Rusko-iranska osovina širi bojno polje, upozorava američki senator Thom Tillis

Američki senator Tom Tilis (Thom Tillis), kopredsedavajući NATO posmatračke grupe u Senatu, koji sebe opisuje kao republikanca iz Severne Karoline koji direktno govori, ima poruku za one koji sukobe u Ukrajini i na Bliskom istoku posmatraju kao izolovane događaje: oni to nisu.

U eri promenljivih globalnih saveza, Tilis tvrdi da se svet suočava s oživljenom "Osovinom zla" koju predvode Rusija i Iran – partnerstvom za koje veruje da je daleko prevazišlo brak iz interesa i preraslo u dubok, strateški vojni savez.

U intervjuu za RSE 29. aprila, Tilis, jedan od retkih internih kritičara u Republikanskoj partiji, govorio je o visokim ulozima trenutnog geopolitičkog pejzaža, "neprihvatljivoj" perspektivi zamrznutog sukoba u Ukrajini i zašto veruje da je Vladimir Putin lično odgovoran za stradanja Amerikanaca.

RSE: Vidimo promene u globalnom pejzažu koja se čini da je koordinisanija nego ikad pre. Pažljivo ste pratili Rusiju i Iran i kako targetiraju SAD i njihove saveznike. Pitanje je, da li je ovo partnerstvo pravi savez ili je to taktički aranžman koji bi mogao da se raspadne?

Tom Tilis: Pravi savez naspram taktičkog aranžmana – dajte mi malo više od toga.

RSE: Ponekad se opisuje kao praktičan brak između Rusije i Irana.

Tilis: A ne, mislim da je mnogo dublje od toga. I mislim da je postalo veoma jasno kada vidite materijalnu podršku koju je Iran pružio Rusiji u Ukrajini – prvo kroz svoju tehnologiju dronova, a sada obrnuto, Rusija pruža informacije o tome kako mogu da gađaju američka sredstva i sredstva naših partnera u regionu. Mislim da je to apsolutno strateški savez i zapravo deo stare Osovine zla.

Verujem da je Kina – iz nekog razloga, zaboravili smo činjenicu da Kina ima oko dva miliona Ujgura u logorima za prinudni rad – tako da je osa zla još uvek živa i zdrava. I verujem da je u nekim aspektima čak i pogoršana u smislu ubijanja na bojnom polju i ubijanja američkih vojnika korišćenjem tehnologije koju je napravio Iran, a zatim je optimizovao uz pomoć Rusije.

RSE: Šta je najopasnija stvar koja se ovde razmenjuje – obaveštajne službe, tehnologija ili nuklearna ambicija?

Tilis: Znate, mislim da je nuklearna ambicija nešto što moramo pažljivo da ispitamo. Sada znamo da su njihovi lansirni kapaciteti daleko veći nego što su sugerisali. Znamo da su doslovno sada, na osnovu najnovijih obaveštajnih procena, mesecima, ako ne i nedeljama, udaljeni od toga da budu u stanju da obogate uranijum do tačke gde je na nivou oružja. Dakle, zalihe uranijuma na nivou za oružje i kapaciteti interkontinentalnih balističkih raketa su upravo razlog zašto je predsednik Tramp (Donald Trump) morao da uradi ono što je uradio u Iranu.

I Rusija ne bi ništa više volela nego da ima zemlju s nuklearnim kapacitetima na Bliskom istoku kako bi destabilizovala region – i mislim, donekle, i Kina – jer shvataju da se sada SAD vide kao destabilizujuća sila na Bliskom istoku. I u trenutku kada Iran bude imao takve kapacitete, destabilizovao bi taj region na nivoima koje nikada ranije nismo videli.

RSE: Ako Rusija snabdeva Iran obaveštajnim podacima protiv nas, da li je Vladimir Putin praktično ušao u rat na Bliskom istoku?

Tilis: Mislim da jeste. Ali, moj Bože – Rusija – zato sam malo zabrinut zbog stava administracije. Reći ću vam jednu stvar, nadam se da je juče, s govorom (britanskog) kralja pred Kongresom, ukrajinski narod video ovacije svakog člana koji je bio u sali (Kongresa) kada je kralj govorio o podršci Ukrajini. I zato imam osećaj da Putin pokušava da učini sve što može da ima i jedno i drugo – da se pretvara da može biti prijatelj ili koegzistirati sa Sjedinjenim Državama, kada mu je zapravo to najdalje od svega na pameti.

On želi da iskoreni svaki uticaj SAD iz Evrope i s Bliskog istoka. I trenutno, barem uspeva na Bliskom istoku kroz svoju podršku – materijalnu podršku – Iranu. Ali taj čovek je odgovoran. Rekao sam nešto za što mislim da je iznenadilo nekoliko ljudi: da je u nekim aspektima on kao (Kasim) Sulejmani. On je odgovoran za smrt Amerikanaca. Samo je broj to što pravi razliku.

Sulejmani je bio poznat po optužbama da je odgovoran za stotine smrti američkih vojnika. Nema sumnje da je krv američkih vojnika na rukama Vladimira Putina – preko njegovih proksija, preko njegovu saradnju s Iranom i preko njegove saradnje s plaćenicima.

I zato mislim da moramo da priznamo Putina onakvim kakav jeste. On je ostatak starih dana komunizma i čak ne predstavlja većinu ruskog naroda, ali njima vlada gvozdenom pesnicom. I učiniće sve što može da smanji ulogu i uticaj SAD i pokušati da iskoreni demokratiju. On je očigledno antidemokratski, prokomunistički, prototalitaran.

RSE: Mislili ste na kralja Čarlsa juče. Taj govor je zapravo odjeknuo i u istočnoj Evropi, gde neki mogu uvideti da ne gledaju dva odvojena sukoba već jedan potencijalni globalni rat koji se odvija na više frontova. Da li se slažete s tom procenom?

Tilis: Mislim da da. Mislim, svet je sada mali i zato moramo da shvatimo da naši protivnici ne razmišljaju samo o zemljama preko svoje granice – gledaju daleko dalje od toga. Ovo je borba između demokratskog i totalitarnog sveta. Oduvek je bila i verovatno će uvek biti. Ali morate sagledate taj mozaik.

Moramo čak ići dalje od Irana. Pogledajte aktivnosti Rusije u Africi, posebno na severu Afrike. Pogledajte šta rade u Ukrajini. Pogledajte hibridni rat koji trenutno vode u Moldaviji i na Balkanu, širom istočne Evrope. Mislim, oni sada vode rat, a mi možda radimo na tome da ga obuzdamo – ali bismo mogli da okončamo taj rat.

Nema šanse da Vladimir Putin pobedi ako se fokusiramo na Ukrajinu. Dozvoljavanje da tamo pobedi samo mu daje uporište za podsticanje mržnje i antidemokratskih principa širom istočne Evrope i Afrike – a to je svetski rat koji želi da vodi i dobije.

RSE: Samo da razumemo vašu širu perspektivu – da li najveća ranjivost Zapada nije njegova vojna snaga, već kraći raspon pažnje?

Tilis: Da – govorite o održavanju napora u Iranu ili Ukrajini?

RSE: O oba.

Tilis: Mislim da jeste. Volim Ameriku, očigledno, ali američkom narodu može vrlo brzo da se omete pažnja ili da krene dalje. Ratovi su veoma teške stvari. Rizikujemo da nešto privuče pažnju svih na neko vreme, a zatim postane nešto preko čega žele da pređu. Ali ne možete preći preko nuklearne pretnje iz Irana. Ne možete preći preko razarajućeg uticaja gubitka u Ukrajini. Morate da nastavite da se vraćate svojim biračima i podsećate ih da je to pretnja Sjedinjenim Državama. To nije neka daleka zemlja koja nas se ne tiče – to će imati dubok efekat.

Ako Iran postane nuklearna sila, to će imati dubok efekat. Ako Rusija bude nagrađena pobedom nad Ukrajinom, to će imati dubok efekat. Ovo je drugačija vrsta svetskog rata, ali je to onaj koji se vodi između, mislim, dobrih i loših momaka – i američki narod treba stalno podsećati na to.

RSE: SAD i njihovi saveznici su se u velikoj meri oslanjali na sankcije protiv zemalja poput Irana i Rusije, posebno kada deluju zajedno. S obzirom na njihovu sve veću sposobnost da se prilagode i zaobiđu ograničenja, da li sankcije generalno gube svoju efikasnost kao političko sredstvo?

Tilis: Da. Mislim da gube. A naša izreka je da smo najbolji kada su naše sankcije koordinisane. I da budem iskren sa vama, frustriran sam što Evropa pomalo zaostaje. Ako se sećate, čak i sa sankcijama protiv Irana, imali smo različite zemlje koje su naši partneri i saveznici – neke u NATO-u – koje su tamo imale poslovne interese, što im je veoma otežavalo da uvode koordinisani režim sankcija. Ali tako bismo mogli da dobijemo mnoge od ovih ratova, samo kada bismo naterali ljude da shvate dugoročnu cenu dozvoljavanja Iranu da ne bude odgovoran.

Dugoročna cena dozvoljavanja Rusiji da radi ono što radi je daleko veća od bilo kakvih kratkoročnih troškova koje mogu da se pretrpe zbog sankcija. Moramo početi da gledamo sveobuhvatnije. Iskreno, da je Evropa bila spremnija da primeni koordinisane sankcije, posebno protiv Irana, onda bismo možda izbegli ovaj sukob.

Ali ljudi ne smeju da zaborave: kada smo pokušavali da dovedemo Iran za pregovarački sto koristeći ekonomske sankcije, bilo je zemalja koje su oklevale. Dakle, marginalizovale su efekat koji sankcije mogu imati. Nadamo se da možemo doći do tačke u kojoj ćemo svi razumeti da koordinisane sankcije mogu skratiti vreme da se dođe do nečeg dobrog. Moramo prestati da gledamo samo na šestomesečne ili jednogodišnje ekonomske posledice.

Mislim da je to donekle ono što predsednik sada radi. On razume da rat nije popularan u SAD i da su ljudi zabrinuti zbog nekih ekonomskih posledica, ali mislim da je u pravu što gleda u širu sliku i što je spreman da istrpi kritike i nastavlja da iznosi argumente američkom narodu. Takođe mislim da moramo bolje da objasnimo kuda tačno idemo odavde u Iranu ako želimo da američki narod više podrži, i verujem da sada imamo posao da obavimo, u smislu javnog mnjenja.

RSE: Snaga Zapada takođe leži u jedinstvu među njegovim saveznicima, nešto u šta ste lično uložili značajan trud. Video sam vas u Minhenu početkom ove godine – pre Haga, tokom samita NATO-a – kako se angažujete sa saveznicima i radite na izgradnji konsenzusa. U to vreme, Iran nije bio deo diskusije. Sada se, međutim, Iran pojavio. Ako je NATO već naa testu po pitanju Rusije, da li uključivanje Irana podiže ulog na potpuno novi nivo?

Tilis: O, mislim da podiže. I mislim da morate posmatrati Iran onakvim kakav jeste. On je partner u ratu u Ukrajini. Mislim, on se odlučio na isti način kao i Severna Koreja. Mislim, Bože moj, imamo hiljade ljudi iz Severne Koreje sada u Rusiji koji proizvode dronove koji će na kraju biti deo arsenala u Severnoj Koreji.

Postoji nekoliko zemalja koje rade zajedno kako bi porazile Ukrajinu i Iran je jedna od prvih među njima. I mislim da ljudi to moraju da shvate, i moramo tome da se suprotstavimo, i moramo tome da se suprotstavimo s našim partnerima i saveznicima, ne jednostrano, ne sami, jer svi imamo zajedničke interese, međusobne interese, da ih porazimo.

RSE: Da li je Putin shvatio da ne mora da pobedi Zapad – samo da ga nadživi?

Tilis: Da ga nadživi. Mislim da žele da pokušaju da nas nadžive. Zaista želim. I verujem da, znate, moramo da se vratimo – ovo je veoma, veoma važno. Sećam se Obame (bivši predsednik SAD Barack Obama) kada je na slučajno uključenom mikrofonu čuveno rekao Vladimiru Putinu: "Mogu biti fleksibilniji posle izbora". Dakle, imali smo demokratskog i republikanskog predsednika u poslednjih 20 godina koji su se prilagođavali čoveku čiji je krajnji cilj da svaka druga zemlja bude potčinjena njemu. Svi bi trebalo da ga gledamo kroz tu prizmu, a ako to ne učinimo, radimo to na sopstvenu štetu.

RSE: Da li bi ovo sve veće partnerstvo moglo da rastegne zapadnu odbranu? Da li je to nešto kritično?

Tilis: Pa, mislim da može. Mislim, činjenica da smo u Iranu i da smo koristili zalihe pokazuje da čak i najmoćnija država na Zemlji ima svoje granice, i zato moramo biti veoma selektivni u tome gde trošimo svoje resurse, gde pozicioniramo sva naša sredstva, uključujući muškarce i žene u uniformama, jer su svi ti resursi ograničeni. I moramo biti svesni toga u svetu gde mi, Sjedinjene Države – i mislim da sam ovo rekao u Minhenu – zaista moramo biti svuda, sve vreme. Pitanje je: na kom nivou i u kojoj meri moramo očekivati više od naših partnera kako bismo mogli imati taj uticaj i kako se ne bismo izložili ni na jednom poprištu ili u bilo kom području sukoba.

RSE: Sa saveznicima koji jačaju svoju odbranu, taj stari argument o "besplatnoj vožnji" je sada mrtav?

Tilis: Zato sam rekao – znam da je neprijatno – uvek koristim analogiju svoje porodice. Odrastao sam u porodici sa šestoro dece. NATO me podseća na veliku porodicu gde se ne slažemo svi. Uđete u svađe, neko se naljuti i ne dođe na Božić ili šta god. To je prirodni deo porodice, ali na kraju krajeva, moramo braniti tu porodicu. Mislim, to je, za mene, zaštitni zid od totalitarizma.

I ako mislimo da možemo sami – ko god misli da možemo sami je naivan, ne razume moć našeg saveza. Ne razumeju koliko je to preteće za naše protivnike.

Vladimir Putin, mislim, on možda transakcijski sarađuje s Iranom i Severnom Korejom i ide na Ukrajinu, ali oni nemaju saveznike onako kako mi to shvatamo. Nemaju mogućnost da dolete do Kabula i izvrše jedan od najneobičnijih logističkih podviga u modernoj istoriji s evakuacijom iz Avganistana.

Dakle, bez obzira na to šta kažete o povlačenju iz Avganistana, znam da naši saveznici gledaju na taj koordinisani napor misleći da nema nikakve šanse na svetu da bi oni mogli to da urade, a to je nešto što dolazi samo iz 75-godišnjeg saveza i dobrih radnih odnosa sa drugim slobodoljubivim nacijama.

I moramo da to dograđujemo, jer to nije nešto što Kina može da iskopira. Kao našu intelektualnu svojinu i da naprave F-35 koji izgleda kao naš, a Rusija može da ukrade tehnologiju i da se pretvara da nam je ravnopravna u pogledu kinetičkih kapaciteta, ali zna da ne bi mogla da održi ratne napore onako kako to mogu Sjedinjene Države, naši partneri i saveznici, na osnovu odnosa koje imamo i sve stručnosti koja ide uz to. Ali naši saveznici u NATO-u moraju da investiraju.

Razlog zašto se slažem s predsednikom je taj što su dozvolili da se dve hiljade milijardi dolara ne potroši u poslednje 24 godine. To je moglo da modernizuje naše sisteme. Moglo je da ojača industrijsku bazu. Ne bismo govorili o obnovi industrijske baze da su te zemlje NATO-a jednostavno potrošile ono što su se sve složile da će potrošiti na našu međusobnu odbranu. I zato je predsednik frustriran.

On je stvorio tenzije unutar porodice, ali činjenica je da je članovima porodice trebalo reći da je njihovo ponašanje neprihvatljivo i zato smo ovde. A najbolji način da se vratimo na jednu veliku srećnu Božićnu zabavu jeste da oni pošteno plate svoj deo i da u budućnosti rade ono što nisu radili skoro 50 godina. Sviđa mi se ta analogija.

RSE: Godinama ste od samog početka podržavali suverenitet Ukrajine. Ako se sukob zamrzne sutra, da li to predstavlja pobedu za Zapad ili je to samo poluvreme?

Tilis: Ako se zamrzne, to je nerešeno. U stvari, u mnogim aspektima, mislim da je to poraz. Ne, da budem iskren, ne mislim da je to nerešeno. Mislim da ako se zamrzne, to je poraz, jer je Zapad u suštini nagradio ponašanje lažova – nekoga ko je započeo, Vladimira Putina, rekavši da će to biti vojne vežbe, a zatim specijalna vojna operacija. Tu navodnu veliku silu je zaustavila zemlja koja je delovala s minimalnim sredstvima. Sada je senka supersile.

Jedini razlog zašto ih shvatamo ozbiljno je što imaju nuklearni arsenal. Nemaju konvencionalne kapacitete kojima bi se mogli meriti, čak ni naspram Ukrajine. Možete li zamisliti kako bi izgledao sukob sa Sjedinjenim Državama?

Dakle, dozvoliti pobedu drugorazrednoj zemlji koja je ilegalno napala suverenu naciju ili dozvoliti nerešeno, za mene je poraz za Zapad. On (Putin) mora da izgubi. On mora veoma jasno da izgubi, a zatim da se vrati i objasni ruskom narodu zašto je dozvolio da stotine hiljada njegovih ljudi umre u nečemu što nikada nije trebalo da pokrene. On mora da se vrati i da odgovara ruskom narodu za razorne ekonomske posledice koje sada proživljava. On mora da se vrati i da odgovora za desetine hiljada dece koja su oteta i premeštena u Rusiju. Ne možete to da nagradite. To ne može biti nerešeno. Nerešeno je njegova pobeda.

RSE: Da se vratimo na Iran, predsednik Tramp je sugerisao da druge zemlje treba da intervenišu i doprinesu u pogledu bezbednosti u Ormuskom moreuzu. Ako se SAD povuku, mislite li da saveznici – Evropljani, bliskoistočni saveznici – mogu to sami da urade?

Tilis: Pa, mislim da bi bila užasna greška ako bi se SAD povukle. Takođe mislim da je greška da samo SAD kažu da mi smo izazvali ovu blokadu, sada svi vi to popravite. Mislim da Sjedinjene Države moraju da igraju veoma važnu ulogu u koordinaciji.

Verujem, a ako odete na Tajvan, u Koreju, Japan, brojne druge zemlje koje se oslanjaju na Ormuski moreuz za energente i druge proizvode, da bi sve one mogle da igraju ulogu u stabilizaciji Ormuskog moreuza, i verovatno bi trebalo da imamo prisustvo tamo kako bismo učinili veoma malo verovatnim da Iran ikada može da ga arbitrarno zatvori. Mislim, trebalo bi da postoji stalno prisustvo tamo, ali ne mislim da je dovoljno reći: "Hej, 'ajde svi vi da to popravite."

Verujem da Sjedinjene Države moraju da igraju lidersku ulogu, da dovedu prave partnere. To može uključivati neke iz Evrope, ali mislim i iz oblasti Indo-Pacifika, kako bismo to mogli vremenom da održavamo.

RSE: Takođe sam se nadao da biste mogli da pomognete našoj publici da razume rok 1. maj. Ako rok za ratna ovlašćenja prođe, da li to čini ovaj rat nelegalnim 2. maja, ili šta se dešava sledeće?

Tilis: Pa, Rezolucija o ratnim ovlašćenjima zahteva da administracija do 60. dana, što verujem da će biti u petak, podnese izveštaj o statusu rata i da zatraži barem produženje u skladu s Rezolucijom o ratnim ovlašćenjima kako bi nastavila svoje trenutne aktivnosti. I potrebni su nam detalji od administracije.

Mislim da bi administracija dobro postupila kada bi jasno rekla da zna da nam je potrebno da budemo tamo još 30 dana. I postoje ljudi poput mene i drugih koji govore o ovlašćenju za upotrebu vojne sile, što bih želeo da uradim, kako bih mulama i onima koji trenutno vode Iran jasno stavio do znanja da smo u tome dugoročno. Moramo uspeti.

Ovo je još jedan primer, sličan Ukrajini – nerešeno je neprihvatljivo. Izgubili smo živote u ovom sukobu tokom poslednjih 60 dana. Iran se nalazi na jednoj od najranjivijih tačaka u 47 godina koliko je ovaj režim na vlasti. Mislim da bi bio užasan gubitak ako ne bismo težili veoma jasnoj pobedi tako da Iran nema nuklearno oružje i ako ne bismo uložili trud, vreme i resurse da to ostvarimo. Bila bi to greška.

I mislim da bi na kraju krajeva, iako je rat sada nepopularan, ako anketirate ljude, mislim da bi još manje popularno bilo odustati od njega i ostaviti Iran da nastavi svoje zlonamerne aktivnosti i dozvoliti mu da se pojavi kao nuklearna sila. Moramo biti tamo. Moramo pobediti. Mislim da bi dugoročno trebalo da razgovaramo o partnerima i saveznicima koji će to podržati i da osmislimo širu strategiju za mir na Bliskom istoku. To je i dalje veoma opasno mesto, a trenutno je mnogo opasnije nego što je bilo pre 59 dana.

RSE: Na kraju, kada pogledate Bliski istok i ukrajinsko ratište, kako izgleda pobednička zapadna strategija protiv ove osovine koja nastaje?

Tilis: Ako želite pobedničku zapadnu strategiju, mislim da je to težnja trajnom sporazumu s Iranom koji ratifikuje Kongres. To je težnja trajnom sporazumu u Ukrajini koji ratifikuje Kongres. Drugim rečima, moramo okončati ovaj ciklus predsednika poput Obame koje pristaju na JCPOA (Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, sporazum koji su 2015. potpisali Iran, SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija i Nemačka, osmišljen da osigura mirnodopski iranski nuklearni program).

Slažem se da je to bio loš sporazum. Kritikovao sam ga od trenutka kada je objavljen i jedan od razloga zašto je bio loš je taj što administracija nije obavila posao da dobije podršku Kongresa za njegovu ratifikaciju.

Zato se nadam da će se Trampova administracija ponovo pojaviti kao jedan od lidera i pristalica Ukrajine i da će postići trajni sporazum s Iranom koji će se podići na nivo ugovora koji Kongres mora ratifikovati kako bismo ga vremenom mogli sprovoditi i ne bismo nužno bili u opasnosti od prioriteta sledeće administracije.