Orban zove Netanjahua u Mađarsku uprkos nalogu Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje
Orban je u redovnom nedeljnom intervjuu za mađarski državni radio rekao da je odluka MKS-a u četvrtak da izda nalog kojim se Netanjahu optužuje za "zločine protiv čovečnosti i ratne zločine" počinjene tokom rata u Pojasu Gaze "bezobrazno drska" i "cinična", preneo je Mađarski servis Radija Slobodna Evropa.
MKS je izdao slične naloge za hapšenje bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta i vojnog vođu Hamasa za kojeg Izrael tvrdi da ga je ubio. Ipak ta palestinska organizacija, koju SAD i EU smatraju terorističkom, nije zvanično objavila da je njen vojni vođa ubijen.
MKS je saopštio da su Netanjahu i Galant osumnjičeni da su koristili "izglađivanje kao metod ratovanja" ograničavanjem humanitarne pomoći dok su napadali civile u ratu u Pojasu Gaze, što izraelski zvaničnici poriču.
Orban je rekao da potez MKS-a protiv Netanjahua "interveniše u tekućem sukobu... prerušen u pravnu odluku, ali u stvari u političke svrhe".
"Kasnije danas, pozvaću izraelskog premijera gospodina Netanjahua da poseti Mađarsku, gde ću mu garantovati, ako dođe, da presuda MKS-a neće imati efekta u Mađarskoj i da nećemo postupati prema njenim uslovima", dodao je on.
Orban je rekao da tu nema izbora i da Mađarska "mora da prkosi toj odluci".
Ubrzo pošto je objavljena odluka MKS, šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel (Josep Borrell) rekao je da su odluke MKS "obavezujuće za sve države potpisnice Rimskog statuta, koji uključuje sve članice EU".
Mađarska je potpisala i ratifikovala Rimski statut iz 1999. Međutim, nije objavila konvenciju povezane sa statutom i stoga tvrdi da nije u obavezi da se pridržava odluka MKS-a.
Desničarski nacionalista Orban, koji je na vlasti od 2010. godine, održava bliske odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i izrazio je protivljenje sankcijama EU uvedenim Moskvi zbog njene invazije na Ukrajinu.
Orban je ranije rekao da Mađarska neće uhapsiti ni Putina, uprkos nalogu za hapšenje koji je MKS-a izdao protiv ruskog lidera zbog ratnih zločina u vezi s njegovom ulogom u deportovanju ukrajinske dece.
Štaviše, on je u julu odmah pošto je Mađarska preuzela rotirajuće šestomesečno predsedavanje EU, odleteo u Moskvu da se sastane sa Putinom, prkoseći stavu drugih evropskih lidera.