Ko i zašto izlazi na ulice u Srbiji?

Više hiljada građana Srbije proteklih dana je učestvovalo u protestima - blokadi glavnih puteva širom države, protestnim šetnjama u Beogradu i skupovima na zapadu Srbije, u gradovima Šapcu i Loznici.

Zajedničko za sve proteste su zahtevi vlastima da zaustavi projekte koje smatraju ekološki štetnim, ali se razlikuju organizatori i neposredni povodi za skupove.

Jedan od glavnih zahteva koji se čuo sa više protesta je da se povuku izmene dva zakona koje je Skupština usvojila protekle sedmice (25. i 26. novembra)– zakona o referendumu i eksproprijaciji. Dok protivnici zakona smatraju da oni idu na ruku privatnim investitorima, takve navode negira vlast na čelu sa Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Izmene zakona o referendumu stupile su na snagu jer ih je nakon izglasavanja u Skupštini potpisao i predsednik Srbije – kako to nalaže procedura. Izmene zakona o eksproprijaciji još nemaju Vučićev potpis.

"Mislim da Zakon o referendumu jesam (potpisao)...a Zakon o eksproprijaciji nisam sigurno. Čekam mišljenje pravnog tima", rekao je Vučić 29. novembra.

Blokade nekoliko glavnih puteva širom Srbije, koje su zbog izmena tih zakona organizovane u subotu, 27. novembra, predsednik Srbije nazvao je "kršenjem Ustava". Protest koji je organizovalo više ekoloških udruženja, građanskih inicijativa i opozicionih partija, Vučić je nazvao "političkim kriminalom".

Incidenti i nadgurivanje demonstranata sa policijom viđeni su na nekoliko lokacija u Srbiji, a u Šapcu je, kako tvrdi opozicija, demonstrante čekićima i palicama napala grupa nepoznatih maskiranih ljudi.

Broj privedenih i povređenih tokom protesta u subotu policija nije saopštila, a ministar policije Aleksandar Vulin rekao je da su protesti bili "pokušaj izazivanja sukoba i nereda", kao i da nemaju nikakve veze sa ekologijom već sa "prljavom politikom".

Protesti u Loznici protiv rudnika Rio Tinto

U Loznici, na zapadu Srbije, više stotina građana protestovalo je 29. novembra protiv plana da se u okolini tog grada izgradi rudnik litijuma u vlasništvu kompanije Rio Tinto. Lokalno stanovništvo okupljeno u udruženja građana, ekološke organizacije, deo stručne javnosti i veliki broj opozicionih stranaka smatraju da bi rudnik mogao da ima negativne posledice po životnu sredinu - ne samo u lozničkom kraju već i šire.

Protest je organizovan ispred gradske skupštine u Loznici, a zahtev je bio da se iz prostornog plana grada, kojim se definišu budući projekti, izbace planove o izgradnji rudnika u dolini reke Jadar.

Peticiju da se izmeni lokalni prostorni plan potpisalo je više od 5.000 meštana, od ukupno 80 hiljada stanovnika tog grada. Ipak, sednica gradske skupštine, zakazana za 29. novembar, u međuvremenu je otkazana.

Protest ispred institucija u Loznici organizovalo je lokalno ekološko udruženje građana "Ne damo Jadar" koje se protivi izgradnji rudnika litijuma. Udruženje je registrovano u selu Gornje Nedeljice, jednom od mesta gde Rio Tinto planira rudnik.

Lokalne ekološke inicijative koje su protiv rudnika broje više desetina hiljada pratilaca na društvenim mrežama, a pobuna je krenula zbog bojazni da bi planirani rudnik Rio Tinta mogao da zagadi okolinu –zemljište i rečni sliv.

Iz Rio Tinta tvrdnje o zagađenju odbacuju i obećavaju poštovanje najviših ekoloških standarda za projekat "Jadar" – kako se naziva projekat eksploatacije litijuma iz minerala jadarit u Srbiji, koji je dobio ime po reci u čijoj je dolini pronađen.

Ta kompanija je u saopštenju iz septembra poručila da ima razumevanja za zabrinutost koju građani Srbije iskazuju u pogledu zaštite životne sredine i pozvala ih da se informišu o projektu Jadar. Ističe se i da je "projekat Jadar razvojna šansa Srbije i prilika da Srbija bude predvodnik zelene tranzicije u Evropi".

Podzemni rudnik još nije dobio dozvolu za gradnju jer se čeka procena uticaja na životnu sredinu, a predstavnici vlasti su obećali da će lokalno stanovništvo na referendumu odlučiti da li želi rudnik ili ne.

A prema izmenama zakona o referendumu koje su stupile na snagu, ukinut je cenzus od 50 odsto - što znači da više nije bitno koliko će upisanih birača izaći na referendum da bi on bio uspešan.

Na informaciju da je predsednik Srbije stavio potpis na zakon o referendumu, u Loznici se na protestu čulo negodovanje demonstranata, kao i zahtev da ne potpiše izmene drugog zakona – zakona o eksproprijaciji.

Izmene tog zakona omogućuju da država po hitnom postupku, sa skraćenim rokovima, oduzme imovinu u privatnom vlasništvu i za to isplati naknadu vlasniku - ukoliko je oduzimanje imovine potrebno zbog projekata od javnog interesa.

Na protestu se čulo da izmene zakona idu u korist Rio Tintu kako bi mogao da dođe do preostalih parcela za rudnik koje nije otkupio od meštana, ali je vlast ranije u više navrata takve navode negirala. Premijerka Srbije je izjavila da kompanija Rio Tinto već ima u vlasništvu sve neophodne parcele i da ni za jednu nije potrebna eksproprijacija.

U Šapcu incidenti na blokadi puteva

Slike incidenata tokom vikenda stigle su iz Šapca, grada na zapadu države.

Šabac se u subotu, 27. novembra pridružio gradovima Srbije u kojima su bile organizovane blokade puteva u znak protesta zbog zakona o eksproprijaciji i referendumu.

Na blokade puteva u Srbiji pozvalo je više udruženja okupljenih u Savez ekoloških organizacija Srbije. Na protest je pozvao i neformalni pokret "Ekološki ustanak" kojeg predvodi aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta, nevladina inicijativa "Kreni-promeni" koja je organizovala onlajn peticiju protiv rudnika Rio Tinto i "Skupština slobodne Srbije" koja okuplja kritičare vlasti.

Pored građana, na blokadi su bili i predstavnici opozicione inicijative Ne davimo Beograd i partije Zajedno za Srbiju koju predvodi bivši gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. Ove dve političke organizacije su najavile zajednički izlazak na izbore u aprilu 2022.

Društvenim mrežama su se proširili snimci incidenata u Šapcu. Demonstranti navode da su snimili bager kako se kreće ka masi i pokušava da rastera okupljene, kao i da se na drugom od snimaka vidi grupa maskiranih ljudi koji su palicama i čekićima udarali demonstrante.

Opozicioni političar Nebojša Zelenović je izjavio da se policija povukla pred napadačima, kao i da je "stigla komanda da se narod u Šapcu pregazi bagerom". Na protestu koji je dan kasnije održan u Beogradu, kao reakcija na incidente u Šapcu, Zelenović je upitao ko je izdao naređenje "da se povuče policija i da se napadne goloruki narod".

Sa tog protesta 28. novembra je zatraženo da se puste na slobodu svi privedeni demonstranti tokom blokada puteva u Srbiji, kao i da policija uhapsi napadače na demonstrante u Šapcu.

Policija je u toku 29. novembra pustila na slobodu dvoje uhapšenih demonstranata; jednog iz Šapca i jednog iz Lazarevca kod Beograda.

Nebojša Zelenović je izjavio da su napadači na demonstrante u Šapcu bili pristalice Srpske napredne stranke.

U odgovoru na to, premijerka Srbije Ana Brnabić je 29. novembra odgovorila da ne zna ko je bio vozač bagera, kao i da ne zna ko su ostali koji su letvama i čekićima pošli na demonstrante. Rekla je i da bagerista nije krenuo kroz gomilu i da se kretao polako da nekoga ne bi povredio.

Govoreći o incidentima u Šapcu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je tamo pretučen bagerista "koji nije prekršio nijedan zakon i koji se kretao veoma sporo i ne ugrožavajući nikoga".

Vlast je optužila opoziciju da su na mostu u Šapcu blokirali aktiviste Srpske napredne stranke, koji su tog dana pošli u Beograd na miting povodom rođendana te partije.

Demonstranti u Beogradu – od blokade preko šetnje

Blokadi puteva, u organizaciji ekoloških i nevladinih udruženja, u subotu su se pridružile i lokalne grupe građana – u Požegi, Valjevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, kao i opozicione političke partije i sa levog i sa desnog političkog spektra.

U Beogradu su jake policijske snage postavile kordone na više glavnih saobraćajnica u Beogradu - na prilazima mostu Gazela i autoputu, sa pokušajem da onemoguće više hiljada građana da blokiraju saobraćajnice.

Tokom blokade autoputa u Beogradu, demonstranti su snimili jednog policajca kako baca preko ograde devojku koja je učestvovala u blokadi. Isti policajac je snimljen i kako gura jednog učesnika blokade.

Nevladin Beogradski centar za ljudska prava uputio je Ministarstvu unutrašnjih poslova i Zaštitniku građana inicijativu za preispitivanje odgovornosti ovog policijskog službenika. MUP se do sada nije oglašavao ovim povodom.

U pisanoj izjavi ministra policije Aleksandra Vulina od 28. novembra navodi se da je na nekoliko mesta napadnuta policija, te da se zakon kršio "svakog sekunda".

On je takođe poručio i da je Srbija demokratska zemlјa u kojoj svako ima pravo da izrazi svoj protest, ali da je sprečavanje drugih građana da se slobodno kreću, kako je naveo, pokušaj izazivanja sukoba i nereda.

Prethodno tokom sedmice, u danima kada su poslanici Skupštine Srbije zasedali o izmenama zakona o referendumu i eksproprijaciji, ekološki aktivisti, opozicija i građani su više puta protestovali ispred zgrade parlamenta.

Nakon subotnje blokade saobraćajnica, najavljena je još jedna za naredni vikend, 4. decembra.

'Eko-straža' protiv zagađenja vazduha

U međuvremenu, u nedelju 28. novembra održan je protest koji je okupio ekološke aktiviste i građane u centru Beograda, a na kojem je od vlasti zatraženo da reši problem zagađenja vazduha. Organizovala ga je neformalna grupa građana "Eko straža", koja je događaj najavila na svojoj Fejsbuk stranici.

Beograd i drugi gradovi Srbije svrstani su proteklih godina među najzagađenije na svetu, prema aplikaciji za merenje kvaliteta vazduha AirVisual. Ta aplikacija prati podatke na međunarodnom nivou.

Prekomerno zagađenje vazduha beležile su i merne stanice državne Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji.

"Eko straža" na Fejsbuku ima više od 70 hiljada pratilaca, a u Beogradu su od početka 2021. godine organizovali tri protesta protiv zagađenja vazduha.

Na protestima je bilo više hiljada ljudi.

Protestima "Eko straže", navode organizatori, pridružile su se i pojedine neformalne grupe građana iz više beogradskih naselja i drugih gradova u Srbiji.

Zaštitnik građana utvrdio je u februaru 2021. nepravilnosti u radu Ministarstva zaštite životne sredine kada je reč o nadzoru i merama protiv odgovornih za kvalitet vazduha u Srbiji.

Ministarstvo je devet meseci kasnije najavilo da će od 1. novembra početi koordinisan nadzor inspekcija zbog zagađenja vazduha u Beogradu, kako bi se uverili da firme i ustanove na teritoriji Beograda preduzimaju sve propisane mere da ne dođe do prekoračenja emisija zagađujućih materija u vazduh.

Protest protiv beogradskog metroa

Ekološki aktivisti, lideri opozicije i grupa građana glavnog grada Srbije okupili su se i u ponedeljak, 22. novembra nedaleko od mesta gde je počela izgradnja metroa u Beogradu.

Radovi su počeli na Makiškom polju, gde je predviđena početna stanica i depo za metro.

Na Makiškom polju se nalaze i podzemni bunari iz kojih Beograd dobija pijaću vodu, kao i fabrike za preradu pijaće vode. Organizatori protesta smatraju da bi izgradnjom metroa bilo ugroženo vodoizvorište.

Protestu na Makišu su, između ostalih, prisustvovali predsednik opozicione Demokratske stranke Zoran Lutovac, lider stranke Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović, kao i aktivista "Ekološkog ustanka" Aleksandar Jovanović Ćuta.

"Ekološki ustanak naglašava da su svi institucionalni mehanizmi za odbranu Makiša iscrpljeni. Da je vlast odlučna u nameri da zarad milion kvadrata, a na štetu svih nas, ispuni svoj plan i otpočne gradnju na Makiškom polju, i time dovede do potpunog uništenja najvećeg beogradskog vodoizvorišta", saopštio je taj pokret.

Gradska vlast Beograda, u kojoj većinu ima Srpska napredna stranka, demantovala je takve navode.

Komentarišući protest, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je rekao da se nikada i nigde u svetu nije desilo "da se neko buni jer njegov grad dobija metro".

"Mogu da razumem da se ne slažemo politički, da ne delimo istu viziju razvoja grada, razumem i pravo na proteste, ali da ima ljudi koji žele da spreče da se gradi metro zaista ne mogu da razumem", rekao je Vesić.

Projektu metroa, na osnovu kojeg su počeli radovi, protivi se i Građevinski fakultet u Beogradu. Ta ustanova je 27. oktobra saopštila da neće učestvovati u daljoj realizaciji i razvoju tog projekta.

Fakultet je ranije predložio da se ažuriraju svi podaci o izgradnji metroa i da se na osnovu njih napravi novi plan i projekat "u koji će biti uključene sve naše relevantne naučne i stručne institucije". Komisija Skupštine Beograda, nadležna za metro, odbacila je te primedbe odbacila kao "neosnovane".

Prema najavama vlasti, prva linija metroa u Beogradu trebalo bi da bude završena do 2028. godine.