Posledice poziva kazahstanske vlade Rusiji u pomoć

Manji protesti zbog povećanja cena goriva koji su se desili u Žanaozenu (Zhanaozenu), naftom bogatom gradu na zapadu Kazahstana, podstakli su buru demonstracija i haos na ulicama širom te države.

Nakon manjih protesta zbog goriva nekoliko dana ranije, mnoštvo nezadovoljnih ljudi 5. januara preplavilo je ulice i trgove većih kazahstanskih gradova i mesta izražavajući tako nezadovljostvo zbog autoritarne politike vlasti.

Alarmiran srazmerama protesta, predsednik Kasim-Žomart Tokajev (Qasym-Zhomart Toqaev) brzo je naredio smanjenje cena, formiranje specijalne komisije za rešavanja ekonomskih problema, a prihvatio je i ostavku svoje vlade.

I pored toga, protesti su se samo intenzivirali, te je Tokajev odlučio da promeni svoju retoriku prema aktuelnim zbivanjima.

"Ljudi koji stoje iza protesta su međunarodne terorističke bande koje su za to imale specijalne obuke u inostranstvu i njihov napad na Kazahstan bi treblo posmatrati kao akt agresije”, kazao je predsednik Kazahstana u televizijskom obraćanju.

Uloga alijanse koju predvodi Rusija

Tokajev je tada zatražio pomoć od Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbebednosti (OUKB) - alijanse osnovane 1992. koju predvodi Rusija, a koju čine šest bivših republika Sovjetskog Saveza (Rusija, Jermenija, Belorusija, Kirgistan, Tadžikistan i Kazahstan).

OUKB do tada nikada nije rasporedio svoje snage radi intervencije u nekoj zemlji. Kada je Tokajev zatražio pomoć, OUKB je pristao.

Ruske trupe su se brzo iskrcale na kazahstansku teritoriju - već 6. januara, a na putu su i oružane snage iz drugih OUKB zemalja.

OUKB se držao po strani 2005. 2010. i 2020 tokom revolucija u Kirgistanu, kao i juna 2010. kada je na jugu te zemlje došlo do međuetničkog nasilja. Zatim, tokom konflikta između Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno-Karabaha u jesen 2020, a nisu nameravali ni da intervenišu niti da posreduju u kratkom sukobu između Kirgistana i Tadžikistana krajem aprila 2021., iako su se u to vreme svi zvaničnici odbrane OUKB-a sastajali u Dušanbeu, glavnom gradu Tadžikistana.

Prema 4. članu Povelje OUKB-a, organizacija će poslati trupe da pomogne jednoj od članica samo ukoliko je njena teritorija ili suverenitet ugrožen nekom silom koja dolazi spolja.

Prizivanje pomoći

Nijedan od gore pomenutih konflikata u zemljama članicama OUKB-a nije ispunio taj kriterijum. Međutim, ni jedna od zemalja koje su bile uključene u te konflikte nema 7.000 kilometara dugu granicu sa Rusijom kao što je ima Kazahstan, te je Tokajev pažljivo birao reči. Pominjanjanje međunarodne “terorističke bande” obučene u inostranstvu bilo je dovoljno da prizove pomoć OUKB-a za svoju opkoljenu vladu.

Taj potez mogao bi Tokajeva da održi na vlasti, međutim dolazak stranih trupa na kazahstanku teritoriju verovatno će biti veoma nepopularan među mnogim Kazahstancima i ostaviti neizbrisivu mrlju na njegovoj reputaciji.

Kazahstan je nedavno održao ceremonije povodom obeležavanja 35-ogodišnjice Želtoksana (Zheltoqsan), događaja iz decembra 1986. godine kada su sovjetske trupe stigle u Kazahstan kako bi razbile velike demonstracije zbog smene dugogodišnjeg sovjetskog lidera republike, Dinmukameda Kunaeva (Dinmukhamed Kunaev) i protiv njegovog naslednika – Genadi Koblina (Gennady Kolbin) koji nikada nije radio u toj zemlji pre nego što je imenovan za šefa Kazahstanske sovjetske socijalističke republike.

Zvanično, nekoliko ljudi je ubijeno u neredima, ali oni koji su svedočili tim događajima kažu da je reč o stotinama mrtvih. Kazahstanci smatraju da je za to odgovorna Moskva.

Oštre kritike izvana

Poziv Tokajevog OUKB trupama naišao je na oštre kritike.

Bivši američki ambasador u Kazahstanu Vilijam Kortni (William Courtney) na Tviteru (Twitter) je napisao da “kazahstanski građani znaju da je reč o narodnom ustanku protiv korumpirane tiranije, a ne ‘akt agresije’ od strane ‘strano-obučenih terorističkih bandi’”.

U drugom tvitu Kortni sugeriše: “Ruska vojna intervencija u Kazahstanu će verovatno otuđiti ljude. Oni cene suverenitet i nezavisnost svoje zemje” i “intervencija bi mogla da potkopa tri decenije prijateljskih odnosa među susedima”.

Nagris Kasenova (Nargis Kassenova), rođena Kazahstanka koja radi u Dejvis centru za ruske i evroazijske studije na Univerzitetu Harvard (Harvard University's Davis Center for Russian and Eurasian Studies), kaže da je poziv Tokajeva OUKB-u za pomoć bio “užasna odluka” koja će “potkopati njegove šanse da stekne legitimitet”.

Nakon što je Tokajev objavio da je zatražio intervenciju OUKB-a, glavna urednica RT-a Margarita Simonjan (Margarita Simonyan) je napisala na Tviteru:

“Naravno da bi trebalo da im pomognemo. Apsolutno bi trebalo da im pomognemo. Međutim, uz nekoliko uslova: priznanje Krima (kao dela Rusije), vraćanje ćiriličnog pisma i uvođenje ruskog kao drugog zvančnog državnog jezika, kao što je to slučaj u Kirgistanu...”

Podele u Kirgistanu

Kirgistan je članica OUKB-a i, do sada, jedina zemlja koja nije najavila svoje učešće u onome što neki nazivaju “mirovne snage” za Kazahstan.

Ta tema izazvala je oštru debatu u kirgistanskom parlamentu 6. januara.

Poslanik Iskak Masaliev (Iskhakh Masaliev), koji je nekada bio na čelu Kirgistanske komunističke partije, kazao je da je on protiv ideje da se kirgistanske trupe šalju u Kazahstan.

"Kako sam ja shvatio suštinu i obaveze ove organizacije (OUKB), vojska može biti koršćena samo kada postoji spoljna pretnja po neku od država članica OUKB-a".

Kirgistanska politička analitičarka Aida Alimbaeva (Aida Alymbaeva) rekla je da Tokajev poziv OUKB-u da podrži njegovu vladu “predstavlja presedan za autoritarne lidere Centralne Azije”.

Čak su se i ispred kirgistanskog parlamenta okupili demonstranti zahtevajući od poslanika da ne šalju vojnike u Kazahstan. Glasanje o toj odluci odloženo je zbog toga što nije bilo kvoruma.

Liderka Reformske partije (Reforma party) Klara Soronkulova (Klara Sooronkulova) kaže da je izvesno da će poslanici odobriti iskrcavanje trupa, zato što se kirgistanski predsednik Sadir Žaparov (Sadyr Japarov) zalaže za to.

Većina u parlamentu su poslanici koji podržavaju vladu, tako da je gotovo izvesno da će oni izglasati taj predlog.

Međutim Soronkulova je skeptična kada se radi o tome da li su u Kazahstanu potrebne bilo kakve strane trupe.

“Tokajev kaže da je reč o teroristima, ali to nije tačno”, kaže Soronkulova. “Ako je reč o teroristima, zašto onda kazahstanski vojnici prelaze na njihovu stranu?”

Zvanično, Rusija šalje 3.000 vojnika u Kazahstan, Belorusija oko 500, Tadžikistan 200, dok će Jermenija poslati njih 70.

Prema ruskim i kazahstanskim zvaničnicima OUKB trupe će štiti strateške objekte i neće učestvovati u onome što kazahstanske vlasti zovu “antiteroristička” operacija.

Ipak, mnogi i unutar i van Kazahstana raspoređivanje stranih trupa vide kao žrtvovanje suvereniteta zemlje i dokaz slabosti Tokajeve vlade, koja sa sobom nosi i šire posledice u budućnosti kada Rusija podseti Tokajeva na usluge koje mu je pružila, kao i kakvu lojalnost spram toga Kremlj očekuje.

*****Priredila Jelena Krstić