Protesti u Jermeniji, Azerbejdžan saopštio bilans žrtava
Nekoliko stotina Jermena protestovalo je u prestonici Jerevanju, tražeći ostavku premijera Jermenije Nikola Pašinjana zbog toga što je potpisao saopštenje o primirju u Nagorno-Karabahu.
Demonstranti su uzvikivali da je Pašinjan izdajnik, a policija je privela nekoliko ljudi.
Pašinjan je odbio pozive da podnese ostavku zbog onog što njegovi protivnici nazivaju "užasnim upravljanjem sukobima koji su trajali šest sedmica".
Koalicija 17 opozicionih stranaka imenovala je bivšeg premijera Vazgena Manukijana da privremeno vodi Vladu Jermenije, do održavanja vanrednih izbora.
Potez koalicije nema pravnu snagu, ali je rezultat ogromnog nezadovoljstva javnosti prema Pašinjanu.
Bivši šef Državne službe za bezbjednost Artur Vanetsijan izjavio je da Manukijan može da vrši dužnost premijera bez stranačke pripadnosti i da onda raspiše prevremene izbore na kojim se ne bi kandidovao.
Poginula 2.783 azerbejdžanska vojnika
Azerbejdžan je izgubio 2.783 vojnika u šestonedeljnim borbama sa jermenskim snagama u sampoproglašenoj republici Nagorno-Karabah, saopštilo je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane.
"Poginula su 2.783 pripadnika azerbejdžanskih vojnih snaga u patriotskom ratu", saopštilo je Ministarstvo dodajući da se oko sto vojnika vodi kao nestalo.
Do sada Baku, glavni grad Azerbejdžana, nije objavljivao svoje gubitke u tim sukobima, prijavio je samo 93 civilne žrtve.
Jermenija je sa svoje strane sredinom novembra prijavila da je poginulo više od 2.300 njenih vojnika u sukobu za kontrolu nad Nagorno-Karabahom. Poginulo je i 50 jermenskih civila.
Oko 90.000 ljudi, odnosno 60 odsto stanovništva Nagorno-Karabaha pobeglo je iz te planinske enklave za vreme sukoba.
Sporazum o prekidu vare potpisan je 9. novembra između Bakua i Jerevana pod pokroviteljstvom Rusije čime su okončana šestonedeljna neprijateljstva pokrenuta 27. septembra.
Sporazumom se priznaje pobeda Azerbejdžana kome je prema dogovoru vraćena znatna teritorija ali je omogućen i opstanak Nagorno-Karabaha, smanjenog, uz raspoređivanje 2.000 ruskih mirovnih snaga.
Nagorno-Karabah je u Azerbejdžanu, ali je bio pod kontrolom etnički jermenskih snaga koje je Jermenija podržavala otkako je tamo završen separatistički rat 1994. Taj rat je u jermenskim rukama ostavio ne samo ;Nagorno-Karabah, već i velike delove okolne teritorije Azerbejdžana.
Za 44 dana teških borbi započetih 27. septembra, azerbejdžanska vojska razbila je jermenske snage i prodrla duboko u Nagorno-Karabah, prisiljavajući Jermeniju da prihvati mirovni sporazum pod posredstvom Rusije koji je stupio na snagu 10. novembra. Sporazum predviđa vraćanje znatnog dela Nagorno-Karabaha pod kontrolu Azerbejdžana i zahteva od Jermenije da preda i sve regione koje je držala u okolini.
Prema sporazumu, Jermenija se obavezala da prepusti Azerbejdžanu tri oblasti, Lačin, Aghdam i Kalbađar, koje formiraju tampon zonu oko Karabaha i koje nisu bile pod kontrolom Bakua od 1994. godine. Vraćanje teritorija završeno je u utorak. Još četiri okruga je Baku već povratio tokom šestonedeljnih borbi.
Velika vojna parada će biti organizovana u Bakuu 10. decembra da se proslavi pobeda, navele su azerbejdžanske vlasti. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, saveznik azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva, učestvovaće u proslavi 9. decembra, javilo je tursko predsedništvo.