Vučić: Raste pritisak za priznanje Kosova

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se povećava pritisak Evropske unije i Sjedinjenih Država kako bi se postiglo rešenje za Kosovo, a da je „za njih uvek rešenje priznanje Kosova“.

„Za nas je važno da nema mesta panici. Mi smo i predosetili i znali da se te stvari dešavaju“, rekao je Vučić 31. maja na beogradskoj televiziji Hepi.

„Obavešteni smo redovnim diplomatskim kanalima da Grčka dalje unapređuje saradnju sa Kosovom i da podižu nivo komunikacije do nivoa političkih direktora ministarstva spoljnih poslova“, rekao je Vučić i dodao da se nada da „Grčka neće postupiti kao Izrael“ kada je u pitanju priznanje Kosova.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak i specijalni izaslanik Stejt departmenta za Zapadni Balkan Metju (Matthew) Palmer borave u dvodnevnoj poseti Kosovu. Tema sastanka sa kosovskim zvaničnicima su pripreme za nastavak dijaloga Srbije i Kosova.

Nakon Prištine, Palmer i Lajčak će posetiti Beograd. Dijalog dveju delegacija na čelu sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem trebalo bi da bude održan tokom juna.

Vučić je potvrdio da će u Beogradu biti održan sastanak sa zvaničnicima bh. entiteta Republika Srpska (RS), a da će tema sastanka biti imenovanje novog visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, nemačkog diplomate Kristijana Šmita (Christian Schmidt).

Prethodno je saopšteno da je predsednica RS Željka Cvijanović uputila pismo predsedniku Srbije i zatražila da organizuje sastanak povodom imenovanja Šmita za visokog predstavnika.

Šmit će na mestu visokog predstavnika naslediti Valentina Inzka, koji je na ovoj poziciji bio od 2009. godine, a ostavku je podneo 27. maja.

Vučić je izjavio da je Šmit „veoma ozbiljan čovek, dobar poznanik i jedan od najsnažnijih političara Nemačke“, kao i da ne misli da on „mrzi Srbe“, ali da „razume stavove predsednika Dodika i ljudi u Republici Srpskoj“.

„Da će biti mnogo teže Republici Srpskoj, u to nema sumnje…Srbija mora da razgovara sa nemačkim predstavnicima, ali i da bude uvek uz RS“, rekao je Vučić, dodajući da će „Nemci dati sve od sebe da naprave, kako oni kažu, funkcionalnu državu Bosnu i Hercegovinu, a to znači uzimanje kompetencija vlasti RS“.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Milorad Dodik izjavio je 30. maja da Republika Srpska ne prihvata imenovanje za visokog predstavnika u BiH, niti bilo kakve njegove ingerencije.

Ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Veća za sprovođenje mira (PIC) službeno su 27. maja imenovali Kristijana Šmita za sledećeg visokog predstavnika u BiH, nakon što ga je za to mesto kandidovala Nemačka.

Vučić o prisluškivanju: Odgovoran neko od saradnika  

Komentarišući aferu prisluškivanje, Vučić je rekao da je prisluškivan „zato što je neko mislio da će moći da prikupi ucenjivački materijal“, kao i da je za prisluškivanje odgovoran „neko od njegovih saradnika“, ali da „to nije moglo bez stranog faktora“. Predsednik Srbije, međutim, imena nije naveo.

Tužilaštvo Srbije za organizovani kriminal je u januaru saopštilo da je pokrenut predistražni postupak zbog neovlašćenog prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Govoreći o ostavci ministra odbrane i nekadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića sa stranačke funkcije predsednika beogradskog odbora Srpske napredne stranke, Vučić je rekao da glavni odbor stranke može da se bavi „unutarpartijskim poslom, a ne može radom instutucija“ i upitao „šta će da rade sudovi i tužilaštva“.

„A na Nebojši (Stefanoviću) je da pokaže marljivost, da pokaže koliko želi da se bori za Srbiju, ovo nije bio lak period za njega, i pokaže odanost svojoj zemlji i stranci kojoj pripada“, rekao je Vučić.

Glavni odbor  Srpske napredne stranke (SNS) prihvatio je na sednici održanoj 29. maja ostavku Nebojše Stefanovića sa mesta predsednika beogradskog odbora te stranke. Međutim, nije poznato da li će doći do smene Stefanovića i sa ministarske funkcije.

Stefanović je ostavku u stranci podneo nakon što su lokalni odbori naprednjaka tražili njegovu smenu sa stranačkih i državnih funkcija, „zbog dovođenja u pitanje bezbednosti predsednika Srbije koji je duže vremena prisluškivan“.

Stefanović je u medijima negirao umešanost u prisluškivanje, navodeći da „nije učestvovao u bilo kakvim aktivnostima koje bi ugrozile niti predsednika Aleksandra Vučića niti članove njegove porodice“.