Zaev veruje u dogovor sa Bugarskom
“Mersi, Bugarska. Još dugo ćemo peći rakiju po dvorovima.”
Ovaj sarkastični status novinara AL SAT televizije Gorana Temenugova na Facebooku najbliže oslikava raspoloženje u Severnoj Makedoniji nakon bugarske blokade pregovaračkog okvira o pristupanju zemlje Evropskoj uniji na virtuelnom sastanku Saveta ministara EU 17. novembra.
Bugari u slengu koriste “Mersi” umesto hvala, a državama članicama EU je zabranjena neregistrovana proizvodnja alkohola.
Bugarska je odbila da odobri okvir pregovora EU sa Severnom Makedonijom, čime je blokirala proces pristupanja, izjavila je bugarska ministarka spoljnih poslova Ekaterina Zaharijeva.
Dodala je da Bugarska ne može da podrži početak odgađanih pregovora 27 zemalja članica EU i Skoplja, zbog otvorenih pitanja u vezi sa definicijom jezika i skraćene varijante ustavnog imena Severna Makedonija.
Kako je reagovalo zvanično Skoplje?
Prethodno navedeni status na Facebooku jedan je od pristojnijih koji se od utorka uveče, 17. novembra, mogu pročitati na društvenim mrežama i to ne samo od običnih građana. Razočarenje je veliko, što je navelo i premijera Zorana Zaeva da pokuša da smiri strasti ocenom da su negativni komentari kontraproduktivni.
Rekao je da je veoma teško prihvatio veto Bugarske i dodao da je ubeđen da to nije ono što su bugarski narod i premijer Bojko Borisov želeli.
"Vlada, uključujući i mene, Skupština i makedonski narod trebalo bi da nastave da neguju duh izgradnje prijateljskih odnosa, dijaloga i debate i da izbegavaju konflikte“, istakao je Zaev u intervjuu za TV21.
Predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev takođe je ocenio da odbijanje Bugarske da odobri pregovarački okvir predstavlja poraz politike Evropske unije o proširenju.
Zaev smatra da je Severna Makedonija pokazala da zastupa evropske vrijednosti potpisivanjem Sporazuma o prijateljstvu sa Bugarskom i Prespanskog sporazuma sa Grčkom i istakao da Evropa nije uzvratila istom merom kada je na nju došao red.
Koji su sledeći koraci?
Premijer Zaev je naveo da su i dalje moguće opcije koje bi dozvolile održavanje međuvladine konferencije u decembru i pozvao se na izjavu nemačkog ministara za Evropu Mihala Rota od 17. novembra, koji je izrazio nadu da će dve zemlje naći rešenje do ministarskog sastanka EU.
Iako je Zaev, kako kaže, nepopravljivi optimista, čini se da je za rešenje ostalo malo prostora, jer i sam naglašava da se o makedonskom nacionalnom identitetu i jeziku ne može pregovarati.
Međutim, Bugarska traži da se u EU koristi formulacija bilateralnog dogovora iz 2017. godine između Skoplja i Sofije, prema kojem je “makedonski jezik u saglasnosti sa ustavom S. Makedonije i bugarski jezik u saglasnosti sa Ustavom Republike Bugarske”. Skoplje smatra da se bilateralni dogovor ne može preslikati u EU, koja je već prihvatila makedonski jezik, kao i u UN, gde je zvaničan jezik makedonski i da je to u suprotnosti sa univerzalnim deklaracijama o ljudskim pravima.
Zaev kaže da ne spori pravo da Bugarska doda izjavu da će ona koristiti bilateralnu formulaciju o jeziku, a da se o istoriji nastave ragovori u okviru zajedničke istorijske komisije.
Premijer je najavio nastavak političkih razgovara sa bugarskim liderima o deblokiranju okvira o pregovorima sa Unjiom.
Rekao je da nema drugog puta za zemlju sem evropskog i da veruje da još ima šansi da se postigne dogovor sa Bugarskom, koji će štititi i makedonske nacionalne interese.