OEBS: DPS profitirao od nejednakih izbornih uslova

Uz ocenu da je u izbornoj kampanji vladajuća snaga u Crnoj Gori dobila "nepravednu prednost", OEBS je ocjenio, dan nakon redovnih parlamentarnih izbra, da su izbori protekli u polarizovanoj društvenoj atmosferi.

“Parlamentarni izbori u Crnoj Gori bili su konkurentni i održani su u okruženju koje je bilo polarizovano po pitanju crkve i nacionalnog identiteta. Učesnici su bili u mogućnosti da prenesu poruke ali je vladajuća partija dobila nepravednu prednost kroz upotrebu službenih i državnih resursa i dominantnu medijsku pokrivenost”, stoji u sveobuhvatnoj procjeni Ograničene misije posmatranja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), koja je dio OEBS-a.

Izborni rezultati

Državna izborna komisija (DIK) objavila je preliminarne rezultate parlamentarnih izbora koji su održani 30. avgusta, na osnovu kojih su tri opozicione koalicije osvojile natpolovični broj mjesta u narednom sazivu Skupštine Crne Gore.

Od 81 parlamentarnog mjesta, Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića je sa manjinskim strankama i tradicionalnim partnerima osvojila 40 mjesta, dok su tri opozicione partije osvojila 41 mandat.

Demokratska partija socijalista osvojila je 35,06 odsto, odnosno 143.548 glasova, a koalicija Za budućnost Crne Gore 32,55 odsto (133.267). Koalicija Mir je naša nacija je osvojila 12,55 odsto, Crno na bijelo 5,53, Socijaldemokrate 4,10, Bošnjačka stranka 3,98, SDP - Jaka Crna Gora 3,14, Albanska lista 1,58, a Albanska koalicija Jednoglasno 1,14 odsto. Partije hrvatske nacionalne manjine, prema preliminarnim rezultatima DIK-a, nisu prešle cenzus.

Koje su manjkavosti izborne kampanje?

„Ovo je bila borbena izborna kampanja, ali je vladajuća partija profitirala od nejednakih uslova takmičenja“, saopštila je na pres konferenciji specijalna koordinatorka ODIHR-a Margareta Sederfelt (Margareta Cederfelt), članica parlamenta iz Švedske.

Šef Misije za posmatranje parlamentarnih izbora u Crnoj Gori Tamaš Mezarič (Tamás Meszerics) rekao je i da je uočena zloupotreba državnih resursa:

„Žalosno je što su propusti, odnosno manjkavosti zakona kao i nedostatak nezavisnosti u medijima, omogućili zloupotrebu državnih resursa. Biće potrebna jaka politička volja u čitavom političkom spektru da bi se poboljšali zakon i izborna praksa kroz sveobuhvatan proces reformi“, rekao je Mezarič.

„Zakon omogućava osnov za sprovođenje demokratskih izbora, ali praznine i nejasnoće omogućavaju zaobilaženje pravila naročito u oblasti finansiranja političkih kampanja. Izbori su sprovedeni generalno transparentno i efikasno iako Državna izborna komisija nije adekvatno ispunila svoju regulatornu ulogu“, saopštila je Margareta Sederfild.

Ona je dodala da su restrikcije vezane za pandemiju korona virusa ograničila fizičku mogućnost za realizaciju kampanje, „međutim, došlo je do povećanog online prisustva i to nije spriječilo birače da se pojave u velikom broju na izborima“.

Kako je ocijenjena uloga medija?

Sederfelt je, između ostalog, u izvještaju konstatovala da je nedostatak nezavisnog pokrivanja političkih kampanja od strane medija, dodatno umanjio kvalitet informacija koje su bile dostupne biračima:

„Kao što smo rekli, kampanja je bila kompetitivna i mirna, iako suprotstavljujućeg tona. Primijetili smo da je medijska slika raznolika, međutim u mnogome favorizujuća zavisnost od politički povezanih poslovnih interesa, efektno ograničava uredničku autonomiju i novinarski pluralizam. Dok su emiteri obezbjedili besplatne termine učesnicima izbora, problematično je što je medijska pokrivenost kampanje bila dominantno proizvedena od učesnika u političkom procesu, a ne od samih profesionalnih medija“.

Upitan da li je bilo neregularnosti koje bi mogle dovesti u pitanje izborni proces i rezultate izbora, šef Misije za posmatranje parlamentarnih izbora u Crnoj Gori Tamaš Mezarič je odgovorio odrično.

Preliminarna ocjena Evropske mreže organizacija za posmatranje izbora (ENEMO) je da je izborni dan prošao u mirnoj atmosferi, a uočene neregularnosti nisu uticale na ukupni izborni proces. ENEMO konstatuje da je predizborni period prošao u politički polarizovanoj atmosferi.

Šta predstoji poslije izbora?

Član Državne izborne komsiije (DIK) Zoran Vujičić za Radio Slobodna Evropa pojašnjava da prvu sjednicu novoizabranog sastava Skupštine saziva predsjednik Skupštine prethodnog saziva (Ivan Brajović) i održava se najkasnije 15 dana od dana objavljivanja konačnih rezultata izbora. Njom predsjedava najstariji poslanik.

„Predsjednik Crne Gore Milo Đukanović predlaže mandatara u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine. Mandatar za sastav Vlade iznosi u Skupštini svoj program i predlaže sastav Vlade. O programu mandatara i predlogu za sastav Vlade Skupština odlučuje istovremeno“, navodi Vujičić, dodajući da Vlada mora biti izabrana u roku od 90 dana od dana predlaganja mandatara.

Državna izborna komisija ima rok od 15 dana da proglasi konačne rezultate glasanja od dana izbora.

„Međutim, taj rok nije fiksan. Postoji mogućnost prigovora i rokova u kojima postupamo. Imamo rok od 48 sati da odlučimo, ali ukoliko DIK odbije prigovor onda on može da ide prema Ustavnom sudu koji takođe ima rok od 48 sati“, pojašnjava Vujičić.

Dodaje da ukoliko se eventualno poništi glasanje na nekom biračkom mjestu, rok da glasanje bude ponovljen je sedam dana.

„Nakon toga to biračko mjesto mora da se verifikuje, a onda da se glasa. Znači, naš rok je nekih 15 dana ako procedura za prigovore nije aktivna ali ako jeste i ako postoje prigovori rokovi mogu da se produže i do mjesec“, navodi Vujičić, dodajući da očekuju prigovore.

„Ali uprkos prigovorima, izvjesno je da odstupanja u mandatima neće biti. Ako eventualno u nekoj teorijskoj opciji Hrvastka građanska inicijativa pređe cenzus njihov mandat će se pojaviti tako što će se jedan biti oduzet od DPS-a“, kaže Vujičić.

U sastav parlamenta ulaze oni ljudi koji su na listama koje je potvrdila DIK.

„Nakon toga, kada se formira vlada, ukoliko neki od ljudi koji su na listama podnesu ostavku, jer postaju funkcioneri vlade odnosno ministri, na njihovo mjesto nastupaju ljudi koji su prvi sledeći na toj listi“, zaključio je Vujičić.

Čestitke SAD i Velike Britanije

Britanska ambasada čestitala je građanima Crne Gore mirnu izbornu atmosferu a svim političkim subjektima osvojene mandate tokom parlamentarnih i lokalnih izbora.

Oni su naveli da je tim Ambasade posmatrao tok izbora na biračkim mjestima širom Crne Gore.

Takođe, Sjedinjene Države pozdravili su zaključke međunarodne misije OEBS/ODIHR.

"Čestitamo građanima Crne Gore na održavanju mirnih, participativnih izbora sa učešćem više od 76 posto biračkog tijela, uprkos pandemiji COVID-19", saopšteno je iz Američke ambasade u Podgorici