Francuska vlada protiv priznavanja nezavisnosti Nagorno-Karabaha

Šef francuske diplomatije Žan-Iv Le Drian (Jean-Yves) izjavio je danas da se protivi da Francuska prizna region Nagorno-Karabah, pošto je parlament usvojio rezolucije o tome.

Rezolucija parlamenta, koja nije obavezujuća i koju je predložila opoziciona desničarska stranka Republikanci, usvojena je sa 188 glasova za, tri protiv, 16 uzdržanih.

U tekstu se poziva na sprovođenja procesa mira i priznavanje Nagorno-Karabah.

Le Drian koji je bio u parlamentu za vreme glasanja rekao je da ne deli taj stav i dodao da to ni "jermenski prijatelji (Francuske) to sami ne traže".

Takva odluka bi značila da se Francuska isključuje iz kopredsedništva Grupe iz Minska koju je osnovala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za posredovanje u rešavanju spora između Jermenije i Azerbejdžana o tom regionu, dodao je francuski ministar.

Osim Francuske, kopredsedavajući su i Rusija i SAD.

I gornji dom francuskog parlamenta, Senat 25. novembra je usvojio rezoluciju o "priznavanju Republike Nagorno-Karabaha". Za rezoluciju, koja je više simbolična jer nema obavezujući karakter, glasalo je 305 poslanika, jedan je bio protiv, a 30 uzdržanih.

Nagorno-Karabah je svoju nezavisnost proglasio pre 30 godina, ali to ne priznaje nijedna država, čak ni Jermenija koja pruža najveću podršku tom regionu.

U toj rezoluciji francuskog Senata se "osuđuje vojna agresija Azerbejdžana izvedena uz podršku turskih vlasti i stranih plaćenika" i poziva na njihovo povlačenje.

U pomenutom dokumentu se navodi da bi priznanje Nagorno Karabaha kao države moglo da se koristi kao “instrument u pregovorima u cilju uspostavljanja trajnog mira”. Francuski Senat ističe i da "bezbednost i slobode jermenskog stanovništva nisu garantovani od strane Republike Azerbejdžan."

Rezolucija Senata je izazvala kritike Azerbejdžana čiji je parlament zatražio isključenje Francuske iz Minsk grupe i preispita "političke i ekonomske odnose" sa ovom zemljom.

Predsednica ove institucije Sahiba Gafarova je izjavila da je "prljava politička kampanja protiv Azerbejdžana orkestrirana u francuskom Senatu i da na nju mora da se odgovori.

Istovremeno, jermenski premijer Pašinijan je pozdravio francusku rezoluciju kao "istorijsku."

Nagorno-Karabah, gde uglavnom žive Jermeni, otcepio se od Azerbejdžana što je dovelo do rata koji je 1990-ih godina odneo 30.000 života.

Od tada povremeno izbijaju sukobi, uključujući i šestonedeljni rat koji je završio mirovnim sporazumom 9. novembra uz posredovanje Rusije nakon što su azerbejdžanske snage zauzele deo Nagorno Karabaha uključujući i strateški važan grad Šuša na samo 15 kilometara od prestonice ove regije Stepanakerta, kao i četiri susedne oblasti, dok je tri Jermenija vratila, uključujući i Lačin 1. decembra.