U Beogradu obeležen Dan sećanja na žrtve Holokausta
Centralnu državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević koji je položio venac na spomenik.
Logor Staro Sajmište: Mesto biznisa ili sećanja
Vence i cveće položili su i preživeli Holokausta, potomci žrtava, nekadašnji zatočenici logora u Drugom svetskom ratu, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Jevrejske opštine Beograda, predstavnik Nacionalnog saveta Romske Nacionalne manjine, gradonačelnik Grada Beograda Zoran Radojičić, članovi diplomatskog kora, udruženja i građani.
„Velika većina pripadnika nemačkog naroda, a naročito njihove političke elite, izražavaju žaljenje zbog nesreće koju su prouzrokovali u Drugom svetskom ratu, ukazuju dužno poštovanje žrtvama i iskreno saosećaju u bolu potomaka žrtava Holokausta. Taj identitet nas obavezuje da uvek iznova podsećamo sve koji to ne znaju ili ne žele da znaju zbog čega je pobeda nad fašizmom u Drugom svetskom ratu jedna od temeljnih vrednosti Organizacije Ujedinjenih Nacija i ujedinjene Evrope“, rekao je Đorđević.
Koncologori u Beogradu bez obeležja: Staro Sajmište, mesto zaborava
Đorđević je naveo da „nije dobro oduzimati identitet drugom i drugačijem čoveku ili narodu, jer možda time u svoj sopstveni identitet ugrađujete nešto što nije dostojno ni čoveka ni naroda“.
„Nama su više nego ikad potrebni mir, stabilnost i jedinstvo, kako bismo sarađivali i integrisali se u zajedničkoj evropskoj budućnosti zarad opšteg boljitka i napredovanja“, rekao je on.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.