Sud za ratne zločine nije obavešten o masovnoj grobnici kod Raške

Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu nije dostavljeno obaveštenje o pronalasku posmrtnih ostataka u blizini Raške, rečeno je 17. novembra za Radio Slobodna Evropa (RSE) u toj instituciji.

Na naša pitanja, da li je Viši sud upoznat sa ovim slučajem i koja je dalja procedura, u Višem sudu su nam odgovorili:

“Tužilaštvo za ratne zločine nije podnelo Višem sudu u Beogradu predlog za određivanje pritvora protiv bilo kog lica kome se stavlja na teret izvršenje radnji o kojima tražite informacije, niti je tokom 2020. godine Višem sudu u Beogradu Odeljenju za ratne zločine dostavilo optužnicu zbog opravdane sumnje da je neko lice izvršilo krivično delo na lokalitetu Kiževak", kažu u Višem sudu.

U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu prethodno su rekli za RSE da je Tužilaštvo upoznato sa informacijama da su na jednoj lokaciji u blizini Raške u Srbiji pronađeni posmrtni ostaci za koje se sumnja da su albanske žrtve sa Kosova, te da „procedura prelazi u nadležnost Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine“.

Informaciju o pronalasku posmrtnih ostataka na lokalitetu Kiževak, u blizini Raške prvo je 16. novembra saopštio direktor Instituta za sudsku medicinu u Prištini Arsim Grđaliju (Grxhaliu).

Grđaliju je za RSE potvrdio da se radi o ostacima kosovskih Albanaca.

RSE je potom informaciju potvrdio i kod predsednika Komisije za nestala lica Vlade Srbije, Veljka Odalovića.

On je objasnio da je pretraga lokacije nastavljena pre desetak dana, a da su posmrtni ostaci pronađeni 16. novembra.

Prema Odalovićevim rečima, nadležno tužilaštvo i postupajući sudija će odrediti dinamiku svih aktivnosti i naložiti mere prema kojima će se postupati na toj lokaciji.

Odalović je takođe naveo i da je lokacija poznata od 2015. godine i da je u više navrata prethodnih godina rađena pretraga na tom mestu.

‘Procedura neće ići brzo’

Ivana Žanić, direktorka Pravnog programa nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP), pozdravlja što su uloženi napori na pronalaženju tela nestalih osoba, ali napominje da dalja procedura “neće ići ni brzo ni lako”.

“Zato što je sama procedura vršenja iskopavanja vrlo komplikovana. To se radi u nekoliko navrata. Za to postoji posebna mehanizacija. Takođe, i dalja identifikacija traje duže. Tako da ne možemo očekivati da u nekoj bližoj budućnosti znamo identitet žrtava”, kaže Žanić.

Ona dodaje da ne bi trebalo da se stane na samoj identifikaciji žrtava.

“Potrebno je da se istraži na koji način su ti ljudi ubijeni, a nakon toga i ko je odgovoran za to što su njihovi posmrtni ostaci 20 godina bili skriveni na tajnim lokacijama”, kaže Žanić.

Šta se zna o lokaciji Kiževak?

Veljko Odalović je lokaciju nedavno pomenuo u izjavi novinarima u Beogradu, prilikom primopredaje bespilotne letelice, namenjene traženju nestalih, a koju je finansirala Velika Britanija.

On je tada najavio da će dronom prve biti istražene tri lokacije po zahtevu Kosova.

„Jedna je lokacija koja je vezana za Kiževak, u neposrednoj blizini Rudnice. Sledeća je Kozarevo, koja se nalazi između Raške i Novog Pazara, a treća je lokacija u okolini Sjenice u neposrednoj blizini rudnika Štavalj. To su informacije koje smo dobili od Prištine i prihvatili da ih proverimo“, rekao je tada Odalović.

U intervjuu za nemački Deutche Welle, zamenica direktora Kosovskog instituta za forenzičku medicinu, 8. avgusta ove godine je potvrdila da je Kiževak lokacija za koju se nada da će snimanje iz vazduha pomoći pronalaženju ostataka žrtava.

Nešto više informacija o lokaciji dao je i Veljko Odalović u intervjuu za RSE 14. oktobra.

Kako je tada objasnio, u Kiževku se pretraživala lokacija u kamenolomu, a pretraga se vršila na osnovu svedoka koji je u Prištini dao tu informaciju.

Ova lokacija se u medijima u Srbiji aktuelizovala i 19. aprila 2017. godine. Izveštaji su navodili da su se tada nastavila iskopavanja, u prisustvu predstavnika srpskih istražnih organa, Eulexa i Komisije za nestala lica Kosova.

Kako je navedeno, iskopavanja na toj lokaciji su započela u novembru 2015. godine, ali su bila zaustavljena zbog nedovoljno sredstava.

U izveštaju o napretku ljudskih prava koje svake godine objavljuju SAD, u delu o Kosovu se pominje i Kiževak kao lokaciji u Srbiji gde se sumnja da su srpske snage navodno sahranile ostatke kosovskih Albanaca ubijenih u selu Rezala na Kosovo 1999.

Kamenolom Kiževak u Raškoj, u jugozapadnom delu Srbije, privatizovan je posle 2007. godine, a od nedavno eksploataciono pravo na tom mestu ima kanadska geološka kompanija „Tethian“.

Masovne grobnice u Srbiji

Prema podacima koje je na osnovu izveštaja UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu objavila nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, a koji se nalaze i u bazi podataka YIHR, od 2001. godine na teritoriji Srbije na četiri lokacije otkrivene su masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine.

Kako YIHR navodi na svom sajtu ratusrbiji.rs, u policijskoj bazi u naselju 13. maj u Batajnici nadomak Beograda od 2001. otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu na severoistoku Srbije najmanje 61 telo, kod jezera Perućac na zapadu Srbije masovna grobnica sa 84 tela, dok su prvi posmrtni ostaci u masovnoj grobnici Rudnica na jugozapadu Srbije pronađeni 13. decembra 2013. godine.

Na Kosovu se traga još za oko 1.600 nestalih lica, većinom iz albanske zajednice.

Za ratne zločine na Kosovu, među kojima je i prebacivanje leševa ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice, u Haškom Tribunalu 2011. godine osuđen je bivši pomoćnik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije Vlastimir Đorđević na ukupno 27 godina zatvora.

Ta kazna kasnije mu je smanjena na 18 godina.