Bolnica u Gračanici dve decenije u kontejnerima

Zastrašujuće, tom rečju LJ. P. iz Gračanice opisuje okolnosti u zdravstvenim institucijama u srpskim sredinama na centralnom Kosovu. Ne želi da bude imenovan, ali dodaje da se za svaku ozbiljniju intervenciju mora obratiti lekarima u Severnoj Mitrovici na Kosovu, Nišu ili Beogradu u Srbiji.

“Ne bih imala ništa lepo da kažem, svaka čast pojedinim lekarima ali na svetu nema (bolnice) kao kod nas”, priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) druga meštanka opštine Gračanica sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu, takođe uz zahtev da se ne objavljuje njeno puno ime.

Trenutno, u okviru bolnice u Gračanici funkcioniše i klinika za infektivne bolesti koja je usled pandemije korona virusa pretvorena u COVID odeljenje. Tu se hospitalizuju pacijenti sa teškom kliničkom slikom, uglavnom sa teritorije opštine Gračanica ali ima pacijenata i iz drugih opština južno od Ibra.

Blog uživo: Pandemija iz časa u čas

Zbog velikog broja hospitalizovanih, KBC Gračanica je proširio kapacitete na Dom Zdravlja u mestu Donja Gušterica, opština Gračanica gde se hospitalizuju pacijenti sa lakšom kliničkom slikom.

Prema podacima KBC, na infektivnom odeljenju je do sada od COVID-19 lečeno oko 160 pacijenata. Pacijenti koji moraju da budu priključeni na respirator upućuju se na lečenje u KBC Niš.

Zdravstvene ustanove u srpskim sredinama na Kosovu funkcionišu u sistemu Srbije, što im omogućava i Ahtisarijev plan na osnovu kog je Kosovo 2008. proglasila nezavisnost. Tako je 1999. godine Kliničko bolnički centar iz Prištine izmešten u Gračanici u limenim kontejnerima i do danas se tu nalazi.

Zašto bolnica u kontejnerima?

Gračanica je nakon rata na Kosovu postala glavni zdravstveni ali i administrativni centar za Srbe koji žive u opštinama južno od reke Ibar imajući u vidu da su u nju nakon rata izmeštene gotovo sve institucije iz Prištine koje funkcionišu u srpskom sistemu.

“Nigde nema da (bolnica) radi u kontejnerima osim ako je neka vanredna situacija, ako je neka zemlja u ratu. Mi nismo u ratu, trebalo bi da imamo normalnu bolnicu”, kaže Andrej Sever iz Gračanice, profesor po profesiji i jedan od retkih koji želi javno da govori o problemima u zdravstvenom sistemu u Gračanici.

Osoblje odlazi

Da je situacija u zdravstvu alarmantna 25. novembra je na sednici Skupštine opštine Gračanica ukazao i doktor Ratko Perenić, koji je i odbornik ispred Srpske liste. On je u svom obraćanju u lokalnom Parlamentu rekao da lekari nemaju sredstva za rad, te da će za nekoliko godina ostati bez kadra.

“Ja sam vam jednom rekao, zdravstvo je na nivou kako smo ga doneli iz Prištine ovde”, rekao je Perenić, podsećajući na period iz 1999. godine kada se srpsko medicinsko osoblje iz Prištine, povuklo u Gračanicu, uz konstataciju da su pacijenti često prinuđeni da analize rade u privatnim klinikama.

Perenić, međutim, nije želeo za RSE naknadno da govori o problemima sa kojima se suočavaju lekari u KBC (Kliničko bolnički centar) Gračanica već je kratko odgovorio: “Pročitajte između redova.”

Osim Perenića, na teške uslove rada je ukazao i hirurg Dragan Perić.

“Svakim danom je sve teže i teže”, rekao je on.

U međuvremenu, direktor KBC u Gračanici Bratislav Lazić je na konferenciji za novinare demantovao tvrdnje njegovih kolega uz ocenu da zdravstvene ustanove funkcionišu bez problema. On je naveo i da su doktori kritikovali zdravstveni sistem bez argumenata.

“Oni ako misle da postoje problemi, a ja tvrdim da ih nema, treba da se obrate na argumentovan način i da sukobom argumenata dođemo do prave istine. Ja ovakve konstatacije ne prihvatam, savršeno dobro znam kako funkcioniše ustanova”, rekao je Lazić u utorak, 25. novembra.

Od Lazića RSE nije uspeo da dobije izjavu.

Problemi koji traju 20 godina

Bivša direktorka Doma zdravlja u Gračanici Rada Trajković kaže da rukovodioci zdravstvenih institucija snose punu odgovornost za uslove rada lekara u srpskim sredinama na Kosovu. Ona u izjavi za RSE tvrdi da su upravo ti rukovodioci “zavisni od politike koji svojim ćutanjem legitimišu teško stanje u srpskim zdravstvenim institucijama što ugrožava pacijente”.

“U tim zdravstvenim institucijama nalaze se moje kolege, lekari koji nemaju uslova za rad jer je nestašica osnovnih sredstava. U takvoj situaciji su prinuđeni da mnogo pacijenata usmeravaju ka Nišu i Beogradu. Na taj način oni sebe kompromituju kao lekare jer ispade da oni to ne znaju da urade a sa druge strane maltretiraju pacijente i porodice pacijenata”, kaže doktorka Trajković, koja je inače ORL specijalista.

Podvlači da se vrši zloupotreba Hipokratove zakletve, jer se lekar stavlja u funkciju politike a ne naroda.

Trajković je inače bila i jedna od prvih političkih predstavnika Srba nakon sukoba na Kosovu. Tvrdi da je bila među lekarima koji su 1999. godine KBC iz Prištine izmestili u Gračanicu.

“Crkva i ja sa njom smo sa američkim, grčkim i francuskim lekarima izgradili prinudne stacionare kao privremeno rešenje. Od tada je prošlo 20 godina a mi nemamo zdravstvenu instituciju gde bi moglo adekvatno da se radi”, kaže ona.

Pandemija odložila rekonstrukciju

Vlada Srbije je još 2018. godine najavila da će izdvojiti sredstva za izgradnju bolnice, međutim, za sada je određena samo parcela na kojoj će ona biti izgrađena.

Direktor KBC u Gračanici Bratislav Lazić tvrdi da je početak izgradnje bolnice odložen zbog pandemije korona virusa.

“Na žalost epidemija je odložila mnoge stvari. Planovi su tu, apsolutno ne postoji ni jedan razlog da mi u to sumnjamo, obezbeđena je parcela, sada će se ići ka fazi projektovanja i realizacije. Ne treba da se postavlja nikakva sumnja u to da će se bolnica u Gračanici izgraditi uz podršku svih organa Republike Srbije i predsednika (Aleksandar) Vučića lično”, rekao je Lazić na konferenciji za novinare 25. novembra.

Osim u Gračanici, sekundarno zdravstvo u srpskim sredinama na Kosovu funkcioniše samo još u Severnoj Mitrovici i Pasjanu.