SAD i EU 'stežu obruč' oko Kosova i Srbije

Trenutno insistiranje međunarodne zajednice na postizanju sporazuma Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa je na najvišem nivou u poslednjih desetak godina, koliko dve strane vode dijalog posredstvom Evropske unije(EU).

Sa ovom ocenom političkog analitičara sa Kosova Agona Maljićija (Agon Maliqi) slaže se i stručnjak za regionalnu politiku iz Srbije Aleksandar Popov, uz ocenu "da su se Priština i Beograd previše igrali kako bi izbegli obaveze koje su prihvatali".

Nakon što su se dve strane u načelu usaglasile oko teksta predloga EU za normalizaciju odnosa, trebala bi da usledi izrada mape puta za njegovu implementaciju. Tim povodom će se premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastati na Ohridu u Severnoj Makedoniji 18. marta ali su u javnosti počele da se čuju oprečne izjave.

Vučić poručuje kako neće potpisati kapitulaciju Srbije, dok je Kurti spreman da potpiše evropski predlog.

Ovo je promena stavova dvojice lidera oko evropskog predloga, imajući u vidu da je Vučić ranije govorio kako je spreman da radi na njegovoj implementaciji, dok ga je Kurti smatrao samo "dobrom osnovom za nastavak dijaloga".

Specijalni izaslanik EU za dijalog, Miroslav Lajčak, pak poručuje kako 18. marta na Ohridu ne očekuje "ceremoniju potpisivanja" sporazuma o normalizaciji odnosa.

Nakon posete Prištini 9. marta, Lajčak je za jednu lokalnu televiziju na Kosovu rekao i da će se "nakon finalizacije sporazuma znati kako će on biti realizovan na terenu".

Hoće li se implementirati evropski predlog?

Aleksandar Popov, koji je na čelu Centra za regionalizam u Novom Sadu, navodi da bi predstojeći sastanak Kurtija i Vučića mogao da bude "pripremna faza za pristup finalizaciji kosovskog pitanja" ali je uveren da EU i SAD neće dozvoliti "opstrukciju dogovorenog".

Ukazuje da su Kosovo i Srbija do sada uspevali da "izbegavaju" realizaciju prethodnih sporazuma jer nije bilo sinhronizovanog delovanja SAD i EU.

Prema njegovim rečima, američke diplomate otvorenije i direktnije upozoravaju Prištinu i Beogad da se mogu suočiti sa posledicama ukoliko ne budu kooperativne po pitanju evropskog predloga.

SAD su zajedno sa drugim zapadnim zemljama podržale ovaj predlog a američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) je bio i direktno uključen u posredničku ili šatl diplomatiju, koja je imala za cilj da Kosovo i Srbija prihvate evropski plan za normalizaciju odnosa.

"Da toga nije bilo, znači sinhronizovanog delovanja SAD i EU, ne bi došlo ni do pomaka oko ovog zajedničkog dokumenta francusko-nemačkog, koji je EU prihvatila kao svoj, niti do ovih daljih koraka. Evo, sledeći korak je Ohrid", navodi Popov.

On dodaje da je stranama jasno stavljeno do znanja da će pretrpeti posledice ukoliko ne prihvate predlog EU i smatra da je to neka vrsta garancije da će on biti implementiran.

Kurti i Vučić su ranije u odvojenim izjavama potvrdili da su im evropsko-američke diplomate prenele da će biti posledica ukoliko ne prihvate evropski plan. Takođe, obojica su rekli da se radilo o dokumetu "uzmi ili ostavi".

Miroslav Lajčak je takođe 9. marta rekao da će opstrukcija dogovora o normalizaciji odnosa uticati na evrointegracije strane koja to učini.

Raniji dogovori u evropskom predlogu

Evropski predlog o normalizaciji odnosa bi, pored ostalog, trebao da dovede do međusobnog priznanja dokumenta i nacionalnih simbola, uključujući pasoše, diplome, registarske tablice i carinske pečate.

O gotovo svim ovim pitanjima su Kosovo i Srbija već postigli pojedinačne sporazume u okviru dijaloga.

Tako je na primer, pitanje registarskih tablica i ličnih dokumenata regulisano sporazumom o slobodi kretanja. Ipak, upravo pitanje registarskih tablica je izazivalo tenzije tokom 2022. godine jer sporazum nije u potpunosti realizovan, odnosno na severu Kosova nikada nije izvršena preregistracija sa srpskih na kosovske tablice.

Priština i Beograd su 2011. godine postigle dogovor i o uzajamnom priznavanju univerzitetskih diploma, međutim on se u Srbiji primenjivao samo do 2014. U međuvremenu se sa verifikacijom srpskih diploma prestalo i na Kosovu.

Tu je poseban dogovor i o carinskim pečatima, te još oko 30 drugih, ali većina nije implementirana na terenu.

Onaj na kome posebno insistira Beograd je Zajednica opština sa srpskom većnom koju pak Priština uporno odbija da formira uz obrazloženje da je štetna po Kosovo.

Da li će ovoga puta biti drugačije?

Agon Maljići ocenjuje da je situacija ovoga puta drugačija jer su se angažovale SAD, odnosno da su one postale "motor celog procesa".

Uveren je da će evropski plan, kada ga dve strane potpišu biti obavezujući dokument, koji će morati da se implementira.

Ukoliko se ipak predlog ne potpiše onda će on, kako kaže Maljići, ostati samo usmeni dogovor bez velikog značaja.

"U ovom trenutku, dakle, Kosovo i Srbija su prinuđeni da procene koliko su spremni da se suoče sa posledicama. Poenta je da je Vučić na kraju svoje geopolitičke igre i percepcije, koju je stvorio na Zapadu – posebno u SAD – da je spreman da ide ka sporazumu sa Kosovom. Nakon decenije dijaloga, mislim da je njegov manevarski prostor ističe", kaže Maljići.

Zaključuje i da bi Kurti i Vučić radije da ne potpisuju sporazum, te dodaje da je srpski predsednik nastojao da "krivicu neuspeha" prebaci na Kosovo.

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam takođe smatra da su dvojica lidera pokušala da izbegnu odgovornost i u tom kontekstu kaže da su se Kurti i Vučić nadali da "upravo onaj drugi neće prihvatiti predlog".

"Vučić je prihvatio (predlog) pa je njega (Kurtija) doveo u nezgodnu poziciju. Međutim, pritisnut od strane zapada Kurti je morao da prihvati. Vučić se u međuvremenu našao pod velikim pritiskom domaće javnosti, posebno ovih desničarskih snaga", ukazuje Popov.

Evropski predlog u Srbiji nisu podržale ni opozicione partije a slična je situacija i na Kosovu gde su najveće opozicione stranke, Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova, izrazili rezerve.

Ima li crvenih linija ili se radi o odlaganju postizanja dogovora?

Politički analitičar Agon Maljći poslednje oprečne izjave Kurtija i Vučića vidi kao sredstvo za unutrašnju upotrebu ali i način da učvrste svoju poziciju u pregovaračkom procesu, odnosno da dobiju na vremenu.

Evropski predlog za normalizaciju odnosa sadrži jedanaest tačaka i trebao bi da reši sporna pitanja između dve strane. Ipak, u njemu postoje tačke koje Vučić, odnosno Kurti ne prihvataju u potpunosti.

Za Srbiju je uglavnom sporna tačka četiri, u kojoj piše da se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Vučić je u nekoliko navrata istakao da nikada neće prihvatiti Kosovo kao nezavisnu državu niti prijem u Ujedinjene nacije. Nije dobro prihvaćena ni tačka dva, u kojoj se kaže da će "obe strane poštovati principe utvrđenim u povelji Ujedinjenih nacija, posebno onih o suverenoj jednakosti svih država, poštovanju njihove nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta".

S druge strane, za Kurtijevu Vladu je problematičan deo koji se u tački sedam odnosi na "poseban aranžman za srpsku zajednicu" i formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve.

Tu je i tačka deset, kojom se strane obavezuju da će sprovesti sve prethodne dogovore postignute u okviru dijaloga. To znači da bi Kosovo moralo da formira Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Maljići smatra da Vučić pitanje članstva u UN koristi "kao neku vrstu nameštene laži", te ukazuje da tako nešto trenutno nije moguće zbog veta koji Rusija može da iskoristi.

"To što je on odabrao pitanje Ujedinjenih nacija kao crvenu liniju, kao i priznanje, pre govori o spremnosti ili otvorenosti za potpisivanje sporazuma, jer ova dva pitanja nisu na stolu. On (Vučić) ovim pokušava da, u trenutku kada se (sporazum) potpiše, izađe i kaže pred svojim javnim mnjenjem da je pobedio. Ja to više vidim kao strategiju, pripremu terena", kaže Maljići.

Dodaje da, s druge strane Kurti pokušava da Zajednicu opština sa srpskom većinom, koja srpskoj zajednici može dati "određeni nivo samoupravljanja na Kosovu", uspostavi pod drugim imenom.

Nakon insistiranja stranih dipomata da Kosovo prihvati Zajednicu, Kurti je izneo niz uslova pod kojima bi mogla da bude formirana a neki od njih su da bude u skladu sa zakonima Kosova i da služi isključivo međuopštinskoj saradnji.