Pomoć ili spas? Država dokapitalizovala Er Srbiju

Na samom kraju 2020. godine, Vlada Srbije je donela odluku o dokapitalizaciji nacionalne avio-kompanije Er Srbija tako da je državno vlasništvo povećano sa 51 na 82 odsto, dok je udeo Etihad ervejza umanjen sa 49 na 18 odsto.

Kako je Ministarstvo finansija saopštilo 30. decembra, uvećanje osnovnog kapitala Er Srbije je preduzeto u cilju otklanjanja poremećaja u privredi prouzrokovanih pandemijom zarazne bolesti COVID-19, navodi se u saopštenju.

Dokapitalizacija srpske nacionalne avio-kompanije preduzeta je na zahtev Er Srbije, u skladu sa uredbom Vlade Srbije iz oktobra 2020. godine, kojom se predviđa mera dokapitalizacije privrednih subjekata pogođenih pandemijom, istaklo je Ministarstvo finansija.

Kako je objašnjeno, ta uredba u potpunosti je usklađena sa Privremenim pravnim okvirom Evropske komisije, kojim se uređuju mere državne pomoći za podršku privredi u toku trenutne pandemije COVID-19, uključujući i dokapitalizaciju.

Er Srbija nije izuzetak kada je reč o avio kompanijama koje već mesecima osećaju posledice, od kojih su neke ugašene, a nekima su, kao što je nacionalnoj avio-kompaniji u Srbiji, matične države pritekle u pomoć.

Međutim, prema rečima Ljubomira Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, svaka pomoć ima smisla, ako se problem reši.

U suprotnom, ukazuje on, to je samo bacanje para.

“Na državi je da napravi neku održivu strategiju šta treba uraditi sada, u periodu krize, a šta bi bilo srednjeročno rešenje sa idejom da Er Srbija funkcioniše na tržišnim principima bez pomoći države”, objasnio je Savić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Nezavisni državni organ, Fiskalni savet Srbije ukazao je u svojoj analizi iz decembra na netransparentnost u radu i probleme sa poslovanjem Er Srbije, uz napomenu da su oni postojali i pre svetske zdravstvene krize.

Ocene Fiskalnog saveta

Narodna skupština Srbije je 10. decembra usvojila budžet za 2021. godinu, u kojem je privatnim preduzećima preko Ministarstva privrede opredeljeno skoro 126,4 miliona evra. Ta sredstva su namenjena za sprovođenje ugovora o zajedničkom investicionom ulaganju između Srbije i kompanije Fijat (Fiat), kao i ugovora o osnivanju Er Srbije.

Budžet Srbije za 2021: Od autoputa Beograd-Sarajevo, do izdataka za Kosovo

Međutim, u usvojenom budžetu ne navode se konkretni iznosi subvencija za svako preduzeće kojem su ta sredstva namenjena.

Fiskalni savet Srbije je ocenio da su u Budžetu rashodi za subvencije, uključujući i neto budžetske pozajmice, neuobičajeno veliki – oko 0,8 odsto BDP-a iznad njihovog dugoročno održivog nivoa, a da nije objašnjena konkretna namena velikog dela tih sredstava.

Državna davanja za Er Srbiju nisu našla mesto samo u Budžetu za 2021. godinu, već i u rebalansu ovogodišnjeg Budžeta iz novembra, kaže za RSE Marko Milanović, fiskalni analitičar u Fiskalnom savetu Srbije.

On dodaje da ni u jednom od ova dva budžetska dokumenta nisu transparentno prikazana sredstava koja se izdvajaju za ovu kompaniju.

„Ni Budžet niti prateća dokumentacija se nijednom rečju ne referišu direktno na Er Srbiju. Naše analize su pokazale da je, po svemu sudeći, za ovu kompaniju izdvojen dobar deo novca, opredeljenog u okviru Neto budžetskih pozajmica, što je praktično jedna vrsta subvencije. To je otprilike po 100 miliona evra za 2020. i 2021. godinu, dakle u zbiru 200 miliona evra“, kaže Milanović.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da će Er Srbiji biti potreban mnogo veći deo novca zbog neefikasnog poslovanja iz perioda pre svetske zdravstvene krize.

RSE je od Er Srbije pokušao da dobije odgovor na pitanje koliki su gubici kompanije od početka pandemije do sada, kao i na koji način kompanija očekuje da joj država pomogne, ali do zaključenja teksta nismo dobili odgovor.

Tada ministarka saobraćaja u Vladi Srbije, Zorana Mihajlović, izjavila je u aprilu da se procenjuje se da su gubici kompanije Er Srbija tokom pandemije korona virusa u tom trenutku bili veći od 35 miliona evra.

Državne subvencije veće od godišnje dobiti kompanije

Er Srbija, naslednica nekadašnjeg Jat Ervejza (JAT – Jugoslovenski aero transport), formirana je avgusta 2013. godine na osnovu ugovora Vlade Srbije i Etihada, nacionalnog avio prevoznika Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Prema tom dokumentu, većinsko vlasništvo u kompaniji imala je Srbija sa 51 posto udela, naspram 49 posto koliko je imao Etihad.

Obaveza Etihada bila je da uloži 40 miliona dolara i obezbedi još 60 miliona kroz kreditne linije, dok je Vlada Srbije na sebe preuzela dugove bivšeg JAT-a i obavezu da isplati socijalni program za višak radnika.

Ovaj poslovni poduhvat tadašnji politički vrh Srbije predstavio je kao spasavanje naslednice nekadašnjeg JAT-a, koji je godinama grcao u milionskim dugovima.

Šta pokazuju podaci iz prošle godine?

Kako se navodi u Napomenama uz finansijski izveštaj kompanije za prošlu godinu, u skladu sa Okvirnim ugovorom o transakciji potpisanim između Republike Srbije, Etihada i Er Srbije, ugovorne strane su saglasne da strateška saradnja zahteva obezbeđivanje finansijske državne pomoći i investicija od strane Srbije i Etihad Airways PJSC u cilju postizanja kratkoročne i dugoročne finansijske stabilnosti Er Srbije.

Dodaje se da je državna pomoć, koju obezbeđuje Republika Srbija, definisana i treba da se obezbedi u vidu novčanih davanja, uz formalno preuzimanje od strane Republike Srbije nasleđenih finansijskih obaveza na dan 31. decembar 2013. godine.

Ministar finansija Siniša Mali je 14. decembra u autorskom tekstu za beogradski dnevni list “Politika” napisao da je ukupan prihod Er Srbije u 2019. godini iznosio je 356 miliona evra, “što je rast u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosio 323,1 milion evra”.

“Neto dobit u 2019. godini, a nakon velike ekspanzije, pokretanja novih destinacija i završetka restrukturiranja, iznosila je 9,5 miliona evra, dok je godinu ranije neto dobit iznosila 12,2 miliona evra. Ukupne finansijske obaveze prema kreditorima nastavile su da idu silaznom putanjom, pa su tako sa 146,64 miliona evra od 31. decembra 2018. godine smanjene godinu dana kasnije na iznos od 117,98 miliona evra”, napisao je Mali.

Ministar finansija, međutim, nije pomenuo da je prethodne dve godine Er Srbija dobila po 21 milion evra kroz subvencije, dotacije i donacije, što je zabeleženo u Bilansu uspeha ove kompanije.

Mali je konstatovao da Er Srbija ni na koji način ne predstavlja fiskalni rizik niti po državu Srbiju, niti po građane.

“Naprotiv, direktne uplate u budžet Republike Srbije od strane Er Srbije do 17. novembra 2020. godine iznosile su 9,8 milijardi dinara, odnosno 82,1 milion evra. Dakle, to je direktan doprinos Er Srbije budžetu Republike”, napisao je ministar finansija.

Na sumnje dela stručne javnosti da se Er Srbija subvencioniše tajno, iz budžeta Srbije, Mali je odgovorio da je “svaka pomoć i uplata, svaki dinar koji bi iz budžeta išao prema Er Srbiji, predmet analize i kontrole zbog državne pomoći, jer se na takav način može narušiti konkurencija među kompanijama”.

Zbog čega je onda tajna budžetska stavka o konkretnom iznosu koji je država namenila Er Srbiji? Na to pitanje smo pokušali da dobijemo odgovor u Ministarstvu finansija, ali nam odgovor nije stigao do zaključenja ovog teksta.

Etihadovi loši potezi

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je 9. decembra da će Er Srbija biti restrukturirana, a da bi opstala, naveo je, razmatraće se i dokapitalizacija.

"Moraćemo da podnesemo neki plan za restrukturiranje, jer smo pod direktnom kontrolom Evropske komisije za državnu pomoć. Ne možemo da uradimo ništa što ne rade velike evropske zemlje, a hoćemo da sačuvamo našu kompaniju jer je bolja od svih u regionu", kazao je on novinarima u Beogradu.

Vučić je kazao i da će Er Srbija opstati.

"Er Srbija ne samo da će da opstane, već ćemo imati i snage i znanja, ako bude potrebno i mi da dokapitalizujemo, da preuzmemo veći procenat, nikakav problem nije. Ali Er Srbija će biti uspešna kompanija i ponos Srbije na svakom mestu u svetu", rekao je Vučić.

Prema rečima profesora Ljubodraga Savića, stručna javnost je mnogo očekivala od ugovora potpisanog pre sedam godina sa Etihadom, ali je, dodaje on, u međuvremenu ta kompanija povukla nekoliko loših poteza., kaže Savić.

“To je bila jedna prilično dobro situirana kompanija koja je letela sa Srednjeg istoka i imala vrlo dobro razvijen saobraćaj i neko vreme poslovala vrlo dobro. Ali, ona je dosad napravila dve akvizicije sa AlItalijom i Er Berlinom, i oba ova poteza su bila loša”, kaže Savić.

Podsetimo, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su još u maju za RSE rekli da se povećanje vlasničkog udela kompanije razmatra kao jedna od mera pomoći države.

U radu na ovom tekstu poslali smo upit ministarstvu na koji način bi se ta ideja realizovala, ali odgovor nismo dobili.

Primeri iz Evrope

Evropska komisija je utvrdila da je 73 miliona evra italijanske podrške u korist kompanije AlItalija u skladu sa pravilima Evropske unije (EU) o državnoj pomoći.

Kako je saopšteno iz Komisije 29. decembra, ova mera ima za cilj nadoknađivanje aviokompaniji štete pretrpljene na 19 linija zbog pandemije korona virusa u periodu između 16. juna i 31. oktobra.

„Avionska industrija je i dalje jedan od sektora koji je posebno pogođen pandemijom”, rekla je Margret Vestager (Margrethe) izvršna potpredsednica Evropske komisije za Evropu prilagođenu digitalnom dobu.

“Nastavljamo blisko da sarađujemo sa državama članicama EU kako bismo osigurali da se nacionalne mere podrške mogu uspostaviti na koordinisan i efikasan način, u skladu sa pravilima EU. U isto vreme, naše istrage o prošlim merama podrške kompaniji AlItalia su u toku i u kontaktu smo sa Italijom u vezi sa njihovim planovima i poštovanjem pravila EU”, rekla je Vestager.

Nemačka je u junu izdvojila devet milijardi evra pomoći za nacionlanu aviokompaniju Lufthanzu (Lufthansa).

Međutim, Marko Milanović iz Fiskalnog saveta podvlači da analize ukazuju na dve vrste kompanija – one koje su uspešno poslovale zaključno sa krajem 2019. godine, i one koje su i pre pandemije imale loše poslovanje.

Prema tom modelu, dodaje on, Lufthanza, koja spada u prvu grupu, je od matične države dobila pomoć, ali pod određenim uslovima.

“Ne treba gubiti iz vida da je to uslovljeno da se kroz pet godina država povuče iz vlasništva na nivo koji je bio pre krize, kao i kroz još neka ograničenja ovoj kompaniji, na primer odustajanje od nekih slotova na aerodromima u Minhenu, ograničenje plata menadžmenta i tako dalje”, kaže Milanović za RSE.

Er Srbija je, kaže naš sagovornik, u grupi kompanija koje su loše poslovale i pre krize i za koje u evropskoj praksi važe nešto drugačiji uslovi.

“Oni će u Evropi dobiti pomoć po drugom propisima koji se primenjuju po dosta oštrijim uslovima, koji podrazumevaju praktično restrukturiranje kompanije. Na primer, po tim propisima dobio je portugalski TAP i rumunska kompanija TAROM”, kaže Milanović.

U skladu s tim, naglašava Milanović, Fiskalni savet smatra da je potrebno da država pomoć Er Srbiji uslovi restrukturiranjem kompanije.

“I na kraju krajeva, čitav taj proces bi, kao u Evropskoj uniji, trebalo da prati transparentnost, da se objavi po kom osnovu i koliko tačno sredstava će biti odobreno ovoj kompaniji i pod kojim uslovima, jer postoji opravdanje da i građani Srbije znaju po kom osnovu i zašto kompanija dobija ponovo državnu pomoć”, zaključuje Milanović.

Generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj (Iata) Aleksandar de Žuinak izjavio je u novembru da je taj sektor već dobio 160 milijardi dolara pomoći od vlada više država.

„Što duže kriza traje to su veći rizici od bankrota. Blizu 40 firmi je u vrlo velikim teškoćama u procedurama očuvanja ili stečaja“, rekao je Žuinak za list “Tribun”.