Makron u Minhenu: U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena
U Ukrajini ne može biti mira dok Rusija ne bude poražena, izjavio je u petak, 17. februara, francuski predsednik Emanuel Makron na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
"Još nije došao čas dijaloga, jer je Rusija izabrala rat. Rusija je odlučila da gađa civilnu infrastrukturu i počinila ratne zločine. Napad Rusije mora propasti", naveo je Makron.
Po njegovim rečima, jedinstvo i odlučnost su važni da bi se Ukrajini pružila sredstva koja će omogućiti povratak za pregovarački sto na prihvatljiv način i rad na dugoročnom miru "pod uslovima o kojima Ukrajinci odluče".
Makron je govorio o plaćeničkoj grupi Vagner, rekavši da mu je, kada je razgovarao sa Vladimirom Putinom pre godinu dana, "skoro poverovao" da on nema nikakve veze sa tom grupacijom, ali da je sada jasno da deluju u Ukrajini kao "mafijaško" oruđe čineći zločine.
Makron je rekao da je Rusija osuđena na "poraz u budućnosti", jer je njena agresija konsolidovala državnost Ukrajine, naterala Finsku i Švedsku da zatraže članstvo u NATO-u i navela evropske zemlje da više ulažu u samoodbranu.
On je takođe rekao da se ruski napad na Ukrajinu dogodio "u senci nuklearnog oružja" i apelovao na dijalog koji bi uključio NATO, UK i SAD o "nuklearnim karakteristikama naše alijanse".
Makron se požalio da su SAD "odlučile da ne slede određene ugovore ili sporazume", iako su uključivali odbranu francuske teritorije, ali Pariz nije konsultovan.
Takođe je predložio konferenciju o protivvazdušnoj odbrani u Evropi sa državama poput Velike Britanije, Francuske i Nemačke i predstavnicima industrije.
Makron je takođe ponovo predložio snažnu ulogu Evropske političke zajednice od 44 zemlje, ističući da se u ovoj široj grupaciji nalaze oni koji su izabrali da napuste Evropsku uniju ili su u procesu apliciranja za članstvo u EU.
Francuski predsednik je upozorio da bi evropske nacije mogle da budu na meti autoritarnih sila u cilju destabilizacije sajber napadima i kampanjom dezinformacija. Stoga bi evropski blok trebalo da radi zajedno kako bi to izbeglo.
Šolc: Treba biti spreman za dugi rat
Saveznici koji mogu da isporuče borbene tenkove Ukrajini treba da to urade sada, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc, prema transkriptu njegovog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Nemačka će olakšati ovu odluku obezbeđivanjem logistike i popunjavanja zaliha i obučavanjem ukrajinskih vojnika, istakao je.
"Za mene je to primer kakvog liderstva ljudi mogu da očekuju od Nemačke", naveo je Šolc.
Po njegovim rečima Ukrajina pripada "našoj strani, u slobodnoj i ujedinjenoj Evropi".
EU podržava članstvo Ukrajine u ovom bloku u budućnosti, dok, kako je istakao, hiljade mladih Rusa svojim životima plaća konačnu cenu za rat Vladimira Putina.
Nemačka podržava Ukrajinu "sveobuhvatno i koliko god je potrebno" kazao je Šolc, uključujući pružanje više od 12 milijardi evra za pomoć Kijevu prošle godine i prihvatanje više od milion ukrajinskih izbeglica.
On je indirektno odbacio zahtev ukrajinskog predsednika Volodomira Zelenskog o ubrzanijoj pomoći, rekavši da je oprez bolji od ishitrenih odluka, a da je jedinstvo bolje nego delovati samostalno.
Šolc je rekao da je je Nemačka najveći snabdevač oružjem u kontinentalnoj Evropi, te da se region nalazi na neistraženoj teritoriji i ne postoji plan za suočavanje sa agresorom koji poseduje nuklearno oružje, zbog čega je od "vitalnog značaja da se izbegne nenamerna eskalacija".
Berlin isporučuje Ukrajini najsavremenije oružje, municiju i drugu vojnu opremu i na taj način je prekršio višedecenijske principe nemačke spoljne politike, podseća "Gardijan" (The Guardian).
Šolc je potom objavio na Tviteru da je "mudro biti pripremljen za dugi rat i poslati poruku Putinu da smo spremni da budemo uz Ukrajinu".
Zelenski: Očigledno je da Ukrajina neće biti poslednja Putinova stanica
Predsednik Volodomir Zelenski rekao je u video obraćanju Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da je "očigledno" da Ukrajina neće biti poslednja stanica invazije ruskog predsednika Vladimira Putina i da je od vitalnog značaja da Zapad ne odlaže isporuke oružja koje bi pomoglo u odbijanju ruskih snaga.
Ukrajinski lider je istakao da dok Zapad pregovara o isporuci tenkova Kijevu, Kremlj razmišlja o načinima da "zadavi" bivšu sovjetsku republiku Moldaviju koja se nalazi zapadno od Ukrajine.
"Očigledno je da Ukrajina neće biti njegova poslednja stanica. On će nastaviti svoj pokret celim putem... uključujući sve druge države koje su u nekom trenutku bile deo sovjetskog bloka", rekao je Zelenski dodajući da " Kremlj može da ugrozi bezbednost i mir svih koji su predstavljeni ovde u Minhenu".
On je pozvao Zapad da održi brze isporuke oružja.
"Kašnjenje je uvek bilo i ostaje greška", rekao je Zelenski.
Uprkos njegovim upozorenjima, Zelenski je dodao da ne misli da Rusija može da pobedi.
"Potrebna nam je brzina, brzina u našim dogovorima, isporukama da bismo… ograničili ruski potencijal", kazao je ukrajinski predsednik dodajući da nema alternative brzini, jer od nje "zavise životi".
Po prvi put bez učešća ruskih zvaničnika
Trodnevnom skupu u Minhenu prisustvuje oko 40 šefova država i vlada, kao i političara i stručnjaka za bezbednost iz skoro 100 zemalja, uključujući SAD, Evropu i Kinu.
Prvi put posle dve decenije organizatori konferencije nisu pozvali ruske zvaničnike u Minhen. Zapadne zemlje su nastojale da diplomatski izoluju Rusiju zbog invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara 2022.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da će ruska invazija na Ukrajinu dominirati ovim skupom.
Zapadni zvaničnici i analitičari kažu da se sukob približava kritičnoj fazi jer sledeće nedelje ulazi u drugu godinu.
Rat "nije samo evropski sukob", već ima implikacije daleko izvan kontinenta, rekao je Pistorijus. Ekonomije širom sveta su uzdrmane uticajem rata na snabdevanje žitom, cene energije i inflaciju.
Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružiće se liderima Francuske, Nemačke i Velike Britanije na konferenciji u Minhenu.
Na istoj konferenciji prošle godine, održanoj samo nekoliko dana pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin poslao trupe u Ukrajinu, Haris je prenela američko upozorenje da će Rusija napasti svog suseda rekavši:
"Od kraja Hladnog rata ovaj forum nije održan u tako strašnim okolnostima."
U njenom govoru predviđenom za subotu, potpredsednica SAD će navesti šta je ulog u ovom ratu i zašto je važan, kako bi ojačala argument za nastavak podrške SAD Ukrajini koliko god je potrebno, saopštila je Bela kuća.
Kijev, nakon što je dobio obećanje Zapada o slanju tenkova i više municije, sada se nada borbenim avionima, ali su neke zemlje odbile da ih pošalju.
Frans Timermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije, rekao je da je 27-člani blok do sada održao jedinstvo o tom pitanju.
"Mislim da svi mogu da vide koliko je važno da Ukrajina pobedi u ovom ratu", rekao je Timermans.
"Ovo je važno i za našu Evropu, jer Putin ne napada samo Ukrajinu, on napada i nas u smislu da ne podržava naše vrednosti," istakao je Timermans.
On je rekao da je važno jasno staviti do znanja da će Evropa podržati Ukrajinu koliko god rat traje.
"Putin je u poteškoćama", rekao je Timermans, dodajući da će ruski lider nastojati da izvrši ozbiljan vojni pritisak na Ukrajinu u narednim nedeljama i mesecima.
Timermans je takođe izrazio nadu da bi Kina mogla da izvrši pritisak na Rusiju da okonča rat.