Antivladini protesti na Tajlandu
Hiljade demonstranata okupilo se u nedelju, 16. avgusta, na antivladinim demonstracijama na Tajlandu, skandirajući "dole diktatura" i "zemlja pripada narodu".
Studenti su prošlog meseca skoro svakodnevno organizovali proteste, ali najnoviji je pružio širu podršku zahtevima za novim Ustavom, odlaskom vlade bivšeg šefa vojske Prajuta Čan-oče i ukidanjem represivnih zakona.
Prajut je pobedio na izborima 2019. godine za koje opozicija tvrdi da su održani po pravilima kojima se obezbeđuje zadržavanje vlasti. Rad najjače opozicione stranke zabranjen je u februaru ove godine.
Prvi izbori u Tajlandu nakon državnog udara 2014.
Gnev demonstranata podstaknut je i hapšenjem pojedinih studentskih lidera zbog ranijih protesta i ekonomskim padom zbog pandemije korona virusa.
Studenti su predstavili 10 tačaka reformi monarhije kralja Maha Vadžiralongkorna, uključujući ukidanje njegovih ovlašćenja nad Ustavom i oružanim snagama.
Tajlandski zakon predviđa kaznu do 15 godina zatvora za kritikovanje monarhije, ali je Prajut rekao da je kralj zahtevao da se kazna za sada ne primenjuje.
U blizini mesta održavanja antivladinih protesta, okupilo se i nekoliko desetina rojalista, mašući nacionalnim zastavama i držeći portrete kralja i druge kraljevske simbole.
Izbori na Tajlandu 2019. bili su prvi nakon državnog udara iz 2014. godine koji je prekinuo građansku vladu premijerke Jinglak Šinavatra.
UN zabrinut zbog vojnog udara na Tajlandu
Vojska je od tada prepisala ustav, nagomilala neslaganja i imenovala saveznike preko birokratije u pokušaju da klan Šinavatra zbaci sa vlasti sa tajlandske političke scene i ugradi svoj uticaj u budućnost zemlje.
Tajlandska istorija obeležena je udarima, kratkotrajnim civilnim vladama i političkim krizama.