žele da se rasipaju opozicioni glasovi. Čini mi se da je Demokratska stranka bliska toj opciji jer njen lider Srđan Milivojević stalno ponavlja da su spremni da sve svoje resurse stave na raspolaganje studentima. Da li je mađarski model primenjiv u Srbiji?

Dušan Spasojević: Mađarski model nije u potpunosti primenjiv u Srbiji zato što Mađarska ima većinski izborni sistem koji favorizuje velike stranke koje mogu da izazovu Orbanov Fides i da ga pobede u direktnoj borbi. Srbija ima proporcionalni sistem sa jako niskim izbornim cenzusom, pa bi u našem slučaju bolji bio scenario, koji smo videli na izborima u Crnoj Gori 2020, što bi značilo da se opozicija tako organizuje da svi pređu cenzus i da onda dobivši mandate pokušaju da formiraju parlamentarnu većinu.

Mislim da je veoma važno kakva je ambicija studentskog pokreta. Da li je njihov cilj kratkotrajna vlada koja bi samo uspostavila demokratske osnove, a potom raspisala nove izbore ili je reč o nekoj transformativnoj vladi koja treba da ima pun mandat. Ako je reč o prvom scenariju, imao bih razumevanja za poziv opoziciji da se povuče i da podrži nešto što je kratkotrajno.

Ako je reč o drugom scenariju, a čini mi se da je on sada dominantan među studentima, to jeste da se nakon izbora formira vlada sa punim mandatom koja treba da izvrši dublje društvene promene, onda mi se čini da postaju jako važna ideološka pitanja koja dele studente, a o kojima se oni ne izjašnjavaju. I to će onda po logici političkog delovanja otvoriti veći prostor za opoziciju i to pre svega za proevropsku. I zato bih pre bio za crnogorski, nego za mađarski scenario.

Zoran Stojiljković: Ako je reč o širokom pokretu, kakav je studentski pokret i njihova lista, koji bi nakon pobede na izborima u kratkom roku od, recimo, godinu i po dana počistio Augijeve štale korupcije, pa onda raspisao nove izbore, onda je bi to bilo nešto na šta bi opozicione partije mogle da pristanu.

Između ostalog sumnjam da bi studentska lista, kakva je nagoveštena, mogla izdržati četiri godine nakon izbora. Ali mislim da nije realno tražiti od etabliranih parlamentarnih stranaka da se odreknu učešća u politici na duži period. Inače, moj stav prema opoziciji je jasan.

Mislim da neko ko 20 godina neuspešno radi posao treba da se povuče. Tu mislim na stranke i lidere koji su bili na vlasti pre 2012. Manje sam kritičan prema strankama koje su nastale u zadnjih 5, 6 godina, pogotovo prema partijama kao što je Zeleno levi front koji je nastao iz građanskog pokreta. Ne znam zašto bi bio problematičan politički angažman u Zeleno levom frontu mojih mlađih koleginica i kolega poput Biljane Đorđević ili Đorđa Pavićevića od nekog ko će se pojaviti na studentskoj listi. Mislim da će izbori biti krajnje neizvesni s obzirom na nivo polarizacije u društvu.

Za mene je bitno kako će izgledati dan posle izbora imajući u vidu karakter vlasti i presiju koju vrši na obrazovanje, pravosuđe, tužilaštvo i na svaki deo društva koji pokazuje autonomiju i samostalnost. Neće to biti izbori kao do sada kada smo nakon glasanja išli kući. Ne može se to završiti bez velike mobilizacije.

Studentska listaOmer Karabeg: Studenti su odavno najavili da na republičke izbore izlaze sa svojom listom na kojoj će biti ugledne nestranačke ličnosti, ali još uvek ne saopštavaju koje su to ličnosti. Kada ih pitaju zašto ne izlaze sa imenima, oni kažu da ne žele da to urade pre nego što izbori budu zakazani jer se boje da će, ako to sada učine, režim odmah krenuti da blati njihove kandidate. Da li je to jedini razlog?

Dušan Spasojević: Mislim da ima više razloga. Jedan je taktički - da ne otkrivate svoje adute, a neka imena će zaista privući dosta pažnje javnosti. Vlast bi sigurno odmah targetirala te ljude. Ali možemo da pretpostavimo da vlast već zna ko su ljudi o kojima se razmišlja da budu na studentskoj listi jer, kao što prisluškuju opoziciju, prisluškuju i studente. Uostalom, snimci prisluškivanih razgovora emituju se po režimskim tabloidima.

Drugi razlog je što u studentskom pokretu postoje dileme o tome kako posložiti listu, pre svega koga staviti na vrh što je važno za program liste koji je delimično spreman, ali ne u potpunosti. Ima indicija da studenti razmišljaju da se u javnosti pojavi nekoliko njihovih kandidata koji bi govorili u ime pokreta.

Ali čim prestanu da budu predominantno studentski pokret i kada izađu u javnost sa ličnostima koji nisu studenti, oni ulaze u fazu koja će biti prilično izazovna, pa mi iz te perspektive izgleda logično da odlažu objavljivanje kandidata da bi se povećalo interesovanje javnosti kao kad se čeka neki značajan događaj. I zato mi se čini da to što još ne objavljuju imena kandidata ne pravi problem rejtingu studentskog pokreta.

Zoran Stojiljković: O nekim imenima koja će biti na vrhu liste dugo se govori. Radi se o ljudima koji vole da se o njima govori što nije nebitno. Mislim da je pametna taktika da se suzdržite od objavljivanja imena kandidata jer izbori nisu na vidiku, a znamo da će vlast satanizovati sve kandidatkinje i kandidate sa studentske liste pokušavajući da im pronađe nesimpatične biografske detalje.

Uostalom, može se postaviti i kontrapitanje - a gde je lista vlasti. Ima li na njoj bilo kog uglednika ili nekog ko ima solidnu profesionalnu biografiju? Mislim da je racionalno da se sa imenima izađe onoga trenutka kad se izbori raspišu ili nešto ranije.

Inače, kad je reč o studentskoj listi, do javnosti dopire nešto što ima ciničnu konotaciju - da studente predstavljaju sedamdesetogodišnjaci što se može shvatiti na ovaj ili onaj način. Za mene je najbitnije da kandidati sa studentske liste imaju program i čini mi se da je studentski pokret već počeo da izlazi sa nekim elementima programa. I to dosta decidirano i jasno.

Ovoga puta nije to opšta priča o korupciji, nego o nečemu što ovde nikad nije zaživelo, a to je lustracija i utvrđivanje porekla imovine, odnosno traganje za putevima novca čije se poreklo ne može opravdati. Kao čovek koji je sklon levici i sindikatima očekujem da će do 1. maja i oko 1. maja studenti otvoriti pitanja kao što su - da li ćemo imati više linearnih socijalnih davanja, da li će konačno biti uveden progresivni porez, da li će se oporezivati prazni stanovi kojima se drži cena stanova i cena najma. Sve su sto pitanja koja interesuju običan svet.

Pakt o nenapadanjuOmer Karabeg: Ako studenti i opozicija ne mogu zajedno, da li bi mogli da se dogovore da se javno ne napadaju jer svako javno neslaganje među njima može samo da koristi režimu?

Dušan Spasojević: Ja mislim da je to nužan korak i nadam se da će do njega doći u onom trenutku kada budu raspisani izbori i kada budu objavljene kandidatske liste. Poslednjih meseci vidimo uspone i padove u njihovim odnosima. Ponekad to deluje kao prilično aktivan konflikt pre svega na društvenim mrežama, a onda se stvari smire.

Kada se približe izbori moraće da se uspostavi komunikacija, a nadam se i koordinacija jer je potpuno jasno da sukob između ta dva bloka smeta i jednom i drugom. Verujem da će studenti, kada se konstituišu kao izborni politički akter, imati više kapaciteta i političke hrabrosti da prave poteze koji su im sada možda deluju rizično.

Omer Karabeg: Gospodine Stojiljkoviću, mislite li i vi da je neophodan pakt o nenapadanju između studenata i opozicije?

Zoran Stojiljković: Naravno, ako hoćete da budete uverljivi. Prevelika srdačnost i sklanjanje rezervi prema poslovično gubitničkoj opoziciji bio bi pogrešan potez.

Ali studenti i opozicija treba da se sarađuje oko izbornih uslova, da se međusobno ne napadaju i da se zna ko je suprotna strana. Jasno je da proevropske stranke mogu da imaju kapacitet između 15 i 20 posto glasova. Velika je nepoznanica desna, nacionalna opozicija koja bi mogla da uđe u međusobne sukobe i padne ispod cenzusa. Prema takvim strankama treba imati oprez.

Mora postojati garancija da se onaj ko hoće opozicioni status neće nakon izbora naći na drugoj stran jer se na dosadašnjim izborima dešavalo da se stranka, koja je zanoćili kao opozicija, ujutru probudi u krilu vlasti.

Treba računati i na to da će, ako rezultat izbora bude neizvestan, mnogo zavisti od malih igrača, pre svega od nacionalnih manjina, čija je strategija da uvek budu bliske vlasti. S druge strane, moglo bi se desiti i da neke partije, koje su sada u bloku vladajućeg kartela, promene mišljenje. Pri tome mislim na činjenicu da postoje izvesna sporenja i razmimoilaženja unutar Socijalističke partije Srbije, ključnog partnera vlasti.

Dan posleOmer Karabeg: Očigledno je da neće biti jedinstvenog opozicionog fronta na izborima mada opozicija to uporno traži jer bi to po mnogim ocenama bila najveća šansa za promenu režima. Imaju li protivnici režima šanse na pobedu i ako izađu na izbore u više kolona?

Dušan Spasojević: Mislim da imaju. Logično bi bilo da se ide sa tri liste. Ukoliko se kolone organizuju tako da nema bačenih glasova i da sve pređu cenzus, bila bi to osnova za dobar izborni rezultat.

Posebno je važno šta će se desiti ukoliko za većinu bude potrebna neka od manjinskih stranaka ili neki deo Socijalističke partije Srbije? Da li treba da se SPS odbije ako bi njegovo prihvatanje omogućilo smenu režima Aleksandra Vučića? Ja mislim da treba biti vrlo pragmatičan i razmotriti i taj scenario jer je Socijalistička stranka Srbije dosta jaka i po svemu sudeći imaće prilično glasova, a samim tim i mandata. Svi akteri koji sebe smatraju opozicionim moraju da budu otvoreni i pragmatični i spremni za vrlo široku saradnju kao što je to bilo 2000, pa i 2008. da bi se sačuvalo nasleđe 5. oktobra.

Zoran Stojiljković: Naredni izbori će biti ekstremno važni, a, kao što sam rekao, posebno će biti važna dan posle izbora. Nisam siguran da je vladajuća garnitura spremna da mirno siđe sa vlasti i liši se ogromnih privilegija. Kod nas već 10,12 godina postoji direkta veza između pada demokratije i rasta sistemske, endemske korupcije.

Ovde vlast ne stanuje na ustavnim adresama, postoje masovne klijentelističke mreže, državni aparat policije nije legalan jer postoje kriptopolicijske snage, angažuju se ljudi iz kriminalnog miljea - tako da ne znam da li smena vlasti može mirno proći. Najvažnije je da se stvori relativno normalna predizborna klima.

Plašim se, međutim, da će posle promena u United Media uoči izbora biti ugašena sva medijska svetla. Biće neophodna saradnja svih opozicionih snaga uz poštovanje nenapadanja kao i spremnost da se prihvati svaki glas koji potreban za parlamentarnu većinu.

Dušan Spasojević: Veoma me zabrinjava ono što se dešava poslednjih meseci. Čini mi se da će vladajuća garnitura na sve načine pokušati da zadrži vlast i sve zavisi od izbornog rezultata i od spremnosti građana da brane izbornu volju.

Pre godinu dana vlast je praktično bila na kolenima, bili su jako uplašeni da im je došao kraj, ali su u međuvremenu uspeli da se konsoliduju i sada zatežu konopac i pojačavaju kontrolu. Izborni dan će biti izuzetno važan, ali izborna noć i dan posle biće još važniji.

Zoran Stojiljković: Važno je da studenti i opozicija dobiju mnogo više glasova od Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera jer u tom slučaju vlast neće moći da primeni veći stepen represije.