Šta pokazuje saopštenje EU o Iranu?
Dvadeset sedam zemalja Evropske unije izdalo je zajedničko saopštenje u kojem izražava "najveću zabrinutost" pošto su ministri spoljnih poslova članica skoro tri sata razgovarali o američko-izraelskom napadu na Iran i potonjem vojnom odgovoru Teherana na nekoliko zemalja u regionu.
Saopštenje, objavljeno u nedelju, odražava ograničen uticaj EU na Bliskom istoku i njenu smanjenu ulogu kao igrača u globalnoj politici.
Kriza je istakla osnovne podele u EU koje ključaju ispod površine.
Kriza je predvidljivo pokrenula niz sastanaka u Briselu čak i pošto je početni tvit predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen (von der Leyen) – u kojem je navela da da će u ponedeljak prvo okupiti stručnjake za bezbednost u svojoj Komisiji – izazvao podsmeh jer, kako se navodi, ni rat ne može naterati Evropljane da žrtvuju svoje slobodno vreme.
EU će pokušati da održi ministarski sastanak sa Savetom za saradnju zemalja Zaliva kasnije ove nedelje, a Kipar, koji sada predsedava EU, sazvao je sastanak o integrisanom političkom odgovoru na krizu za u utorak, koji se prethodno održavao tokom ranih faza rata u Ukrajini, epidemije Kovida i migracione krize 2015. Ključno pitanje biće koordinacija konzularne pomoći kako bi se građani EU vratili kući iz šireg regiona Bliskog istoka.
Sam Kipar je morao da umanji potencijalnu pretnju Nikoziji kada je iranski dron pogodio britansku bazu na tom ostrvu. Kipar je saopštenje u kojem tvrdi da "nema nikakvih naznaka da je zemlja bila ugrožena".
Šta još EU može da uradi?Evropska unija je već uvela različite vrste sankcija Iranu, uključujući i nedavno proglašenje Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) terorističkom organizacijom.
Šefica spoljne politike Kaja Kalas (Kallas) iznela je ideju o proširenju pomorske misije EU Aspides. Ta misija u Crvenom moru, pokrenuta je pre dve godine kako bi branila međunarodne brodove od napada Huta.
Međutim, misija ima čisto odbrambenu svrhu i namenjena je povećanju pomorskog nadzora i pratnje trgovačkih brodova, a ne bi mogla, na primer, da spreči blokadu Ormuskog moreuza.
Umesto toga, EU bi trebalo da pokuša da ostane na istoj strani. Zemlje E3 – Francuska, Nemačka i Velika Britanija, koja nije u EU – već su obećala da će pomoći Sjedinjenim Državama ako bude potrebno.
Nemački kancelar Fridrih Merc (Friedrich Merz) rekao je da nije vreme da "držimo lekcije našim partnerima i saveznicima", dok je, s druge strane spektra, španski premijer Pedro Sančez (Sanchez) osudio američko-izraelske napade i insistirao da se u saopštenju EU pomene "puno poštovanje međunarodnog prava".
Paralelno, Mađarska i Slovačka su iskoristile diskusiju o Iranu i izglede za veće cene nafte da bi se zalagale za nastavak protoka nafte kroz cevovod Družba.
Dve zemlje bez izlaza na more pozvale su Evropsku komisiju da izvrši veći pritisak na Ukrajinu da popravi infrastrukturu iz sovjetskog doba.
S druge strane, jastrebovi po pitanju Ukrajine na severu i istoku Evrope uzvratili su da će veće cene koristiti Kremlju i pozvali na brzo usvajanje pomorske zabrane nafte iz Rusije, što su sprečavale Mađarska i Slovačka.
Drugim rečima, EU je nažalost previše zamršena da bi uskoro izašla s bilo čim konkretnim.