UN: Tokom 2017. ubijeno 464.000 ljudi
U Globalnoj studiji o ubistvima, objavljenoj u ponedjeljak, navodi se da je Amerika područje sa najvećim brojem žrtava ubistava.
Međutim, izveštaj Kancelarije UN za droge i kriminal saopštio je da postoje neki dobri znaci. Dok se ukupan broj ljudi koji su pretrpeli nasilne smrti povećao tokom 25 godina, globalna populacija je rasla brže, tako da je opao rizik od smrti ubistvom.
Jurij Fedotov, izvršni direktor kancelarije UN sa sedištem u Beču, izjavio je da studija "pokušava da rasvetli ubistva vezana za pol, smrtno nasilje i druge izazove, kako bi se podržala prevencija i intervencije da bi se smanjila stopa ubistava".
U studiji se navodi da su motivi ubistava nejednakost, nezaposlenost, politička nestabilnost, rodni stereotipi i organizovani kriminal. Takođe ukazuje na važnost zemalja koje slede vladavinu prava, borbu protiv korupcije i promovisanje ekonomskog razvoja i obrazovanja kako bi se smanjio nasilni kriminal.
Prema studiji, bilo je 464.000 žrtava ubistava, a 89.000 ljudi je ubijeno u oružanim sukobima, i 26.000 u terorističkom nasilju 2017. godine.
Između 2015. i 2017. godine, ukupan broj žrtava ubistava u svetu povećao se za četiri odsto, što je 19.000 smrti, navodi se u saopštenju. Kancelarija je upozorila da ukoliko se taj trend nastavi, neće biti ispunjen cilj UN-a da se do 2030. godine smanje svi oblici nasilja.
U izveštaju se navodi da je organizovani kriminal odgovoran za 19 odsto globalnih ubistava i dodaje da se u proseku oko 65.000 ubistava svake godine odnosi na organizovani kriminal i bande i to u periodu od 2000. do 2017. godine.
U američkim zemljama je registrovano 173.000 žrtava ubistva tokom 2017. godine, što je najviša stopa u odnosu na druge zemlje, navodi se u izveštaju i dodaje da je ubistvo vatrenim oružjem ostalo najrasprostranjeniji oblik ubistva.
Oko 81 odsto ubijenih su muškarci, koji su i ubice u 90 odsto slučajeva.
Što se tiče žena, dom ostaje najopasnije mesto za njih, jer su žene najčešće žrtve svojih partnera, dodaje se u izveštaju.