Produženo vanredno stanje u Mjanmaru, izbori neizvjesni
Vojna vlada Mjanmara saopštila je na drugu godišnjicu otimanja vlasti da produžava vanredno stanje koje traje još od početka 2021. godine.
Savjet za nacionalnu odbranu i bezbjednost (NDSC) produžio je vanredno stanje za još šest mjeseci uz ocjenu da stanje u zemlji još nije normalizovano i da je potrebno vremena da se država pripremi za mirne i stabilne izbore.
NDSC je po Ustavu vladajuće administrativno tijelo, ali ga u stvari sada kontroliše samo vojska.
Još nije objavljen datum izbora, iako ih je šef vladajućeg vojnog savjeta, general Min Aung Hlaing, nagovijestio za avgust, ali u novom saopštenju se navodi da će izbori biti "onda kada budu ispunjeni ciljevi vanrednog stanja".
Vanredno stanje omogućava vojsci da preuzme sve državne funkcije, dajući generalu Minu Aungu Hlaingu zakonodavna, sudska i izvršna ovlašćenja.
Saopštenje vojske ukazuje da nije uspjela da uguši široko rasprostranjeno protivljenje vojnoj vlasti, uz oružani otpor i proteste i građansku neposlušnost.
Državni mediji navode da se na sastanku NDSC-a razgovaralo o tome kako opozicione grupe nastoje da preuzmu vlast "nepropisnim prisilnim sredstvima" uključujući ubistva, bombaške napade i uništavanje državne imovine.
Vojska Mjanmara je, pozivajući se na nepotvrđenu krađu na poslaničkim izborima krajem 2020, vlast preuzela u februaru 2021. godine svrgavanjem izabrane vlade premijerke Aung San Su Ći čija je stranka Nacionalna liga za demokratiju tada odnijela ubjedljivu pobjedu i dobila drugi mandat, pregazivši opozicionu Partiju solidarnosti i razvoja koju podržava vojska.
Kritičari kažu da predstojeći izbori koje navodno planira vojska, neće biti ni slobodni ni pošteni jer nema slobodnih medija, većina rukovodstva stranke Su Ći je uhapšena ili se sakrila ili je izgnana, a Su Ći (77) izdržava zatvorsku kaznu od ukupno čak 33 godine pošto je osuđena na osnovu niza politički obojenih optužbi koje je vojske.
Vojna vlast je prošle nedjelje zakonom o registraciji političkih partija otežala opozicionim grupama da na izborima postanu ozbiljan izazov kandidatima koje vojska podržava.
Nacionalna liga za demokratiju je prošlog novembra izjavila da neće prihvatiti ili priznati vojno planirane izbore, koje je opisala kao "lažne", a ekstremniji opozicioni borci pokušavaju da pripreme za izbore poremete napadima na osoblje vojne vlasti.