Drugi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj
Francuski birači izlaze na birališta u nedelju na poslednju rundu parlamentarnih izbora, a koalicija centrističkog predsednika Emanuela Makrona nastoji da se odbrani od novoformiranog levičarskog saveza.
Glasanje će biti odlučujuće za Makronov drugi mandat nakon njegovog reizbora u aprilu, pri čemu je ovom 44-godišnjaku potrebna većina kako bi sproveo obećana smanjenja poreza, reformu socijalne zaštite i podigao starosnu granicu za odlazak u penziju.
Projekcije agencija za ispitivanje javnog mnjenja sugerišu da je njegova koalicija "Zajedno" na putu da bude najveća stranka u sledećoj Narodnoj skupštini, ali će joj verovatno nedostajati 289 mesta potrebnih za većinu.
Nova levičarska koalicija NUPES nada se da će doneti iznenađenje, a crveno-zeleni kolektiv obećava da će blokirati Makronovu agendu nakon što se ujedini iza 70-godišnjeg lidera Žan-Lika Melanšona.
"Glasanje je krajnje otvoreno i bilo bi neprikladno reći da su stvari rešene na ovaj ili onaj način", rekao je Melanšon novinarima u petak tokom poslednje kampanje u Parizu.
Liderka krajnje desnice Marin Le Pen takođe očekuje veliki uspeh za svoju stranku Nacionalni zbor, koja je imala samo osam mesta u prethodnom sazivu parlamenta.
Makron je ostao razočaran rezultatima prošlog vikenda nakon što su u prvom krugu glasanja "Zajedno" i NUPES završili na oko 26 odsto.
Rastuća inflacija, slaba kampanja novoimenovane premijerke Elisabeth Borne i Makronova abrazivna ličnost smatrani su razlozima za slab učinak.
"Zaista ne verujem da ćemo dobiti opštu većinu", rekao je jedan zabrinuti ministar za AFP prošle nedelje.
Glasanje u prvom krugu poslužilo je da se kandidati u većini od 577 izbornih jedinica u zemlji svedu na dva finalista koji će se susresti u nedelju.
Izbori završavaju intenzivan dvomesečni niz za izbor novog predsednika i parlamenta, a zamor birača smatra se jednim od razloga za ono što se očekuje da će u nedelju biti rekordno nizak odziv.
'Francuski nered?'
Borba između Zajedno i NUPES-a postala je sve oštrija tokom prošle nedelje, a Makronovi saveznici pokušavaju da svoje glavne protivnike prikažu kao opasne krajnje levičare.
Viši poslanik Kristof Kastaner optužio je Melanšona da želi "sovjetsku revoluciju", dok ga je ministar ekonomije Bruno Le Mer nazvao "francuskim Čavezom", referišući na pokojnog venecuelanskog autokratu Uga Čaveza.
Makron je otputovao u Ukrajinu prošle nedelje, nadajući se da će podsetiti glasače na svoje spoljnopolitičke zasluge i jednu od uočenih Melenšonovih slabosti – njegove anti-NATO i anti-EU stavove u vreme rata u Evropi.
"Potrebna nam je čvrsta većina da osiguramo red izvan i unutar naših granica. Ništa ne bi bilo gore od dodavanja francuskog nereda svetskom neredu", rekao je Makron.
Kao predsednik, on bi zadržao kontrolu nad spoljnom i odbrambenom politikom bez obzira na ishod, ali bi njegova unutrašnja agenda bila osujećena.
Melenšon je obećao prekid od "30 godina neoliberalizma" – što znači kapitalizam slobodnog tržišta – i obećao povećanje minimalne plate i javne potrošnje, kao i nacionalizacije.
Prošlo je 20 godina otkako je Francuska poslednji put imala predsednika i premijera iz različitih partija, kada je desničar Žak Širak morao da radi sa parlamentom kojim dominiraju socijalisti pod premijerom Lionelom Žospenom.
Poslednji talas anketa u petak sugerisao je da su Makronovi saveznici zajedno na putu da osvoje između 255 i 305 mesta u nedelju, a za većinu je potrebno da imaju od više od 289. NUPES bi obezbedio između 140 i 200 mesta, što bi ih činilo najvećom opozicionom snagom, dok bi Nacionalni zbor Marin Le Pen mogao dobiti oko 20 do 45 mesta.
Izvor: AFP