Ko stoji iza napada na Policiju Kosova?

Prošlo je gotovo nedelju dana od prvog napada na pripadnike Policije Kosova na severu zemlje, ali do sada kosovske institucije nisu saopštile da li je neko identifikovan za taj, ali i druge napade koji su se dogodili u poslednjih nekoliko dana.

Radio Slobodna Evropa (RSE) se prošle nedelje obratio tužilaštvu Kosova u vezi istrage ovih slučajeva, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Ni Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, kao ni Policija Kosova, nisu odgovorili na upite RSE.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla) je 15. aprila na vanrednoj konferenciji za novinare sa generalnim direktorom kosovske policije Samedinom Mehmetijem, rekao da su pripadnici policije „meta oružanih napada kriminalnih grupa na severu”, gde živi većinsko srpsko stanovništvo.

Svečlja i Mehmeti su naveli da su se napadi na pripadnike kosovske policije dogodili u delu između Zubinog Potoka i Brnjaka, graničnog prelaza sa Srbijom.

Prvi napad se, kako je tada saopšteno, dogodio 13. aprila, a ukupno je od tada zabeležno pet napada na Policiju Kosova.

Prema navodima ministra Svečlje, u napadima na policiju su korišćeni metalni ježevi, kamenje, ručne bombe, automatsko oružje i pirotehnička sredstva.

Postoji i sumnja da su neke od eksplozivnih naprava ali pucnji stizali sa teritorije Srbije.

„Pucnjava [iz vatrenog oružja] dogodila se na oko 200 do 300 metara od [policijske] patrole“, rekao je Svečlja i okrivio Srbiju da je odgovorna za napade.

„Mislim da cilj Srbije u ovom trenutku nije da napadne, već da destabilizuje Kosovo“, rekao je Svečlja 15. aprila.

Nakon ovih napada na Policiju Kosova, zvaničnih reakcija iz Srbije nije bilo.

Sever Kosova čine teritorijalno povezane opštine sa večinskim srpskim stanovništvom - Severna Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić.

U tom delu zemlje se često dešavaju incidenti a poslednji u nizu se dogodio septembra prošle godine, kada su lokalni Srbi dve nedelje držali u blokadi puteve prema prelazima Brnjak i Jarinje zbog odluke Vlade Kosova da Srbiji uvede recipročne mere oko registarskih tablica.

Mogući motivi napada

Bivši glavni tužilac u Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici, Šućuri Sulja (Shyqyri Syla) smatra da su napadi na pripadnike kosovske policije povezani sa odlukom Vlade Kosova da ne dozvoli održavanje srpskih izbora na teritoriji Kosova 3. aprila.

„Uveren sam da je neodržavanje srpskih izbora u Severnoj Mitrovici oživelo neke grupe, koje imaju više politički uticaj nego što ugrožavaju bezbednosti pripadnika Policije ili građana“, kaže Sulja za RSE.

Vlada na čelu sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem nije dozvolila otvaranje biračkih mesta u srpskim sredinama na Kosovu za izbore koje organizovala Srbija uz oobrazloženje da se time krše zakoni i Ustav Kosova.

Pripadnicima srpske zajednice je ponuđeno da glasaju putem pošte ili Kancelarije za vezu Srbije u Prištini, ali su oni svoje pravo glasa ipak iskoristili u nekom od pograničnih gradova u Srbiji.

Bivši glavni tužilac Sulja ocenjuje da su institucije na Kosovu koje finansira Srbija i koje su za Kosovo nelegalne, te koje deluju po instrukcijama vlasti iz Beograda, aktivne na severu i da obično deluju samo na jedan poziv nekog službenika Vlade Srbije.

Sličnog mišljenja je Rašit Ćaljaj (Rashit Qalaj), bivši generalni direktor Policije Kosova, koji je trenutno član opozicione Demokratske partije Kosova. On ocenjuje da su napade na Policiju izvršili pojedinci sa "kriminalnom pozadinom", koji deluju na teritoriji Kosova.

„Pojedinci iz tih grupa su definitivno sa Kosova, ali koriste teritoriju Srbije [za napade na kosovsku policiju]“, smatra Ćaljaj.

Ćeljaj je na čelu kosovske policije bio pre oko dve godine, odnosno u periodu od 2018. do 2020. godine. U izajvi za RSE navodi da je ranije već dokazano da na severu Kosova funkcionišu kriminalne grupe koje Srbija koristi za destabilizaciju tog dela zemlje.

„Mislim da te grupe koordinišu, ne deluju same, već ih Srbija više koristi kao kriminalne elemente da bi izazvala neku vrstu destabilizacije Kosova“, kaže Ćaljaj.

Bivši tužilac Sulja smatra da “prisustvo srpskih ilegalnih struktura na severu Kosova” izazivaju nestabilnost zemlje.

„Nelegalne strukture nikada nisu u potpunosti ugašene i s vremena na vreme se javljaju i javljaće se i ubuduće“, kaže Sulja.

Predsednik skupštinske Komisije za bezbednost i odbranu Kosova Beka (Berisha) Beriša nije želeo da komentariše napade na Policiju Kosova. Kako je rekao, o tom pitanju će javno govoriti na sednici Skupštine Kosova.

Sednica Skupštine Kosova, na kojoj je trebalo da se raspravlja o bezbednosnim pitanjima, trebala je da bude održana 19. aprila, ali je otkazana zbog bojkota opozicionih stranaka.

Ni član ove komisije Anton (Çuni) Čuni nije želeo da komentariše napade na Policiju Kosova. Kako je rekao, Komisija za bezbednost i odbranu Kosova nema zvaničnih podataka i dodao da ne može ništa više da kaže na tu temu.

Stručnjak za bezbednost Nuredin (Ibishi) Ibiši smatra da je napadima na pripednike kosovske policije doprinela blokada ilegalnih puteva, koji su se godinama koristili za šverc robe.

Policija Kosova u februaru je saopštila da je počela da zatvara nekoliko ilegalnih puteva na severu koji su se koristili za krijumčarenje robe, a u cilju borbe protiv kriminala.

Ibiši smatra da Srbija, preko svojih "eksponata koje ima na teritoriji Kosova", pokušava da izazove tenzije.

Napade na Policiju Kosova je prethodno osudila Kancelarija Evropske unije na Kosovu i Ambasada SAD u Prištini uz napomenu da strane ne koriste retoriku koja bi mogla da podigne tenzije.

U međuvremenu je misija KFOR-a pod vodstvom NATO-a potvrdila spremnost da podrži kosovsku policiju, ako bude potrebno i zatraženo.

* Prevela Sandra Cvetković