Poruka EU sa Brda kod Kranja: Zapadni Balkan da reši pitanja iz prošlosti

EU ponovo potvrđuje svoju nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i pozdravlja posvećenost partnera tog regiona evropskoj perspektivi, navodi se u predlogu Deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena u sredu, 6. oktobra, na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja.

U dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid podvlači se da je EU perspektiva u zajedničkom strateškom interesu i ostaje strateški izbor EU.

“EU ponovo potvrđuje svoju posvećenost procesu proširenja i odluke o tome donosiće na osnovu kredibilnih reformi partnera, fer i rigoroznog uslovljavanja i principa zasluga. Dodatno ćemo intenzivirati naš zajednički angažman kako bismo napredovali u političkoj, ekonomskoj i društvenoj transformaciji regiona, istovremeno priznajući napredak koji je postigao Zapadni Balkan,” ističe se u Deklaraciji.

Reforme kao preduslov

Takođe se pozdravlja privrženost partnera sa Zapadnog Balkana važnosti demokratije, osnovnih prava i vrednosti i vladavine prava, kao i istrajavanju u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, podršci dobrom upravljanju, ljudskim pravima, ravnopravnosti polova i prava manjina.

“Verodostojnost ovih preuzetih obaveza zavisi od suštinskog sprovođenja neophodnih reformi i konkretnih i opipljivih rezultata potkrepljenih jasnom i doslednom javnom komunikacijom. Ojačano civilno društvo i nezavisni i pluralistički mediji ključne su komponente svakog demokratskog sistema i pozdravljamo i podržavamo njihovu ulogu na Zapadnom Balkanu”, ističe se u Deklaraciji.

EU podseća da je ona daleko najvažniji partner u regionu, glavni investitor i donator. Obim i raspon ove podrške, koja je bez premca, mora biti u potpunosti prepoznata i naglašena od strane partnera u njihovoj javnoj raspravi i komunikaciji, navedeno je u dokumentu.

Podrška EU će i dalje biti povezana sa opipljivim napretkom u vladavine prava i društveno-ekonomskim reformama, kao i sa pridržavanjem partnera evropskih vrednosti, pravila i standarda, precizira se.

EU u potpunosti podržava posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana inkluzivnoj regionalnoj saradnji i jačanju dobrosusedskih odnosa, uključujući sa članicama evropskog bloka. U tom kontekstu se ukazuje na važnost istinskog sprovođenja bilateralnih sporazuma sa opipljivim rezultatima, uključujući Prespanski sporazum sa Grčkom i Ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom.

“Dalje, nužni su odlučni napori za podsticanje pomirenja i regionalne stabilnosti, kao i za pronalaženje i sprovođenje konačnih, inkluzivnih i obavezujućih rešenja za bilateralne sporove i pitanja iz prošlosti, u skladu sa međunarodnim pravom i utvrđenim principima, uključujući Sporazum o sukcesiji kao i preostale slučajeve nestalih osoba i pitanja ratnih zločina”, ističe se u predlogu Deklaracije, u koji je RSE imao uvid.

U ovom dokumentu se naglašava podrška naporima specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga pitanja na Zapadnom Balkanu, očekujući konkretan napredak u potpunoj normalizaciji odnosa među njima, što je ključno za stabilnost i razvoj celog regiona te osiguralo njihov evropski put.

Nužnost usklađivanja spoljne politike sa EU

Zajednički rad sa EU jasan je znak strateške orijentacije njenih partnera sa Zapadnog Balkana.

“Stoga ponavljamo naše očekivanje da će partneri dodatno produbiti saradnju u oblasti Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) i postići opipljiv i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa spoljnopolitičkim stavovima EU i delovati u skladu sa tim, uključujući i pozicije na međunarodnim forumima kao važan deo njihovog evropskog puta”, navodi se u predlogu Deklaracije.

EU pozdravlja što su neki partneri iz regije već u potpunosti uskladili svoju politiku sa svim odlukama i deklaracijama ZVSP -a i ohrabruje ih da to nastave.

U ovom dokumentu se ističe da EU i Zapadni Balkan dele brojne bezbednosne izazove koji zahtevaju koordinisane akcije.

EU i zemlje Zapadnog Balkana se obavezuju da ojačaju saradnju u borbi protiv dezinformacija i drugih hibridnih pretnji, koje potiču naročito od aktera iz trećih država nastojeći da potkopaju evropsku perspektivu regiona.

EU pozdravlja konstruktivnu saradnju zemalja regije u suočavanju sa migracijama, iskazujući spremnost da nastavi svoje angažovanje i ojača podršku. U tom kontekstu, fokus je poboljšanje sistema azila, borba protiv krijumčarenja migranata i ilegalne migracije, proces povratka, upravljanje granicom, razmena informacija i kapaciteti za prihvat.

EU pomogla sa 3,3 milijarde evra i 2,9 miliona vakcina

EU i zemlje Zapadnog Balkana ukazuju i na važnost partnerstva u borbi protiv pandemije korona virusa. Evropski blok je dosada pomogao državama regije sa 3,3 milijardi evra i 2,9 miliona vakcina, precizira se. EU je spremna da dodatno poboljša pristup vakcinama, dijagnostici i terapiji i osigura veću predvidljivost i otpornost na buduće krize.

30 milijardi evra do 2028. za Zapadni Balkan

Nakon poziva lidera na samitu u Zagrebu, EU je pokrenula Ekonomski i investicioni plan (EIP) i objavila smernice za primenu Zelene agende za Zapadni Balkan. Plan predviđa značajan investicioni paket od oko 30 milijardi evra za region u narednih sedam godina, koji se sastoji od 9 milijardi bespovratnih sredstava i 20 milijardi evra investicija, uz pomoć novog Garantnog fonda za Zapadni Balkan.

Maksimiziranje potencijalnog uticaja EIP -a zahteva od partnera sa Zapadnog Balkana da preduzmu odlučne ekonomske i socijalne reforme, kao i da ojačaju vladavinu prava.

Evropska komisija namerava da predloži investicioni paket od 600 miliona evra u okviru IPA 2021 za sprovođenje EIP -a za Zapadni Balkan. Zajedno sa predlogom od 500 miliona evra iz jula, biće obezbeđena ukupno 1,1 milijarda evra za sprovođenje EIP -a do kraja 2021. godine.

“Potvrđujući posvećenost lidera Zapadnog Balkana potpunoj primeni Zelene agende, pozdravljamo sporazum o srodnom Akcionom planu. U skladu sa Zelenim dogovorom, Agenda je ključni pokretač za prelazak na moderne, neutralne na ugljen dioksid, klimatski otporne i efikasne ekonomije, za oslobađanje potencijala cirkularne ekonomije, borbu protiv zagađenja i poboljšanje upravljanja otpadom”, istaknuto je u predlogu Deklaracije.

Diversifikovanje snabdevanja energijom

Stoga je od suštinske važnosti posvećenost zemalja regije blagovremenom i efikasnom prelasku sa korišćenja uglja na obnovljiva goriva ili sa manjim sadržajem ugljen dioksida. U tom sklopu, energetska bezbednost je takođe prioritet, uključujući i diversifikaciju izvora i transportnih pravaca.

Potrebni su dalji i odlučni napori lidera Zapadnog Balkana kako bi ispunili svoju obavezu uspostavljanja zajedničkog regionalnog tržišta, što je dogovoreno na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020.

EU i Zapadni Balkan se slažu da pojačaju napore za poboljšanje tržišne integracije Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU. U tom smislu, EIP pruža čvrste osnove za operacionalizaciju tržišne integracije regiona u okviru jedinstvenog tržišta EU, posebno u oblastima kao što su prekogranična plaćanja (SEPA), industrijska i roba široke potrošnje, e-trgovina i carina.

Borba protiv terorizma i radikalizacije

U predlogu Deklaracije se ukazuje da terorizam, radikalizacija i organizovani kriminal i dalje predstavljaju ozbiljnu bezbednosnu pretnju EU i celom regionu. Stoga lideri pozivaju na jačanje saradnje, uključujući sprečavanje finansiranja terorizma i radikalizacije. U tom kontekstu, neophodne su odlučne mere za suzbijanje organizovanog kriminala, posebno trgovine i krijumčarenja ljudi, pranja novca i uzgoja droga.