Šolc iz Prištine poručio da sporazum sa Srbijom treba da reši pitanje priznanja Kosova

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je u Prištini da dijalog Kosova i Srbije, uz posredovanje Evropske unije (EU), treba da reši pitanje priznanja Kosova.

Šolc je 10. juna na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem rekao da je za dijalog potreban konstruktivan stav, rekavši da bi konačni sporazum doprineo stabilnosti regiona Zapadnog Balkana.

"Konačni sporazum mora da reši i pitanje priznanja Kosova, jer je nezamislivo da dve zemlje koje se ne priznaju postanu deo EU“, rekao je Šolc.

Kancelar Nemačke započeo je 10. juna u Prištini dvodnevnu turneju po zemljama Zapadnog Balkana.

Fokus njegovog putovanja je perspektiva pridruživanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji(EU), kao i doprinos Nemačke unapređenju regionalne saradnje.

'Evropski put Kosova zavisi od dijaloga sa Srbijom'

Premijer Kosova Aljbin Kurti je od Šolca zatražio podršku Nemačke oko evropskih integracija, te najavio da će Kosovo krajem godine podneti zahtev za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Sa druge strane, nemački kancelar je poručio da evropski put Kosova zavisi od dijaloga sa sa Srbijom, napominjući da je za Kosovo važno da dođe do napretka u dijalogu kako bi se postigao sveobuhvatni sporazum.

Šolc je ocenio da je u ovom trenutku, kada traje rat u Ukrajini, pitanje normalizacije odnosa Kosova i Srbije postalo još važnije, jer bi konačni sporazum između dve strane, prema njegovoj oceni, doprineo i regionalnoj stabilnosti.

"Dijalog je put koji otvara put Kosovu ka evropskoj perspektivi. Konstruktivan stav u dijalogu je u interesu svih građana na Kosovu. Politički sporazum između dve zemlje je važan uslov za investicije, radna mesta, a samim tim i za perspektiva mladih na Kosovu“, dodao je on.

Kroz Berlinski proces ka EU

Šolc je rekao da je nemačkoj vladi prioritet da pomogne zemljama Zapadnog Balkana da se približe Evropskoj uniji. To će se, kako je kazao, postići kroz Berlinski proces, koji je Nemačka pokrenula 2014. godine.

"Želim da ga oživim ove godine, zajedno sa našim partnerima, a na jesen ću sazvati konferenciju u Berlinu. Region mora da napreduje u stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta i četiri važna sporazuma za slobodno kretanje, kretanje ljudi, da bi se priznavanje stručnih diploma moralo brzo zaključiti", naglasio je on.

Govoreći o saradnji, premijer Kosova Aljbin Kurti je naveo da Berlinski proces može da ubrza reforme i da približiti šest balkanskih država evropskom bloku.

Kurti podržava Berlinski proces, koji je inicjativa Nemačke sa ciljem unapređenje saradnje među zemljama Zapadnog Balkana, ali ne i regionalnu inicijativu “Otvoreni Balkan”, koju su 2019. pokrenule Srbija Albanija i Severna Makedonija.

Upitan o stavu Nemačke o regionalnoj ekonomskoj inicijativi "Otvoreni Balkan", i tome koliko ta inicijativa može da naškodi postizanju sporazuma u sklopu Berlinskog procesa, Šolc je kazao je za Nemačku veliki prioritet zajedničko tržiste, pitanje koje se treba unaprediti, a da pitanja koja se toga tiču mogu da se realizuju.

"Svi žele u EU a tamo ionako postoje i važe pravila slobode kretanje. Ko god želi da se priključi EU to mora da ispoštuje", rekao je Šolc.

Nemačka za što bržu viznu liberalizaciju Kosova 

Šolc je rekao i da se Nemačka zalaže da se vizna liberalizacija Kosovu desi što pre, jer su uslovi ispunjeni, i da se o tome razgovara sa partnerima kako bi se i oni ubedili u to.

Šolc je rekao da je sa Kurtijem razgovarao i o jasnom stavu Kosova u vezi sa ratom u Ukrajini.

"Ruska agresija zahteva jasan stav i odlučan odgovor gde su gospodin Kurti i Vlada Kosova kroz podršku svih mera i sankcija pokazali da Kosovo, kao pouzdan partner, stoji na našoj strani i na strani evropske i međunarodne zajednice", rekao je Šolc.

Osim sa premijerom Kosova, očekuje se da će prvi čovek nemačke vlade posetiti nemačke trupe u okviru KFOR-a.

Nakon Kosova dolazi u Srbiju

Nakon Kosova, Šolc će 10. juna popodne posetiti Srbiju, gde će se sastati sa predsednikom te zemlje Aleksandrom Vučićem.

Među temama razgovora biće dijalog Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, kao i pozicija Srbije tokom ruske invazije na Ukrajinu.

Prema najavi Predsedništva Srbije, protokolom je predviđen tête-à-tête razgovor Šolca i Vučića u Palati "Srbija", a potom će dvojica zvaničnika predvoditi plenarne razgovore delegacija Nemačke i Srbije.

Jasan stav Nemačke o Kosovu

Šolc se 4. maja u Berlinu sastao sa Aleksandrom Vučićem i Aljbinom Kurtijem. Nemački kancelar je tom prilikom izjavio da će konačni sporazum između Beograda i Prištine morati da sadrži i priznanje Kosova.

Pre ovoga se uglavnom koristila formulacija da će dijalog morati da rezultira pravno obavezujućim sporazumom.

Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, što je potez koji zvanični Beograd ne priznaje. Pregovori Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa, uz posredstvo EU, počeli su 2011. godine, a dve godine kasnije postignut je i Briselski sporazum, kako bi se prokrčio put za normalizaciju odnosa dve strane.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti predvode dijalog na najvišem političkom nivou, dok se o tehničkim pitanjima razgovori vode na nivou delegacija Beograda i Prištine.

Kurti i Vučić su se dva puta sastali u okviru dijaloga za normalizaciju odnosa - poslednji put u julu prošle godine.

Pitanje sankcija Rusiji

Olaf Šolc dolazi u glavni grad Srbije nekoliko dana nakon što je otkazana poseta ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova. Ruski šef diplomatije trebalo je da poseti Beograd 6. juna, ali se to nije dogodilo pošto su Bugarska, Severna Makedonija i Crna Gora zabranile prelet tog aviona.

Sergej Lavrov zajedno s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na popisu je sankcija mnogih zapadnih država, među kojima je i Nemačka, zbog invazije na Ukrajinu. Jedine države u koje mogu putovati u Evropi su Belorusija, Moldavija, Srbija i Bosna i Hercegovina.

Vučić je rekao da je Srbija osudila napad Rusije na Ukrajinu u skladu sa međunarodnim pravom, ali da je Rusija tradicionalni prijatelj Srbije.

Srbija, naime, odbija da uvede sankcije protiv Rusije, ali je podržala nekoliko rezolucija u Ujedinjenim nacijama (UN) kojima se osuđuje ruska agresija na susednu Ukrajinu.

Prilikom njihovog prethodnog susreta u Berlinu, nemački kancelar je nakon sastanka sa Vučićem naglasio da je veoma važno da svi šalju iste poruke po pitanju "brutalnog rata" Rusije protiv Ukrajine.

"To je posebno teška situacija i upravo u takvim vremenima ubeđen sam da svi koji su u istom taboru moraju pružati jedni drugima podršku", rekao je Šolc 4. maja na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem.

Predsednik Srbije je tada izjavio da je Beograd "dobro razumeo" poruku Nemačke po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.

Srbija je zemlja-kandidat za članstvo u EU.

Vučić je rekao da Srbija nije otvorila poglavlje 31 (spoljna i bezbednosna politika) u pregovorima o članstvu u EU i dodao da kao zemlja na putu ka Uniji, Srbija ima obavezu "da se postepeno usklađuje sa odlukama EU".

Kancelar Nemačke je u poseti Zapadnom Balkanu šest meseci nakon što je na toj funkciji nasledio Angelu Merkel, koja je bila na čelu te zemlje prethodnih 16 godina.

Nakon Kosova i Srbije, Šolc 11. juna putuje u Severnu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.