Nemački parlamentarac za RSE: Vlast u Srbiji da pokaže da niko nije zaštićen od procesuiranja
Haker je posetio Beograd kao jedan od učesnika Beogradskog bezbednosnog foruma, u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, u trenutku dok aktivisti i deo opozicionih stranaka organizuju proteste u Novom Sadu, zahtevajući procesuiranje odgovornih za smrt 15 ljudi prilikom obrušavanja nadstrešnice na Železničkoj stanici u tom gradu.
Komentarišući odgovor ovdašnjih vlasti na novosadsku tragediju, nemački parlamentarac iz redova Stranke slobodnih demokrata (FDP), kaže da je neophodno da institucije u Srbiji pokažu da niko nije zaštićen od procesuiranja.
"Stvari se moraju razjasniti. Svaki dan koji prođe a da država i tužilaštvo ne urade ništa je loš dan za Srbiju i narod Srbije", ocenjuje Tomas Haker.
Na pitanje kako komentariše najave koje stižu iz Brisela i zvaničnog Beograda da bi do kraja godine Srbija mogla da otvori klaster 3 – u okviru kojeg su poglavlja koja se tiču medija, socijalne politike, preduzetništva i industrije – u pregovorima sa EU, Haker kaže da to nije realno očekivati, s obzirom na to da Srbija nije napredovala na evropskom putu.
"Vidimo mali ili nikakav napredak, čak i nazadovanje. Vidimo agresiju i nasilje protiv medija, opozicija u parlamentu se ne tretira onako kako bi trebalo", ocenjuje Haker.
Sagovornik RSE kaže da očekuje dalju saradnju Brisela i Vašingtona, nakon što se novoizabrani predsednik Donald Tramp (Trump) zvanično useli u Belu kuću, ali kao dobar znak tumači najave da se Ričard Grenel, koji je u prethodnom Trampovom mandatu bio izaslanik predsednika SAD na Zapadnom Balkanu, neće vraćati na tu poziciju.
"Znamo da se o nekim pitanjima mora dublje razgovarati nego sa administracijom Džoa Bajdena (Joe Biden), ali već smo imali Trampovu administraciju i saradnja je bila moguća", smatra Tomas Haker.
RSE: U poslednjih 20 dana atmosfera u Srbiji je sve usijanija. Građani i deo opozicije protestuju tražeći da se kazne odgovorni za pogibiju 15 ljudi u urušavanju dela Železničke stanice u Novom Sadu. Režim je odgovorio hapšenjem aktivista i građana. To je dovelo do novih protesta. Kako komentarišete reakciju vlasti nakon tragedije u Novom Sadu?
Haker: Najpre, trebalo bi da se setimo žrtava te tragedije. Petnaest ljudi je poginulo, dve osobe su hospitalizovane u teškom stanju. Mi, nemački narod i poslanici Budestaga, smo veoma tužni i saosećamo sa narodom Srbije. U situaciji kada su tako jake emocije, kada se održavaju demonstracije i vidimo nasilje od strane demonstranata i prema demonstrantima, najvažnije je da imamo transparentno razjašnjenje situacije, da vladavina države pokaže svoju snagu protiv svake osobe, bez obzira na to da li je reč o ministru ili nasilnom demonstrantu.
Važno je da se u narednim danima i nedeljama pokaže da niko nije izuzet od procesuiranja i da niko ne može izbeći ličnu odgovornost. Stvari se moraju razjasniti. Svaki dan koji prođe a da država i tužilaštvo ne urade ništa je loš dan za Srbiju i narod Srbije.
RSE: Koji su glavni izazovi za zemlje Zapadnog Balkana u današnjem geopolitičkom kontekstu – izbori u SAD, rat koji se vodi u Ukrajini i na Bliskom istoku?
Haker: Nakon napada Rusije na Ukrajinu, proces proširenja Evropske unije dobio je novo ubrzanje i snagu. To je možda jedini dobar aspekt rata u Ukrajini. U ovom procesu jasnije vidimo koje potencijalne zemlje-članice rade svoj domaći zadatak i rade na unapređivanju vladavine prava, demokratije i slobode medija, a koje zaostaju. Stoga godišnji izveštaj, koji pokazuju na kojim poljima je država napredovala a na kojim nije, nije bio pozitivan u slučaju Srbije.
Vidimo mali ili nikakav napredak, čak i nazadovanje. Vidimo agresiju i nasilje protiv medija, pritiske na slobodne medije, opozicija u parlamentu se ne tretira onako kako bi trebalo. Potrebni su jak parlament i institucije koje mogu da budu korektiv Vlade kao što je to slučaj u drugim evropskim zemljama. Dakle, mnogo toga treba uraditi.
RSE: Kako onda razumete glasove iz Brisela koji kažu da bi Srbija mogla da otvori klaster 3 u pregovorima sa EU do kraja godine?
Haker: Mislim da bi to bilo prerano, jer moramo da vidimo da se ispune određeni uslovi. Moramo da vidimo da sve radne grupe rade valjano i da su dobro konstituisane, da su predstavnici opozicije i vlasti u njima. Moramo videti da Regulatorno telo za elektronske medije radi u punom sastavu. Naravno, način na koji će se vlast baviti tragedijom u Novom Sadu će biti veoma važno za otvaranje narednih poglavlja u pregovorima Srbije sa EU, koja se bave kompeticijom i ekonomskim okruženjem, što je jako važno ako će se evropski standardi primenjivati u Srbiji.
Dakle, mislim da nema potrebe da se ometa otvaranje poglavlja, ali moramo se postarati da uslovi budu ispunjeni, pa će onda biti preduzeti i dalji koraci.
RSE: Mnogo je uslova i otvorenih pitanja, kao što ste rekli. Kako onda razumete pojedine poruke koje stižu iz Evropske unije, poput onih koje je Ursula fon der Lajen poslala tokom svoje posete Beogradu u oktobru. Ona je tom prilikom kazala da je Srbija "jedna od zemalja koja je najviše napredovala u procesu pridruživanja" i da ima "solidnu bazu za pridruživanje Evropskoj uniji"?
Haker: I ja sam iznenađen tom porukom kao i vi. Ona očigledno nije dobro pročitala godišnji izveštaj o Srbiji. Međutim, znam da jeste. Za nju je to bio znak podrške zemljama Zapadnog Balkana i slanje signala iz EU da je napredak moguć. Međutim, napredak nije moguć ako zemlja nema reformi koje su zasnovane na zaslugama. Čini se da aktuelna Vlada Srbije ne ispunjava podjednako sve zahteve EU.
RSE: Da li je EU iskoristila sve svoje mogućnosti kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova? Čini se da je proces već dugo u ćorsokaku?
Haker: Trenutna situacija u Evropskoj uniji je da se konstituišu institucije koje će raditi u narednom periodu. Evropski parlament je konstituisan, privodi se kraju formiranje Evropske komisije. Tada ćemo imati novo ubrzanje. Dobar znak je što imamo novog komesara za proširenje. Gospodin Miroslav Lajčak neće više biti posrednik u dijalogu. Nadam se da ćemo imati više uspeha sa njegovim naslednikom.
RSE: Šta očekujete od nove američke administracije na čelu sa Donaldom Trampom kada je reč o Zapadnom Balkanu? Hoće li Brisel sarađivati sa Vašingtonom u ovom regionu kao i do sada?
Haker: Nemamo druge nego da sarađujemo. Transatlantsko partnerstvo je jedan od čvršćih temelja toga kako Evropa deluje u svetu. Znamo da se o nekim pitanjima mora dublje razgovarati nego sa administracijom Džoa Bajdena (Joe Biden), ali već smo imali Trampovu administraciju i saradnja je bila moguća. Trenutno deluje da se gospodin Ričard Grenel neće vratiti na Zapadni Balkan. Možda je to dobar znak za saradnju.
Trampova administracija još nije počela sa radom, za to će biti potrebno još par meseci, pa ćemo videti kako će se oni odnositi prema Zapadnom Balkanu. Evropska unija i Nemačka su voljni da sarađuju, jer je region previše važan za evropsko jedinstvo i moraju se uključiti svi važni igrači u svetu.
RSE: Kada je reč o ruskom delovanju na Zapadnom Balkanu, kakav će uticaj imati povratak Donalda Trampa?
Haker: Moraćemo da sačekamo. Donald Tramp je rekao da želi da razgovara sa Vladimirom Putinom, ali to nije donelo uspeh pošto su se napadi na Ukrajinu pojačali posle toga. Važno je shvatiti da Sjedinjene Države i Evropa moraju da učine sve da Ukrajina povrati svoj teritorijalni integritet i da dostavimo dovoljno oružja i dozvolimo Ukrajini da ga koristi onako kako treba. Mislim da bi Nemačka trebalo da dozvoli korišćenje raketa dugog dometa, kao što su to uradile SAD. Slobodna Ukrajina je prvi i najvažniji korak za ujedinjenu Evropu.