Predstavnici Albanaca u Srbiji za građanski a ne Ustav 'srpskog naroda'

Nakon poziva zvaničnika u Srbiji da predstavnici Albanaca učestvuju u promeni Ustava u delu o pravosuđu, šef poslaničke grupe SDA Sandžak - Ujedinjena dolina Šaip Kamberi za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da će učestvovati u predlozima za izmenu ovog dela najvišeg akta, ali da ne podržavaju parcijalne promene.

“Naša inicijativa je bila, ako se već krenulo u postupak izmene Ustava, bolje je bilo da se izmeni ceo Ustav nego da bude samo određen deo, pa nakon nekoliko meseci ili godinu dana pokrenemo opet novu inicijativu za promenu ostalih delova”, kaže Kamberi i dodaje da su potrebne izmene Ustava i u ostalim delovima kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa evropskim.

Srbija se obavezala da će promeniti Ustav Srbije u procesu evrointegracija u delu pravosuđa, kako bi osigurala nezavisnost tog dela vlasti. Poslanici su na sednici 7. juna usvojili predlog Vlade da se izmeni Ustav u ovom delu. Očekuje se da će se referendum o promenama održati na jesen 2021. godine.

Predstavnici Albanaca sa juga Srbije u Skupštini Srbije glasali su protiv vladinog predloga za izmenu Ustava u ponedeljak, 7. juna.

Šta albanski predstavnici predlažu?

Šaip Kamberi za RSE navodi da inicijativa za promenu Ustava “nije dobro smišljena jer odnosi se na promene Ustava koje bi trebalo da usaglase domaće zakonodavstvo u oblasti pravosuđa, a tiču se poglavlja 23 i 24”.

On navodi da je potrebno da se celokupno domaće zakonodavstvo usaglasi sa evropskim u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji i dodaje da se to odnosi i na Poglavlje 35 koje se odnosi na pregovore Beograda i Prištine.

Poglavlje 35 obuhvata celokupan proces normalizacije odnosa sa Kosovom, odnosno primenu dogovora nastalih u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

"Ako ovako bude išlo po dva, tri poglavlja - onda će to trajati decenijama dok se domaće zakonodavstvo i Ustav ne usaglase sa Evropskom unijom i mislimo da se ne troše bezveze i vreme i energija i sredstva, a mora se održati referendum u svakom slučaju, a nećemo stići do krajnjeg cilja, odnosno ubrzavanja samog procesa evrointegracija”, pojašnjava stav svoje poslaničke grupe Kamberi.

Predlog predstavnika Albanaca u parlamentu, navodi Šaip Kamberi, jeste da se otvori javna rasprava na nacionalnom nivou po pitanju promene Ustava jer ocenjuje da jedna debata u Skupštini nije dovoljna. On kaže da bi morali u tom slučaju svi akteri da budu uključeni, kao i predstavnici manjina.

Jedna od zamerki u aktuelnom Ustavu jeste i definicija Srbije kao države srpskog naroda. Kamberi je kao ilustraciju naveo definiciju Kosova kao države svih građana i podvukao da u Srbiji žive mnogobrojne manjine.

Premijerka Srbije Ana Brnabić reagovala je na Kamberijevo izlaganje 7. juna i rekla da nije u redu što je u Skupštini Srbije pomenuo Ustav Kosova jer za institucije Srbije Kosovo je autonomna pokrajina.

Šaip Kamberi navodi za RSE da ukoliko je “zamišljena kao država srpskog naroda i ostalih koji žive tu, znači da mi imamo narode prvog i drugog reda”. Svoj stav potkrepljuje i tumačenjima stručnjaka upravnog prava koji su kritikovali domaći Ustav po tom pitanju. On napominje da je očekivao više razumevanja od premijerke koja je u svom obraćanju “kritikovala domaći Ustav, čak nazivajući ga nepismenim”.

“Predsednik Vlade države koju vodi naziva Ustav te zemlje nepismenim, a kada sam ja dao obrazloženi predlog da se izmeni ceo Ustav ona je pokazala ljutnju i čak rasističke tonove u odnosu i na mene i na uopšte albansku zajednicu”, dodaje Kamberi.

Ministarka poziva Albance da učestvuju u izmenama Ustava

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Republike Srbije Gordana Čomić pozvala je nakon sednice Skupštine 7. juna političke predstavnike Albanaca u Skupštini da ipak učestvuju u raspravi i odlučivanju o Predlogu za promenu Ustava Srbije.

Ministarka je tokom rasprave istakla da predstavnici Albanaca treba da odlučuju i o tome kako će izgledati pravosuđe i kako će se ustavne promene u toj oblasti odraziti na položaj pripadnika nacionalnih manjina i da objasne zašto predstavnici nacionalnih manjina treba da budu zaposleni u pravosuđu, tužilaštvu, policiji, vojsci, javnim službama.

Ona je istakla da treba razjasniti šta znači nezavisnost pravosuđa u sadržajima amandmana i šta znači obaveza i privrženost države tome da predstavnika nacionalnih manjina bude u svim javnim službama i sektorima, jer je to dobro i za većinu i za manjinu.

Kamberi je za RSE rekao da će predstavnici Albanaca u Skupštini razmotriti mogućnost da na sednici na kojoj se bude raspravljalo o samom tekstu izmene daju komentare i amandmane.

"Imao sam prilike da pogledam i ocene stručne javnosti, posebno iz dela pravosuđa, šta misle o predlogu Vlade i koje bi promene trebalo biti u oblasti pravosuđa kako bi pravosuđe konačno bilo oslobođeno političkog uticaja”, pojašnjava Kamberi.

Podrška Saveta albanske nacionalne manjine

Predsednik Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine Ragmi Mustafa za RSE kaže da Albanci traže više ravnopravnosti i više slobode da mogu da uživaju svoja individualna i kolektivna prava.

“Ono što je rekao gospodin Kamberi u Skupštini - mi podržavamo potpuno jer ne bi trebalo da budu kozmetičke promene Ustava nego Ustav bi trebalo da bude zaštita svih građana Republike Srbije”, navodi Mustafa.

U Srbiji prema poslednjem popisu stanovništva 2011. godine 0.08 odsto čine Albanci.

Komentarišući Ustav, predsednik Saveta albanske manjine ocenjuje da su manjine građani drugog reda, a da pojedini zvaničnici Albance smatraju i građanima trećeg reda.

“Posle promena 2001. kada su Albanci poverovali u demokratiju i garancije međunarodne zajednice da u procesu demokratizacije Srbije da potražuju svoja građanska prava - to se nije desilo i ne verujemo da će to ikada da se desi sa takvim mentalitetom u Vladi u kojoj članovi loš pristup prema Albancima”, navodi Mustafa.

Razlog zašto Albanci ne bi trebalo da učestvuju u procesu promene Ustava, Mustafa vidi i u neispunjavanju obećanog plana u sedam tačaka koji je Vlada Srbije zaključkom donela još 2013. godine.

Plan u sedam tačaka je dogovor zvaničnog Beograda i predstavnika Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe nakon postavljanja spomenika Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe u Preševu i brzog uklanjanja uz asistenciju žandarmerije.

Kako je Misija OEBS-a ocenila, pregovorom zvaničnika Srbije i predstavnika Albanaca sa juga Srbije moguće je bilo da se eskalacija sukoba spreči i da se nerešeni problemi albanske zajednice reše. Ovaj Plan podeljen je u sedam delova ili tačaka, a obuhvata zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak ovih opština, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola Albanaca, decentralizaciju u pravosuđu, bezbednosti i mere za uspostavljanje poverenja, kao i pitanja u vezi sa obrazovanjem, medijima, kulturom, zdravstvom i socijalnom zaštitom.

"Kod Albanaca nije došlo do poverenja da bi Vlada donela koncept ljudskih prava i koncept slobodnih građana. Ono što je rekao Kamberi u Skupštini mi podržavamo i mislimo da, ako se radi samo o kozmetičkim promenama, Vlada treba da se ugleda na region u pogledu građanskih država”, ističe Ragmi Mustafa.

Zašto se menja Ustav Srbije?

Trenutni Ustav Srbije donet je nakon dvodnevnog referenduma oktobra 2006. godine. Već marta 2007. godine Venecijanska komisija, savetodavno telo u oblasti ustavnog prava Saveta Evrope, kritikovala je Srbiju i navela da novi Ustav "ima sva obeležja ishitrenog pisanja koje nije približno prethodnim standardima". Iskazana je i zabrinutost zbog "preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji oktobra 2020. godine kritikovana je Srbija jer nije bilo napretka u oblasti pravosuđa.

U ekspozeu premijerke Ana Brnabić je krajem oktobra 2020. godine rekla da je zadatak nove Vlade ubrzavanje pristupanja Srbije Evropskoj uniji, te da je prvi korak ka tome promena Ustava u delu pravosuđa. Ona je navela da je to neophodan korak u "daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima".

Predsednik Skupštine Ivica Dačić najavio je 6. juna da bi referendum o promenama Ustava mogao da se održi na jesen 2021. godine.