Putin i Lukašenko sporazumima produbljuju veze Rusije i Belorusije
Ruski i beloruski lideri, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, potpisali su 4. novembra seriju dokumenata čiji je cilj produbljivanje integracije dva suseda u "Uniju država", što je plan star decenijama.
Kako prenosi agencija Frans pres (AFP), Putin je nakon potpisivanja sporazuma obećao da će Lukašenka podržati u borbi protiv "stranog mešanja".
Putin i Lukašenko potpisali su sporazum o 28 "programa" na onlajn sastanku Vrhovnog državnog saveta Rusije i Belorusije.
Dokument se fokusira na niz oblasti - od energetike do odbrane. uglavnom fokusira na ekonomska i regulatorna pitanja, uključujući zajedničku politiku oporezivanja, bankarstva, industrije, poljoprivrede i energetike. Nije bilo reči o pitanjima oko političke integracije, kao što su dugogodišnji planovi za jedinstveni parlament ili valutu, javlja AFP.
Beloruska opozicija, koja optužuje Lukašenka za nameštanje predsedničkih izbora u avgustu 2020, rekla je da nikakvi sporazumi koje je on postigao neće biti validni.
"Naši građani su 2020. godine uskratili dozvolu Lukašenku da potpisuje bilo šta u njihovo ime", napisala je opoziciona liderka Svetlana Tihanovskaja na Tviteru.
Lukašenko je najavio da će dve zemlje, koje su u septembru izvele ogromne vojne vežbe na granici sa zemljama NATO-a, ojačati svoju vojnu saradnju.
Putin je izjavio da Belorusija nije samo dobar sused i saveznik, već i "zaista bratska republika, bratski narod".
"I nastojimo da učinimo sve da tako ostane zauvek, na osnovu volje naših zemalja za jedinstvom", rekao je Putin.
Moskva i Minsk su 1999. potpisali sporazum o državnoj uniji i od tada nastavljaju pregovore. Projekat bi bio veliki korak ka ujedinjenju ekonomija i političkih struktura dve zemlje, ali bi takođe mogao da potkopa suverenitet Belorusije, čemu se Lukašenko žestoko opirao godinama. Međutim, nakon zapadnih sankcija prošle godine, Lukašenko se približio Rusiji, tražeći kredite i vojnu podršku od Putina.
Evropska unija, Sjedinjene Države, Kanada i druge zemlje odbile su priznati Lukašenka kao legitimnog lidera Belorusije i uvele su sankcije protiv njega i nekoliko visokih beloruskih zvaničnika kao odgovor na neregularne predsedničke izbore u avgustu 2020. godine.
Višemesečni protesti nakon predsedničkih izbora u Bjelorusiji prošle godine postali su najveća i najupornija demonstracija protivljenja Lukašenkovoj vladavini.
Desetine hiljada ljudi uhapšeno je u akciji koja je ostavila veći dio opozicionog rukovodstva u egzilu ili zatvoru. Nekoliko demonstranata ubijeno je u nasilju, a neke organizacije za zaštitu prava kažu da postoje vjerodostojni dokazi da su službenici sigurnosti koristili torturu protiv nekih od privedenih.
Lukašenko je porekao bilo kakvu nepravdu u vezi s izborima i odbija da pregovara s opozicijom o odstupanju ili održavanju novih izbora. Na vlasti je 26 godina.