Vjosa Osmani o Zajednici opština: 'Za svaku inicijativu bez izvršnih ovlašćenja'

Predsednica Kosova Vjosa Osmani zatražila je od lidera Francuske i Nemačke da intenziviraju proces dijaloga za normalizaciju odnosa sa Srbijom.

Ona je to podvukla u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Pragu, gde je učestvovala na dvodnevnom sastanku 44 države Evrope okupljene u Evropskoj političkoj zajednici. Reč je o inicijativi, pokrenutoj pre pet meseci od strane predsednika Francuske Emanuela Makrona, sa idejom rada na zajedničkom odgovoru u odnosu na krize sa kojima se Evropa suočila nakon ruske invazije na Ukrajinu, februara 2022.

Jedno od tih pitanja jeste i regulisanje odnosa između Kosova, čiju nezavisnost priznaju 22 države EU, i Srbije koja to odbija učini. Proces koji se uz superviziju EU vodi jedanaest godina, obeležen je čestim zastojima, a Osmani veruje da Srbija želi da ga "zauvek odugovlači proces".

Povodom Zajednice opština sa srpskom većinom, jedan od osnovnih kamena spoticanja u dijalogu dve strane, Osmani kaže da podržava "svaku inicijativu koja nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Kosovo".

"Opštinama je već dozvoljeno da se pridružuju multietničkim udruženjima, bez izvršnih ovlašćenja, odnosno kao nevladine organizacije", kaže ona govoreći o okviru koji bi trebalo da okupi sredine sa većinskim srpskim stanovništvom na Kosovu, o čijem formiranju je postignut nikada realizovani dogovor.

O Zajednici opština sa srpskom većinom

RSE: Međunarodni partneri traže od Kosova da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom. Hoćete li je formirati? 

Osmani: Međunarodni partneri, naravno, kao opšti princip imaju da se sve što se potpiše u Briselu sprovodi i znate da je 2013. godine potpisan sporazum, ali 2015. je postojao poseban sporazum posvećen pitanju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Ovaj sporazum je poništio Ustavni sud Republike Kosovo i tamo je jasno da su negde 23 člana našeg Ustava prekršena sa onim što je dogovoreno u Briselu. Stoga, kao lideri Republike Kosovo, mi smo posvećeni našem Ustavu. 

RSE: Poduzimate li korake da delujete na osnovu zahteva Ustava? 

Osmani: Ustavni sud je jasno pokazao da ne može postojati Zajednica opština koja stvara jedinstveni etnički entitet, ne može postojati Zajednica opština sa izvršnim ovlastima i ne može postojati Asocijacija koja stvara novi ili srednji sloj upravljanja između opština i centralnog nivoa, jer bi sve to bilo u suprotnosti sa Ustavom zemlje. 

Sud dozvoljava osnivanje udruženja bez izvršne vlasti, koja nisu homogena. Dakle, oni su savez opština koje se okupljaju za određena pitanja ili određene agende i lobiraju za njih kod centralnih institucija. 

RSE: Radite li na tome da ovaj sporazum prilagodite zahtevima Ustavnog suda? 

Osmani: Ono što Ustavni sud traži već postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi Kosova, tako da Kosovo nije nije preduzelo nikakve korake. 

RSE: Zašto se onda ne formira Zajednica? 

Osmani: Zato što same opštine ne poduzimaju takvu inicijativu. 

RSE: Da li podržavate formiranje Zajednice? 

Osmani: Podržavam svaku inicijativu koja nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Kosovo i opštinama je već dozvoljeno da se učlane u multietnička udruženja, bez izvršnih ovlašćenja, odnosno kao NVO. 

To pravo imaju Zakonom o lokalnoj samoupravi, koji postoji od osnivanja Republike Kosovo, pa je to jedan od zakona koji potiče iz Ahtisarijevog paketa (plan međunarodnog izaslanika Martina Ahtisarija iz 2007. kojim su definisani institucionalni okviri Kosova). Oni imaju to pravo, ono što im daje Ustavni sud, to pravo već imaju. Dakle, od Republike Kosovo nisu potrebni nikakvi dodatni koraci, jer su ti koraci već preduzeti i legalizovani. Oni su deo važećih zakona u Republici Kosovo. 

Ako neko želi da ujedini opštine oko određenih agendi da promoviše interese, da lobira za te interese kao što je Zajednica opština, odnosno registrovana kao NVO, te stvari nisu zabranjene. 

Ali ako neko želi izvršnu vlast, hoće da ide dalje od Ustava i odluke Ustavnog suda, naravno da takve stvari nisu dozvoljene i mi ne možemo ići dalje od našeg Ustava. 

O vraćanju zemljišta Visokim Dečanima

RSE: Pošto smo kod Ustavnog suda, kako komentarišete to što Kosovo ne sprovodi odluku o zemljištu manastira Dečani? (Odlukom iz 2016. Ustavni sud naložio je vraćanje 24 hektara zemljišta manastiru Srpske pravoslavne crkve, ali odluka nije sprovedena, prim. red.)

Osmani: Mi imamo posla sa odlukom zasnovanom na diskriminatorskim odlukama Miloševićevog vremena i evo celog odgovora. Čak i 1999. godine, kada su Kosovom upravljale Ujedinjene nacije, prva uredba UNMIK-a na Kosovu u vezi sa važećim zakonima na Kosovu predviđala je da su odluke i zakoni Miloševićevog vremena od marta 1989. do juna 1999. neprimenjivi na Kosovu zbog svoje diskriminatorne prirode. 

Ne zaboravite da je Milošević davao i uzimao zemlju 90-ih godina bez ikakvih kriterijuma, bez ikakve odluke, to je potpuno na diskriminatorskoj osnovi. I čak, on je to radio tokom godina 1998-99, kada smo mi bili u ratu, kada je izvršio genocid nad narodom Kosova. Dakle, ovo je osnovni problem ove odluke. 

RSE: Ipak, postoji odluka najviše sudske instance. Kako očekujete da će se ovo pitanje rešiti? 

Osmani: Mislim da treba biti veoma oprezan sa presedanom koji se stvara takvom odlukom, jer onda institucije Kosova ne mogu da kažu da sprovodimo odluku koja potiče iz vremena Miloševića, ali ne stotine i hiljade drugih. 

Dakle, to bi stvorilo velike probleme u Republici Kosovo. Niko u Republici Kosovo nije protiv pravoslavnih crkava. Mi vidimo multietničnost i raznolikost religija na Kosovu kao vrednost, kao prednost. Srpsku pravoslavnu crkvu niko ne napada.

Naprotiv, Kosovo ima zakone za posebne oblasti gde crkve i njihovu imovinu smatra zaštićenim područjima – zakone koji ne postoje ni u jednoj evropskoj zemlji. Dakle, prevazišli smo evropske i međunarodne standarde u pogledu zaštite koju nudimo crkvama i pravoslavnoj crkvi u Republici Kosovo.

Izvor zaštite tih crkava, ako se vratimo u istoriju, je upravo albanski narod. Albanci su štitili ove crkve, uključujući i manastir Dečani u prošlosti. Dakle, nisu u opasnosti, štite ih institucije Republike Kosovo u saradnji sa KFOR-om. Niko ih ne napada, niko ne gradi na njihovim imanjima.

Dakle, nema razloga da bilo ko brine o bezbednosti crkava, bilo pravoslavnih ili katoličkih, ili o bezbednosti džamija ili bilo kog drugog kulturnog ili verskog spomenika u Republici Kosovo. U stvari, Kosovo je primer za zaštitu svog kulturnog i verskog nasleđa

Srbiji predložen 'pakt protiv agresije'

RSE: Nekoliko puta ste rekli da dijalog treba završiti obostranim priznanjem. Čini se da se Srbija za sada ne slaže sa tim. Šta se događa u tom slučaju? 

Osmani: Srbija se ne slaže, ali to ne znači da treba da odustanemo od cilja da se dijalog završi obostranim priznanjem. Naravno, na ovom putu će biti još mnogo drugih pitanja, koja se u međuvremenu mogu rešiti. 

Jedno od njih je bilo pitanje energetike, kao što znate, ovaj sporazum je potpisan, ili mapa puta ako je možemo tako nazvati, pre nekoliko meseci, ali nažalost Srbija ga ne sprovodi, uprkos jasnim obavezama koje iz toga proizilaze.

Zatim još jedno pitanje koje se u međuvremenu može razjasniti je pitanje nestalih tokom rata na Kosovu, koje guramo napred, što bi trebalo hitno potpisati. To bi stvaralo obaveze za Srbiju da otvori arhive i pokaže gde se nalaze preko 1.600 nestalih, koje još uvek nismo pronašli, a čije porodice žive u anksioznosti već 23 godine. 

Postoje i druga pitanja koja smo mi predložili, kao što je pakt protiv agresije, koji bi sprečio Srbiju da napadne Kosovo. 

O skepsi prema 'Otvorenom Balkanu'

RSE: SAD podržavaju Otvoreni Balkan (inicijativa Albanije, Srbije i Severne Makedonije začeta 2019, o zoni slobodnog kretanja ljudi, roba i usluga na Balkanu), Evropska unija ga podržava. Zašto Kosovo nije njen deo?

Osmani: Ne bih sa takvom sigurnošću govorila da SAD ili Evropska unija podržavaju otvoreni Balkan. Imali smo sastanak sa državnim sekretarom (Antonijem Blinkenom) i ovo pitanje nismo pokrenuli niti smo tražili. S druge strane, u izjavama pojedinih zvaničnika Stejt departmenta navodi se da je preduslov za punu podršku SAD ovoj inicijativi da ona uključuje sve zemlje Zapadnog Balkana. 

I, znate, to je inicijativa tri države, a ne šest država zapadnog Balkana. Shodno tome, osnovni preduslov SAD-a, odnosno inkluzivnost, još nije ispunjen. Isto smo čuli i od zvaničnika Evropske unije. Dakle, nema visokog zvaničnika EU koji je tražio da uđemo u Otvoreni Balkan. 

Naprotiv, na našim zatvorenim sastancima, izražena je velika doza skepticizma od strane zvaničnika Evropske unije u odnosu na ovu inicijativu. 

Izrazili smo zabrinutost zbog nedostatka inkluzivnosti od stvaranja inicijative, što je preduslov, i nepostojanja jednakog tretmana svih. Kosovo ne ulazi u inicijative u kojima se ne tretira kao ravnopravno. I verujem da u tim inicijativama u kojima Srbija ima ključnu ulogu ne možemo ni očekivati da budemo tretirani kao takvi. 

Druge zabrinutosti odnose se na pitanja evropskih integracija koja bi se mogla zloupotrebiti kao dugoročna čekaonica. Zatim imamo brige sa aspekta ekonomije i bezbednosti i sve smo to dali do znanja svim našim partnerima i oni poštuju ovaj stav. 

RSE: Izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je, međutim, rekao da je ovo više ekonomska, a ne politička inicijativa i da bi bilo dobro da funkcioniše.

Osmani: Ništa na Zapadnom Balkanu ne može izbeći tom političkom sočivu. Sve je, zapravo, političko, pogotovo postaje još više politički kada Srbija ima ključnu ulogu u tome.

O odnosima sa Ramom

RSE: Želim da se malo zadržim na vašim odnosima sa premijerom Albanije Edijem Ramom. Gde se stvara pukotina?

Osmani: Nema pukotina vezanih za međuljudske odnose, jer su potpuno nebitni i uvek će biti nebitni. Republika Kosovo i Republika Albanija imaju i uvek će imati bratske odnose i to znači da je podržavamo gde god možemo i Albanija nas podržava kao Republiku Kosovo gde god može.

RSE: Da li to znači da je sve u redu sa premijerom Ramom? Da li ste imali priliku da ga sretnete juče?

Osmani: Ne, jer, naravno, moj fokus je bio da dobijem podršku država, koju još uvek nemamo, a ne podršku država koju imamo. I, naravno, podrška Albanije, što se tiče članstva u međunarodnim organizacijama, nama je jasna.

Ne moram da ubeđujem Albaniju da glasa za Kosovo za članstvo u Savetu Evrope, ali moram da ubedim mnoge druge zemlje koje su članice Saveta Evrope da nas podrže u ovom procesu članstva i fokusu bilateralnih sastanaka. Bila sam tamo. Što se tiče pitanja koja nas dele, dogovorili smo se da se ne slažemo, što se tiče pitanja "Otvorenog Balkana", a tu su i druga pitanja za koja jednostavno ne moram da vam govorim kakav stav ima Albanija, jer je taj stav javan.

Stav premijera Rame o Srbiji je javan i možete ga naći u njegovim govorima. Njegov stav je javan, on zločine na Kosovu naziva jednostavno etničkim čišćenjem, dok one u Bosni genocidom. Vi dobro znate da su međunarodni sudovi, uključujući i Haški tribunal, odlučili da su ratni zločini i zločini protiv čovečnosti počinjeni na Kosovo.

I uvereni smo da će genocid počinjen na Kosovu vrlo brzo biti dokazan, jer cilj Srbije nije bio samo da protera Kosovare, albanske građane sa Kosova. Cilj je bio istrebljenje naroda Kosova.

Dovoljno je videti kako su izvršeni neki od najstrašnijih masakra, uključujući one u Đakovici, u Pokleku i Glogovcu, Račku i mnogim drugim mestima, da bi se shvatilo da je cilj bilo istrebljenje, a ne samo proterivanje.

Dakle, svesti ovo jednostavno na deportaciju je velika šteta za celokupnu žrtvu koju je podneo albanski narod.

Naravno, to nisu stvari koje treba da kažem, ali pošto pitate, pojašnjavam da ako neko – ma ko to bio, na Kosovu, u Albaniji, čak i u SAD i Evropi –kaže samo da je na Kosovu sprovedeno etničko čišćenje, naravno, naš odgovor je da je sam NATO, kada je intervenisao na Kosovu, dao zvaničnu izjavu da interveniše kako bi zaustavio genocid.

Kancelar Šolc je na konferenciji za novinare sa Putinom rekao da se na Kosovu dešavao genocid, zato smo intervenisali. Predsednik Bajden je ovo rekao u Senatu kada je bio senator tokom ratova u Bosni i na Kosovu, pa sve što tražimo je da se kaže istina i samo istina.

Ne treba da izmišljamo, jer istina je dovoljno strašna o tome šta se desilo albanskom narodu na Kosovu od genocidnog režima Miloševića. Nama je važno – pogotovo sada kada Srbiju vodi Miloševićev ministar propagande – da govorimo istinu o albanskom narodu na Kosovu i o žrtvama i strašnim zločinima koji su nad nama počinjeni, kako bismo mogli da popločamo put do pravde. Žrtve na Kosovu zaslužuju pravdu.

Hiljade silovanih žena zaslužuju pravdu, porodice nestalih zaslužuju pravdu. Deca ubijana, masakrirana pa čak i živa spaljivana, zaslužuju pravdu i traže pravdu. Moramo reći istinu i samo istinu.

Kosovo u Pragu ravnopravno sa još 44 države

RSE: Razgovaramo u Pragu, gde ste učestvovali na inauguracionom Samitu Evropske političke zajednice, čiji je deo pozvano da postane Kosovo. Kakvu korist za Kosovo vidite od ove zajednice?

Osmani: To je nova inicijativa, gde se razgovara o zajedničkim izazovima, pronalaze rešenja, ali i postiže dogovor o akcijama kojima ćemo rešavati izazove sa kojima se suočavamo kao kontinent. Juče (6. oktobar) je održan tek prvi sastanak. Shodno tome, diskusije su bile fokusirane na posledice ruskog rata u Ukrajini, zatim na pitanje ekonomije i energije, mira i bezbednosti na evropskom kontinentu.

Svaka država je imala priliku da da svoj doprinos, da iznese svoje zahteve. Pored zajedničke platforme, gde smo svi razgovarali jedni sa drugima, to je bila i odlična prilika, posebno za nas kao Kosovo, da se sastanemo sa većinom lidera takođe na bilateralnoj osnovi, i da unapredimo pitanja koja su od nacionalnog interesa. Kao što je pitanje vizne liberalizacije, članstva u međunarodnim organizacijama – posebno sada u Savetu Evrope, što je prvi prioritet Kosova, u smislu izazova ili multilateralne budućnosti, ali i druge teme koje su bilateralni interes .

Dakle, to je bila odlična prilika, gde je Kosovo ravnopravno sa 43 druge zemlje učesnice ovog foruma. Verujem da će to biti dobra platforma, gde će se čuti naš glas, gde ćemo moći da iznesemo svoje brige, ali i važan doprinos miru i stabilnosti u regionu, a samim tim i na celom evropskom kontinentu.

Vizna liberalizacija sve bliža

RSE: Pomenuli ste viznu liberalizaciju. Čini se da u EU sada postoji pozitivno raspoloženje da se ovaj proces pomeri. Da li ste dobili garanciju da neće biti blokiran?

Osmani: Kao što sam vas obavestila 23. juna, kada sam bila na Samitu Evropske unije, mislim da se prekretnica upravo tu dogodila. Tamo sam imala priliku da razgovaram sa velikom većinom lidera Evropske unije, uključujući i one koji su do tih trenutaka oklevali. Nije bilo nijednog lidera koji je izrazio bilo kakvu zabrinutost ili stav protiv liberalizacije viza za Kosovo.

Ovo je, u velikoj meri, takođe zbog činjenice da je stvoren novi zamah u Evropi – gde EU želi da ispuni svoje zadatke, u smislu država koje teže da budu deo EU i takođe vidi ovo kao sopstveni strateški interes – ali, pre svega, zbog reformi koje su preduzete u ovih godinu i po dana u oblasti vladavine prava. Dakle, sve ovo se pominje kao glavni argumenti zašto EU želi da da pozitivan signal, zeleno svetlo u odnosu na Kosovo posebno, ali i na region uopšte.

Čak i na sastancima koje sam juče imala – negde sa preko 25 lidera, od kojih su mnogi i u EU i imaju odlučujuću ulogu u pitanju viza – dobila sam punu podršku svih njih za pitanje vizne liberalizacije. Naravno, bilo je zemalja koje su čekale novu potvrdu Evropske komisije. Ova komisija je juče ponovo potvrdila pitanje ispunjavanja kriterijuma.

Pored toga što je potvrđeno da su kriterijumi ispunjeni od 2018. godine, pokazalo se koje su važne reforme kosovske institucije preduzele u ovoj godini i po kao, rekla bih, pozitivan podsticaj za države članice. Svi sa kojima sam razgovarala, a koji su ranije oklevali, pominju upravo pitanje reformi u ovoj godini i po kao činjenicu koja ih je ubedila da sada podrže Kosovo.

RSE: Znam da treba preduzeti nekoliko koraka dok vizna liberalizacija ne stupi na snagu. Da li ste optimista da će to biti finalizovano tokom češkog predsedavanja EU?

Osmani: Ja sam oprezan optimista, jer znamo da ponekad birokrate u državama članicama mogu da pronađu načine da blokiraju procese, ali vidim političku volju sada među liderima EU da se tako nešto ne blokira. Dakle, optimizam postoji, ali moramo razumeti da će procedure potrajati.

Evropska komisija potvrdila preporuku o viznoj liberalizaciji za Kosovo

Raste vrednost pasoša Kosova za tamošnje Srbe

Važno je da sastanak 13. oktobra prođe dobro, a zatim da se što pre dese ostali koraci, koji podrazumevaju i političko odobrenje odluke od 13. oktobra - radne grupe za vizu.

Češko predsedništvo ima izuzetnu podršku. Ovo je veoma važno, da je pored institucija EU, država koja predsedava, država koja gura napred, veoma marljivo, određenu temu, tako da ona postane deo dnevnog reda odlučivanja. Češko predsedništvo to radi. Želim da se zahvalim premijeru [Češke] Fijali i ministru spoljnih poslova Janu Lipavskom, ali i ostalim ministrima koji su angažovani, ostalim zvaničnicima koji su angažovani. Imamo izuzetnu podršku u vezi sa pitanjem vizne liberalizacije.

Šta su poručili Makron i Šolc?

RSE: Pomenuli ste da ste održali nekoliko sastanaka sa predstavnicima raznih evropskih država, uključujući i trojni sastanak sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Već ste stavili do znanja da je tema razgovora bio dijalog sa Srbijom. Ima li nešto konkretno što su Šolc i Makron tražili od vas?

Osmani: Naravno, ovo je jedna od tema o kojoj razgovaramo sa našim saveznicima, jer je podrška Evropske unije u ovom procesu bila fundamentalna, kako bismo uspeli na svom putu. Osnovni zahtev predsednika Makrona i kancelara Šolca je da se taj proces intenzivira.

Nismo protiv intenziviranja dijaloga, jer smatramo da nije samo u interesu Kosova, već i celog regiona i dugoročnog mira i stabilnosti da se dijalog sa Srbijom zaključi. Srbija je, naravno, zainteresovana da se to zauvek razvlači i da nema dugoročno rešenje koje doprinosi miru i stabilnosti u regionu, jer je to država koja teži nestabilnosti. Tako opstaje, destabilizujući druge, što je nesrećno za ceo naš region.

Dakle, veoma važan i direktan angažman predsednika Makrona i kancelara Šolca na ovako visokim nivoima je veoma važan i pozitivan za Republiku Kosovo. Izrazili smo punu spremnost da sa njima sarađujemo ne samo na mesečnom nivou, već i na dnevnoj bazi ako je potrebno. Takođe smo izrazili našu punu posvećenost Kosovu da nastavi sa konstruktivnim pristupom i ponudi napredna rešenja koja samo doprinose miru i stabilnosti.