Talas pretnji i napada na umetnike koji u Srbiji govore o 90-im

Pretnje glumcima i reditelju koji pozivaju na priznanje i odgovornost za genocid u Srebrenici, pokušaj desničara da prekinu otvaranje izložbe posvećene ratnim dešavanjima u Tuzli, demoliranje izložbe strip crteža, napadi na predstojeći festival kosovskih umetnika u Beogradu. Sve ovo događa se u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja.

Zato su se protestu dela kulturne i šire javnosti, koji pozivaju na zaustavljanje napada i pritisaka, priključili i umetnici iz Bosne i Hercegovine (BiH). Više od 60 ljudi potpisalo je pismo podrške kolegama iz Srbije.

"Javljaju se svakodnevno umjetnici da se priključe toj inicijativi, da damo podršku našim kolegama u Srbiji, koji su ovih dana i sedmica izloženi strašnom teroru od strane određenih ekstremističkih grupacija", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) jedan od potpisnika pisma, reditelj Haris Pašović.

Uslovne kazne za demoliranje izložbe

Beogradska policija privela je petoricu osumnjičenih za demoliranje izložbe strip crteža "Novo doba", koji su 13. oktobra pod maskama i sa suzavcem uništili radove u galeriji u Zemunu. Među uhapšenima su i trojica maloletnika.

U Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu za RSE je 19. oktobra potvrđeno da je sa dvojicom punoletnih napadača sklopljen sporazum o priznanju krivice i da im je sud zbog nasilničkog ponašanja odredio uslovne kazne zatvora od po tri meseca, s rokom provere od godinu dana.

Policija je saopštila i da "radi na identifikaciji ostalih učesnika događaja", kao i da će protiv trojice maloletnika biti podnete krivične prijave.

Protest podrške umetnicima

Da je neophodno kazniti nalogodavce napada i zaustaviti pritiske na umetnike, poručeno je sa protesta koji je 18. oktobra u znak podrške autorima izložbe održan u Beogradu.

Istog dana oglasila se i mandatarka za sastav nove Vlade Srbije i dosadašnja premijerka Ana Brnabić. Ona je povodom napada na galeriju za televiziju Pink izjavila da "samo država ima pravo na upotrebu sile i uvođenje reda i niko drugi nema pravo da upada, uništava, preti i uvodi red na osnovu svojih sopstvenih uverenja, sviđanja ili nesviđanja".

Njena reakcija usledila je pet dana nakon što se upad huligana dogodio. Za to vreme, Ministarstvo kulture i informisanja, izdalo je nekoliko saopštenja u kojima je više prostora dato osudi autora izložbe, umetnika i javnih ličnosti koji su ih podržali, nego osudi huliganskog upada.

Povodom saopštenja ministarstva na čijem je čelu Vladan Vukosavljević, premijerka je izjavila i da bi "volela da su se konsultovali" i da misli da je "ministarstvo napravilo dodatnu promociju izložbe". Brnabić bi u utorak, 20. oktobra trebalo da objavi predloge za sastav svog budućeg kabineta.

Šta je saopštavalo ministarstvo?

Prvo je Ministarstvo kulture 15. oktobra saopštilo da osuđuje svaki vid nasilja nad umetničkim slobodama i ugrožavanje autora i posetilaca na kulturnim događajima, ali i da "prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti".

Kao "skaredne sadržaje", Ministarstvo je ocenilo strip crteže sa "iskasapljenim bebama odsečenih udova ili sa sekirama u glavama" koji, kako su dodali, "predstavalju patologiju i devijaciju svesti, a ne umetnost u bilo kom njenom obliku".

Navodeći da je crtež na koji se poziva Ministarstvo nastao devedesetih godina i da kao metafora vremena daje komentar na tadašnje stanje u društvu, na saopštenje je odgovorila Asocijacija Nezavisna kulturna scena.

"Ukoliko nemate kompetencije da razumete pojam umetničkih sloboda, ili ne poznajete aparaturu tumačenja i analize umetničkog dela, bilo bi mudro posavetovati se sa stručnjacima pre nego se odlučite za javnu ocenu određenog umetničkog dela ili umetničke izložbe", navodi se u saopštenju.

Udruženje likovnih umetnika Srbije, Asocijacija Nezavisna kulturna scena i Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine su saopštenje Ministarstva nazvali "najsramotnijim saopštenjem u istoriji te institucije", uz ocenu da je Ministarstvo "ohrabrilo huligane".

Ponovo se oglasilo Ministarstvo – komentarom da je reakcija umetničkih udruženja "najobičnija ideologizovana paskvila", a Asocijaciju Nezavisna kulturna scena nazvalo "parapolitičkom organizacijom".

Pored umetničkih udruženja, na 'meti' ministarstva u saopštenjima su se našli i oni koji su javno podržali umetnike i osudili reakciju resorne republičke institucije, poput dramskog pisca Nebojše Romčevića i novinara Filipa Švarma.

Bez odgovora na pretnje zbog Srebrenice

Jedan je od umetnika iz Srbije koji se u proteklih nekoliko dana ponovo našao na meti uvreda i govora mržnje, u ovom slučaju, sa društvenih mreža je i glumac Milan Marić. Marića napadaju zato što se uključio u projekat Haškog suda povodom 25. godišnjice genocida u Srebrenici.

U cilju pamćenja, ali i poštovanja prema hrabrosti svedoka koji su o genocidu govorili u sudnicama Haškog tribunala, njegov naslednik - Mehanizam za krivične sudove objavio je u julu ove godine seriju video snimaka u kojima svedočenja čitaju regionalni glumci. Među njima i Milan Marić, koji je čita iskaz svedoka na suđenju ratnom komandantu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću, osuđenom za srebrenički genocid.

U projektu o Srebrenici učestvuje i glumica iz Bosne i Hercegovine Arma Tanović. Ona je jedna od potpisnica pisma podrške umetnicima u Srbiji.

"Kada ljudi u određenom kulturološkom kontekstu ukazuju na anomalije, na probleme i društvene rak rane, jako je važno da takve hrabre postupke pohvalimo, da stanemo iza njih, da podržimo kolege, i na kraju, da osudimo svaki oblik napada, agresije, cenzurisanja, kako onog akademskog i kabinetskog, tako i onog najbahatijeg i uličnog", rekla je za RSE Amra Tanović.

Iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, RSE do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor na pitanje da li postupaju u slučaju kleveta i uvreda Milanu Mariću.

Odgovor na isto pitanje nismo dobili ni povodom napada na reditelja Zlatka Pakovića, koji se na društvenim mrežama nastavljaju i gotovo mesec dana nakon premijere njegove predstave "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo".

Iako je producent predstave, nevladin Helsinški odbor za ljudska prava još 6. oktobra zatražio od nadležnih da reaguju povodom napada na reditelja, ali i glumce u predstavi, iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na ponovljeni upit RSE da li je iz nadležnih Tužilaštava bilo naloga za postupanje policije.

NUNS traži reakciju nadležnih na napade na reditelja i glumce predstave o Srebrenici

Krivična prijava za reditelja i glumce

Sudeći po objavi predsednika organizacije "Srpska desnica" Miše Vacića, krivičnu prijavu su dobili autor i glumci predstave o genocidu u Srebrenici.

Uz fotografije prijave i pristalica Srpske desnice ispred Tužilaštva u Beogradu, Vacić je na Fejsbuku objavio da je protiv autora Zlatka Pakovića i glumaca podneo prijavu jer je u predstavi "oskrnavljena državna zastava Srbije i povređena verska osećanja pravoslavnih hrišćana".

Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo", završava se pozivom na odgovornost i suočavanje, simboličnim širenjem zastave Srbije na kojoj su ispisana imena, prezimena i matični brojevi 8.372 žrtve genocida.

Incident na izložbi o masakru na Tuzlanskoj kapiji

Predsednik "Srpske desnice" Miša Vacić bio je akter još jednog incidenta u Beogradu. On je sa svojim pristalicama 9. oktobra došao na otvaranje izložbe posvećene ratnim događajima u Tuzli u Centru za kulturnu dekontaminaciju, gde se obratio okupljenima negirajući granatiranje tuzlanske Kapije, u kom je 1995. godine, ubijen 71 građanin Tuzle.

Na molbu organizatora da se skloni, Vacić je odgovorio da "ne ruši ništa, da ne ometa i da odlazi sam".

SSP: Vacićev upad na izložbu o zločinu na Tuzlanskoj kapiji akcija režima

"To je bio jedan režirani pokušaj incidenta, odnosno pokušaj da otvaranje izložbe pretvore u skandal gde bi sva pažnja bila na njima što se na kraju, nažalost, i desilo. Poruka ove izložbe i ono što je prezentovano je mnogo važnije od pokušaja Srpske desnice ili nekih drugih grupa da tu istinu na neki način sakriju", rekla je za RSE Marijana Toma iz Centra za kulturnu dekontaminaciju.

Izložba "Kapija - I kad boli, istina je lijek" prikazuje dokumente sa suđenja generalu Vojske Republike Srpske Novaku Đukiću koji je u Bosni i Hercegovini zbog granatiranja tuzlanske Kapije osuđen na 20 godina zatvora i nalazi se u Srbiji u bekstvu.

Napadi na događaje u najavi

Iako događaj još nije počeo, počeli su napadi na festival "Mirëdita, dobar dan!", koji publici u Beogradu predstavlja kosovsku kulturnu i društvenu scenu.

U danima kada je Inicijativa mladih za ljudska prava, koorganizator ovog događaja, najavljivala otvaranje festivala, predsednica desničarske Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski festival je u gostovanju na televiziji Hepi 15. oktobra nazvala "velikoalbanskom propagandom u srcu Beograda“ i "otimačinom kulturnog nasleđa“, uz poruku "tu nema dobar dan, to je samo za doviđenja".

Ovaj festival je i proteklih godina bio na meti desničarskih i navijačkih grupa, a Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), u kojem se održava deo programa je 2018. bio pod opsadom policije zbog protesta desničara.

"Policija jeste bila tu nas da zaštiti, ali je sa druge strane u medijima išla jedna organizovana kampanja gde je CZKD mesto opasnosti, gde vi treba da se plašite da dođete. Formalno, to sve funkcioniše, ali zastrašivanje ima različite metode, od onih koje se dešavaju u prostoru, do onih medijskih kojima smo mi jako često izloženi", rekla je za RSE Ljubica Slavković iz CZKD-a.

Ona je dodala da je prostor slobode, kao moto CKZD-a, tokom 25 godina u Srbiji ostao jednako nepoželjan.

Reditelj iz BiH Haris Pašović navodi da nije reč o izlovanom slučaju i da su pritisci na umetnike i ugrožavanje slobode govora prisutni u svim zemljama bivše Jugoslavije.

"I to je ono što je zaprepašćujuće", zaključuje Pašović.

*Saradnja na tekstu: Edib Bajrović