MMF: Manjak infrastrukture na Z. Balkanu prepreka rasta

Analiza Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazala je da je nedostatak osnovne javne infrastrukture u regionu Zapadnog Balkana značajna prepreka za brži ekonomski rast, saopštio je danas MMF.


"Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Crna Gora i Srbija imaju nedovoljno razvijene transportne, energetske i telekomunikacione mreže u odnosu na prosek Evropske unije. Zapadni Balkan zaostaje za evropskim prosekom kada se radi o podržavanju ekonomskog razvoja adekvatnom infrastrukturom", navodi se u saopštenju.


Kako je ocenjeno, bolje transportne, energetske i telekomunikacione mreže pomogle bi zemljama Zapadnog Balkana da podignu produktivnost, ostvare bolju integraciju u tokove svetske trgovine i učine region atraktivnijim za strane investicije. 


Analiza pokazuje da bi regionalno koordinisane intenzivne aktivnosti na unapređenju javne infrastrukture, u kombinaciji sa boljim upravljanjem samim projektima, mogle da značajno povećaju dohodak po glavi stanovnika.


"Dugoročno povećanje realnog BDP-a po glavi stanovnika moglo bi da iznosi čak tri do četiri procentna poena", navode iz MMF-a.


Kao prepreku za povećanje javnih investicija navodi se visok nivo javnog duga i visoki budžetski deficiti u većini zemalja na Zapadnom Balkanu, ali i slabo upravljanje javnim investicijama.


Iz MMF-a su ocenili da zemlje Zapadnog Balkana treba da uložu u modernizaciju ključnih saobraćajnica i energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu. 


MMF preporučuje i unapređenje kapaciteta za planiranje, odabir i sprovođenje infrastrukturnih projekata kao bi se obezbedilo da se raspoloživi resursi koriste na bolji način i poboljša sposobnost regiona da apsorbuje dostupno finansiranje od strane donatora. 


Potrebna je i bolja regionalna koordinacija investicionih projekata, a zemlje bi trebalo da razmotre i poreske olakšice, kako bi se povećala naplata prihoda.


Ocenjeno je i da će donatorsko, multilateralno i bilateralno finansiranje po koncesionalnim uslovima imati dominantnu ulogu, naročito u zemljama sa visokim javnim dugom. 


"Zemlje ne bi trebalo da ugrožavaju svoju opštu makroekonomsku stabilnost preambicioznim ili loše sprovedenim javnim infrastrukturnim projektima. Kompromisi između ekonomskog rasta, inflacije i deficita bilansa tekućih transakcija trebalo bi da budu ključni element svake diskusije o politici unapređenja javne infrastrukture u regionu", navodi se u analizi MMF-a.