'Pandorini papiri' otkrili lobiranje za Huawei u državnim firmama u Srbiji

Kompanija Telekom Srbija saopštila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će preduzeti "sve neophodne radnje", povodom navoda o spornom poslovanju ljudi bliskih toj državnoj kompaniji sa kineskim tehnološkim gigantom Huavej (Huawei).

"Telekom Srbija posluje u skladu sa zakonom i po najvišim korporativnim standardima. S tim u vezi, preduzećemo sve neophodne pravne i faktičke radnje u saradnji sa nadležnim organima u najkraćem mogućem roku", navodi se u odgovoru ove kompanije za RSE.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) je u okviru međunarodnog projekta "Pandorini papiri" 25. oktobra objavila da procureli dokumenti pokazuju kako je kineski Huavej, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, godinama imao tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa srpskom državnom kompanijom Telekom.

Najmanje milion evra se, prema dokumentima iz "Pandorinih papira", slilo na račune ofšor firmi, čiji su vlasnici bili bivši direktor Telekoma Igor Jecl i advokat Milorad Ignjačević koji je bio u poslu sa ovom kompanijom kroz njegov portal "Na dlanu", preneo je KRIK.

Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je Huavej tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji sačinjen januara 2014, neposredno pre nego što je Huavej postao jedan od najvažnijih partnera Telekoma, naveo je KRIK.

Huavej širi svoje poslovanje u Srbiji, a stav države o saradnji nije promenjen iako je ta kompanija, koja je među najvećim proizvođačima pametnih telefona i mrežne opreme, na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država, zbog optužbi za prisluškivanje drugih država i kompanija, kao i prenošenja osetljivih informacija kineskim vlastima.

"Mislim da je ovo prvi put da smo u Srbiji otkrili sistem po kom funkcioniše, u ovom slučaju, jedna velika kineska korporacija", kaže za RSE novinarka KRIK-a Vesna Radojević.

Šta je preko ofšor firmi plaćao Huavej?

Kako piše KRIK, bivši direktor Telekoma Igor Jecl je bio vlasnik ofšor kompanije "Rofly Investments" sa Britanskih Devičanskih Ostrva, koja je imala unosne ugovore sa kineskim gigantom i zahvaljujući tim poslovima "zaradio je najmanje 1,3 miliona evra".

Ugovor, koji se nalazi u procurelim dokumentima, pokazuje i šta je ta ofšor firma trebalo da radi za kineskog partnera u Srbiji i Crnoj Gori.

Naime, Huavej je prema ugovoru iz 2014. godine angažovao Jeclovu "Rofly Investments" da "uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti".

Osim toga, Huaveju je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i "izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati Huavej i (telekomunikacioni operater)", piše KRIK.

"To su velike obaveze za jednog konsultanta u ugovoru i taj ugovor je vredan 359 hiljada evra. Stručnjaci iz oblasti finansijskog kriminala iz Amerike, sa kojima smo razgovarali, kažu da je to neobično mnogo novca za jedan konsultantski ugovor i da oni vrlo često nailaze na ovako upakovane ugovore koji zapravo predstavljaju mito i korupciju", navodi novinarka KRIK-a Vesna Radojević.

Iste godine kada je ugovor potpisan, 2014, Huavej je od Telekoma dobio posao razvoja internet televizije, a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova, podseća KRIK u tekstu.

"Poslednje fakture su iz 2016. i zato smo mi to povezali i sa ovom velikom ekspanzijom Huaveja u Srbiji od 2014. i 2016. kada oni dobijaju velike ugovore. Čini mi se da je na samom Telekomu, ali i na tužilaštvima da istraže šta je zapravo bilo iza ovih poslova, ako je bilo", kaže Vesna Radojević.

Huavej: Poštujemo propise

"U ovom slučaju je važno da je to sve išlo preko ofšora. Ako imate konsultantske poslove iz Srbije, šta je problem da onda poslujete iz Srbije? Zašto biste morali da se skrivate na Britanskim Devičanskim Ostrvima ili na Panami. To je jedno pitanje, i za Huavej i za ljude o kojima pišemo, a druga stvar je da li je tu uopše bilo konsultantskih poslova i šta ovi ugovori zapravo znače", dodaje Radojević.

Iz kompanije Huavej nisu odgovorili na pitanja novinara KRIK-a.

Na upit RSE, iz ove kompanije je prosleđeno saopštenje u kojem se navodi da 

"kompanija Huawei oduvek poštuje međunarodne i lokalne zakone, kao i poslovnu etiku zemalja u kojima posluje".

"Isto tako, svi zaposleni u kompaniji moraju da se pridržavaju lokalnih zakona i propisa", navodi se u saopštenju.

Nekadašnji vlasnik ofšor kompanije "Rofly Investments" Igor Jecl je u Telekomu radio od 2003. do 2008, a danas prema pisanju KRIK-a živi u Španiji gde je pokrenuo biznis sa sladoledima. On takođe nije želeo da razgovara sa novinarima KRIK-a.

Za razliku od Jecla, na pitanja je odgovarao advokat Milorad Ignjačević, čija je ofšor firma "Goldberg Brokerage" sa Paname, pre Jecla imala ugovore sa Huavejem, a potom ih osam godina kasnije prepustila Jeclovoj kompaniji, piše KRIK.

"Huavej je tu već bio dve, tri godine, pokušavao da dobije neke poslove. Ja sam radio kao njihov konsultant", rekao je Ignjačević novinarima KRIK-a, ali nije želeo da iznosi više detalja.

Ignjačević je insistirao na tome da on nije bio veza između Huaveja i Jecla, koga je opisao kao prijatelja, kao i da nije imao uticaja na to da Telekom da poslove kineskoj firmi.

Ofšor kompanije "Rofly" i "Goldberg" su prema dokumentima, kako prenosi KRIK, imale najmanje šest ugovora sa Huavejem. Na osnovu njih, "Rofly" je Huaveju u periodu od samo godinu i po dana poslao osam faktura vrednih gotovo milion evra, pokazuju procureli podaci. Potpuna dokumentacija nije dostupna, te ovaj iznos može biti i znatno veći, navodi KRIK.

Aktuelni direktor Telekoma 'šokiran'

Na pitanje da li je Igor Jecl, dok je bio zaposlen u Telekomu, preko ofšor firme sklapao ugovore sa Huavejem, iz ove kompanije su za RSE naveli da "uvidom u arhivsku građu nemaju takva saznanja".

Isti odgovor - nemamo takvih saznanja – dali su i na pitanje RSE da li su ovi poslovi uticali na ugovore Telekoma sa kineskim gigantom.

Aktuelni generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić je za KRIK izjavio da nije znao ništa o poslovima i uplatama koje su Jecl i Ignjačević dobijali od Huaveja.

"Iskreno da kažem, šokiran sam time. Em je nepotrebno, em je sramotno. To nije trebalo ni Huaveju, ni Telekomu", rekao je Lučić.

Saradnja Huaveja i Telekoma

Huavej u Srbiji ima maloprodajnu saradnju sa svim mobilnim operaterima. Mobilni telefoni i tableti ove kompanije u ponudi i Telenora, Telekoma i A1 mreže.

Državni Telekom i Huavej sarađuju od 2006, kada je srpska kompanija počela da kupuje modeme od kineskog giganta, a veliki ugovori su potpisani 2014. i 2016. godine.

Kako je u oktobru 2016. saopštila srpska kompanija, Telekom investira 150 miliona evra "kako bi kroz saradnju sa kompanijom Huavej svojim korisnicima ponudio najkvalitetnije usluge u domenu interneta i multimedije". Ukupna vrednost ovog projekta tada je procenjena na oko miljardu evra.

Telekom Srbija, 58,11 odsto u vlasništvu države, je vlasnik i 65 odsto Telekoma Srpske iz Banjaluke kojim pokriva celu teritoriju Bosne i Hercegovine, kao i 51 odsto M:tel d.o.o. Podgorica gde je 49 odsto tog operatora mobilne telefonije iz Crne Gore u vlasništvu Telekoma Srpske.

Posle dva bezuspešna pokušaja njegove prodaje (2011. i 2015. godine), vlast ne krije da zastupa poslovnu politiku Telekoma. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tako u avgustu 2020. godine za televiziju Pink da država pomaže Telekomu da, kako je rekao, ostvari svoji potencijal.

Ekonomski novinar Mijat Lakićević za RSE ocenjuje da procureli dokumeti iz "Pandora papira" zahtevaju ispitivanje kako je došlo do poslova Telekoma i kineskog Huaveja.

"Otvara se i pitanje privilegija za neke firme. Ako je Huavej na određeni način privilegovan, a recimo da politički jeste, onda je to problem. Pitanje je načina na koji dolazi do tržišta. Ako je njegovo povećanje učešća na tržištu isforsirano raznim koruptivnim radnjama, onda to nije dobro sa stanovišta opšteg interesa. Kroz sistemsku korupciju Srbija se dugoročno udaljava od Evrope i slabe se potencijali za razvoj", rekao je Lakićević.

Širenje poslovanja Huaveja u Srbiji

Kineska kompanija je tokom godina širila svoje poslovanje u Srbiji i dodavala projekte u svoj portfolio - od kamera koje prepoznaju građane na osnovu lica i saradnje sa svim mobilnim operaterima, do veštačke inteligencije.

Uprkos činjenici da je Huavej pod lupom SAD, ali i drugih zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija zbog pitanja koja se tiču špijunaže i kršenja ljudskih prava, novi poslovi ove kompanije u Srbiji često su propraćeni događajima kojima prisustvuju najviši državni zvaničnici.

SAD su Huaveju 2019. uvele sankcije, uz obrazloženje da predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom. Sumnja se da Kini pruža pristup velikim setovima podataka drugih zemalja. Huavej je navode američke administracije demantovao, ali je poslovanje te kompanije predmet debate i u mnogim državama Evropske unije.

Prema ranijim izjavama zvaničnika Srbije, te sporazuma koji su potpisani, upravo je Huavej označen kao "ključni partner" Srbije za budući razvoj 5G mreže i pametnih gradova.

Realizacija razvoja 'pametnih gradova' počela je u Beogradu u prvoj polovini 2019. godine, a uključuje kamere za nadzor opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica. Kamere je od Huaveja kupilo Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, a sistem predviđa prikupljanje podataka o kretanju građana koji se potom mogu analizirati na različite načine.

Upotreba ovakve tehnologije pravda se potrebom za unapređenjem bezbednosti, a sve podatke koji se tiču projekta sa kineskim Huavejem, MUP je označilo kao "tajne".

Peking Srbiju doživljava kao deo svoje inicijative "Pojas i put", globalne strategije razvoja infrastrukture koju je kineska vlada usvojila 2013. godine.

Kina u okviru projekta nudi i izvoz digitalne tehnologije i nadzora, čime za uzvrat dobija širenje uticaja ka zapadu, prirodne resurse i širenje tržišta svojih kompanija.