Brdo-Brioni: EU da ubrza pregovore sa Zapadnim Balkanom

U zajedničkoj deklaraciji nakon samita Brdo-Brioni Evropska unija se poziva da ubrza pregovore sa državama Zapadnog Balkana, saopštio je slovenački predsednik Borut Pahor nakon sastanka regionalnih lidera na Brdu kod Kranja u Sloveniji.

Pahor je na Tviteru objavio i tekst zajedničke deklaracije koja je, kako je rekao, usvojena nakon trosatnih pregovora na samitu koji je okupio predsednike država Zapadnog Balkana i dve članice Evropske unije (EU) - Slovenije i Hrvatske.

"Pozivamo Evropsku uniju da region Zapadnog Balkana posmatra u celini, a ne samo kao pojedinačne države sa kojima pregovara. To je recipročan proces. Evropska unija mora ubrzati proširenje, a zemlje Zapadnog Balkana moraju ubrzati reforme", rekao je Pahor na konferenciji za novinare.

Pahor, koji je bio jedan od domaćina sastanka, opisao je susret regionalnih lidera kao "uspešan". Rekao je da "nije tajna da je bilo povišenih tonova, pa pomirenja" i ocenio da je u deklaraciji postignut kompromis.

Proces Brdo-Brioni je zajednička slovenačko-hrvatska inicijativa koju je 2010. godine pokrenuo Borut Pahor, tada premijer Slovenije, radi jačanja uzajamnog poverenja i pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji.

Šta još piše u deklaraciji?

U zajedničkoj deklaraciji država članica inicijative Brdo-Brioni Evropska unija se poziva da "bez daljeg odlaganja" otvori pristupne pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

"Kroz još ambiciozniji i svrsishodniji proces proširenja, Evropska unija bi trebalo da se aktivnije uključi i ohrabri Zapadni Balkan da ispuni sve potrebne uslove za ulazak u Evropsku uniju što je pre moguće", stoji u dokumentu u kojem se traži i bezvizni režim "za ceo Zapadni Balkan".

"Svaka od država partnera je svesna da mora da usvoji i primeni neophodne reforme, posebno na polju vladavine prava, demokratizacije i ekonomije, i posvećena je da to radi brže i efikasnije", stoji u dokumentu.

U dokumentu se navodi i da potpisnici priznaju neophodnost za rasvetljavanjem sudbina nestalih u konfliktima na području bivše Jugoslavije, kao i da se počinioci zločina privedu pravdi u cilju pomirenja, mira i stabilnosti.

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je novinarima na zajedničkoj konferenciji rekao da su neki delovi usvojene deklaracije izmenjeni na zahtev Srbije.

"Bilo je određenih sporova, nesporazuma. Recimo da je agenda kosovske predsednice Osmani bila nešto ambicioznija i da su zbog protivljenja Srbije neki delovi naprosto morali biti spušteni. Ja to vidim kao sasvim prihvatljivu cenu dokumenta koji je dobar", rekao je Milanović, koji je uz slovenačkog predsednika Pahora bio domaćin susreta.

Milanović je dodao je da je na sastanku postignut kompromis "u kojem je neko od nečega morao da odustane", te da je jedini motiv samita da Hrvatska i Slovenija pomognu zemljama regiona u procesu evrointegracija.

"Bilateralni problemi država neće moći da budu rešeni u okviru procesa Brdo-Brioni i mislim da bi bilo zdravo da se previše i ne koriste jer to nas je danas pomalo i ometalo u radu", istakao je hrvatski predsednik.

Vučić: Bez dogovora oko granica na Z.Balkanu

O sadržaju deklaracije, pre zvaničnog obraćanja domaćina medijima, govorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je izjavio da u deklaraciji sa regionalnog samita Brdo-Brioni nije usvojena tačka koja se odnosi na promenu granica na Zapadnom Balkanu.

"Jedno od pitanja koje je bilo ključno je pitanje promene granica, Srbija se zalaže za princip nemenjanja granica u skladu sa rezolucijom Ujedinjenih nacija. Ta naša inicijativa nije prihvaćena, ali smo mi ostatkom teksta zadovoljni", rekao je Vučić.

On je izjavio da se granice pominju u delu deklaracije gde stoji da bi "trebalo da se brišu granice unutar regiona", zbog lakšeg kretanja ljudi, kapitala, roba i usluga.

Vučić je dodao da su se regionalni lideri usaglasili da je ceo region na evropskom putu i da države regiona treba da sarađuju. Dodao je i da su podržane "namere, želje i pretenzije drugih na Zapadnom Balkanu i za otvaranje datuma za pregovore i za viznu liberalizaciju".

"Da li smo mogli oko svega da se dogovorimo, naravno da nismo", istakao je on.

On je rekao i da je sastanak bio "pristojan i dobar", ali da je bilo "mnogo replika, pre svega između Beograda i Prištine".

"Nema posebnog zaključka, mi to vidimo na dva različita načina", napomenuo je Vučić.

Osmani: Od Srbije tražiti da procesuira ratne zločince

Govoreći o evropskoj perspektivi regiona i dobrosusedskim odnosima, predsednica Kosova Vjosa Osmani je u svom obraćanju na samitu izjavila da je potrebno priznati istinu šta se tokom ratova devedesetih desilo u regiji.

"Kada govorimo o onome šta se zaista desilo žrtvama, preživelima, nestalima tokom rata. I najvažnije, kada govorimo o tome da počinoci zločina tokom Miloševićevog režima (Slobodana Miloševića, predsednika SR Jugoslavije tokom rata na Kosovu) nisu iza rešetaka", rekla je ona.

Dodala je da su se na Kosovu dogodili "ratni zločini, zločini protiv čovečnosti i genocid".

"Najbitnije je da od našeg severnog suseda, Srbije, tražimo da pred lice pravde izvede počinioce strašnih zločina protiv nevinog civilnog stanovništva", rekla je Osmani.

Đukanović: Crna Gora najznačajnije napreduje ka EU

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je u saopštenju naveo da je prihvaćen njegov predlog da se u deklaraciju uvrsti da prijem zemalja Zapadnog Balkana u EU "i dalje počiva striktno na principu regate", uvažavajući ono što je individualni napredak svake od zemalja.

Dodao je i da je Crna Gora u procesu pregovora sa EU "ostvarila je značajan napredak, značajniji od svih drugih zemalja".

"Naravno, imamo svijest o tome da bi bilo jako važno da čitav region u bliskoj budućnosti postane dio Evropske unije…ali ne želimo da se odreknemo godina u kojima smo posvećeno radili na reformama i koje su nas dovele do članstva u NATO, i do današnje pozicije u kojoj je Crna Gora jedina zemlja aspirant koja je zatvorila sva pregovaračka poglavlja", stoji u saopštenju Đukanovića.

Đukanović je dodao da je samit došao "u pravo vreme" jer su "svi nezadovoljni tempom politike proširenja na Zapadni Balkan". 

Predsedništvo BiH: Evrointegracije prioritet

Iz Predsedništva Bosne i Hercegovine saopšteno je da je na sastanku potvrđeno da je proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan prioritet.

"Proširenje EU na zemlje regije je geopolitička nužnost i najvažniji preduvjet za stabilnu, perspektivnu i održivu budućnost Europe", stoji u saopštenju tročlanog Predsedništva BiH.

Na sastanku je, kako se navodi u saopštenju, bilo reči i o negativnim efektima korona virusa na ekonomiju i društveni i socijalni sistem država regiona, te da je "evidentiran napredak u procesu oporavka od pandemije i imunizaciji stanovništva".  

Takođe se navodi da je pozdravljeno usvajanje investicionog plana EU za Zapadni Balkan, kao i namera Slovenije da održi samit Evropska unija – Zapadni Balkan tokom svog predsedavanja EU.

Milanović: Hrvatska podržava suverenitet Kosova

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je tokom susreta sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani da Hrvatska podržava integritet i suverenitet, kao i liberalizaciju viznog režima i evropski put Kosova.

Milanović i Osmani sastali su se na marginama samita Brdo-Brioni.

"Sagovornici su odnose ocenili kao odlične i izrazili spremnost da ih intenziviraju u mnogim oblastima od zajedničkog interesa. Pomenuta je mogućnost saradnje u rasvetljavanju sudbine nestalih tokom rata", stoji u saopštenju iz kabineta predsednice Kosova.

Dalje se navodi da je "Milanović rekao da Hrvatska podržava integritet i suverenitet Kosova, kao i liberalizaciju viznog režima i evropski put".

Desetogodišnjica regionalne inicijative

Pored domaćina skupa, slovenačkog predsednika Borut Pahora i hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, sastanku su prisustvovali svi predsednici zapadnobalkanske šestorke - članovi Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik, Šefik Džaferović i Željko Komšić, predsednica Kosova Vjosa Osmani i predsednici Albanije Ilir Meta, Crne Gore Milo Đukanović, Severne Makedonije Stevo Pendarovski i Srbije Aleksandar Vučić.

Samit Brdo-Brioni se od 2013. godine održava jednom godišnje, svake godine u drugoj zemlji. Prošlogodišnji samit trebalo je da bude održan na desetu godišnjicu inicijative, ali je dva puta odložen zbog pandemije korona virusa.