Može li se zaustaviti demografski pad u Srbiji?
Ovo su samo neka od predviđanja koje je Republički zavod za statistiku Srbije (RZS) izneo u publikaciji "Projekcije stanovništa Srbije od 2022. do 2052".
"To uopšte nije dobro, ali razumem zbog čega je situacija takva, jer i sama planiram da odem odavde. Srbija nije najbolje mesto za život", kaže za RSE Danica Mikulić, studentkinja psihologije u Beogradu.
"Vidim i svoje roditelje i njihove vršnjake kako ovde žive i kako se snalaze, odnosno ne snalaze, i kako je jednostavno težak život u Srbiji, a sa druge strane videla sam po inostranstvu kako život može zapravo da izgleda", dodaje ona.
Iako Zavod za statistiku navodi da će na smanjenje broja ljudi uticati brojni ekonomski, društveni i zdravstveni faktori, kao i efekat negativne migracije, projekcije su da će glavni uzrok očekivanog smanjenja stanovništva u narednim decenijama ipak biti negativan prirodni priraštaj, odnosno više umrlih nego rođenih.
'Nema ko da rađa'
Popis iz 2022. pokazao je da je u odnosu na 2011. broj stanovnika u Srbiji smanjen za skoro 540.000 ljudi, a jedino su Beograd, Novi Sad i Novi Pazar zabeležili rast broja stanovnika.
Prema projekcijama Republičkog zavoda za statistiku, pad će se nastaviti i u budućnosti, te će Srbija u 2032. godini imati broj stanovnika sličan onom iz 1953, oko 6,2 miliona, a 2052. će u Srbiji živeti 5,2 miliona stanovnika, što je za milion i po manje nego sada.
Ovaj trend započeo je pre 32 godine, tačnije od 1992. Srbija ima više umrlih nego rođenih, rekao je za RSE demograf Goran Penev.
"Ako vi imate svake godine po 40.000 živorođenih manje nego umrlih, sad izračunajte za 30 godina to vam je 1.2 miliona manje, samo po osnovu negativnog prirodnog priraštaja."
Iako negativan prirodni priraštaj datira tridesetak godina u prošlost, Penev navodi da žene u Srbiji zapravo skoro 70 godina, od 1956, ne rađaju dovoljno dece potrebne za smenu generacija, odnosno za prostu reprodukciju (2.1 dete po ženi).
"I sada sve to dolazi na naplatu. Sada imate veliki broj stanovnika koji su rođeni u to vreme a koji su pod velikim rizikom od umiranja. Čim imate smanjenje fertiliteta onda ćete za 20-30 godina imati manji broj žena u fertilnom periodu. Nakon toga čak i kad se poveća stopa ukupnog fertiliteta raznim merama populacione politike, ne može da se popravi stanje."
Podaci iz analize RZS-a pokazuju da će za tri decenije u svega pet gradova - Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Novom Pazaru – živeti gotovo polovina ukupnog stanovništva Srbije. Istovremeno, drastično će biti ugrožena mala mesta, naročito na jugoistoku zemlje, poput Crne Trave, Bosilegrada i Dimitrovgrada.
Šta duži životni vek znači za društvo i državu?
Projekcije RZS pokazuju da će paralelno sa smanjenjem broja stanovnika zastupljenost populacije starih 65 i više godina u ukupnom stanovništvu porasti sa 21,9 odsto (2022.) na 28,5 odsto (2052.), a najstarijih, iz starosne grupe 80 i više godina, sa 4,5 odsto na 7,3 odsto.
Duži životni vek obuhvatiće oba pola, te će u narednih trideset godina i žene i muškarci živeti šest godina duže u proseku.
Pored toga, smanjenje broja stanovnika starosti od 15 do 64 godine dovešće do toga da će 2053. odnos izdržavanih prema radno sposobnim licima biti 3:4, što će dovesti do ekonomske zavisnosti i povećanja opterećenja radne snage za preko 25 odsto u odnosu na 2022.
"Skoro svaka treća osoba će biti starija od 65 godina. Koliki je to pritisak na zdravstvo, koliki je to pritisak na penzioni sistem i budžet? Sa takvom strukturom ne može da se podmire potrebe tržišta rada, pa ljudi umesto da uživaju u penziji, oni su primorani da rade zato što ne može da se obezbedi adekvatno povećanje penzije. I to je sve povezano jedno sa drugim", kaže demograf Goran Penev za RSE.
Projekcije sugerišu da će se radno sposobno stanovništvo smanjiti sa 4,3 miliona u 2022. na 3 miliona u 2052. godini. Pored toga, udeo radno sposobnih u ukupnom stanovništvu Srbije opašće sa oko 64 odsto na 58 odsto tokom projekcionog perioda.
Slična situacija je, objašnjava Penev, i u mnogim državama Evrope, poput Francuske, koje takođe nemaju fertilitet dovoljan za smenu generacija, ali imaju povoljniju starosnu strukturu i pozitivan prirodni priraštaj usled liberalnije imigracione politike.
Može li liberalnija migraciona politika biti deo rešenja?
Srbija je, prema podacima RZS-a, samo od 2022. do 2023. izgubila više od 41.000 stanovnika, što je veličina grada Sombora na severozapadu Srbije.
Pored toga, sve više stanovnika napušta Srbiju u potrazi za boljim životom.
Prema najnovijim podacima Krovne organizacije mladih (KOMS) objavljenim sredinom avgusta 2024, čak 49 odsto njih planira da se iseli iz Srbije. Jedna od njih je i Milena Marjanović, studentkinja arhitekture iz Beograda.
"Naravno da mladi beže jer nas i nekako nauče od malena – završi ti ovde školu pa idi na fakultet ili na master van. Nije mi to drago, ja volim Srbiju i volela bih da bude lepo mesto za živeti, ali niko od mladih ne vidi to. Ja vidim svoju budućnost napolju, jer kao arhitekta sam mnogo ograničena Srbijom", rekla je ona u razgovoru za RSE.
Koliko ljudi na godišnjem nivou odlazi iz Srbije teško je utvrditi jer ne postoje precizni podaci.
Taj broj se kreće u rasponu od 9.000, kolike su procene u okviru poslednjeg popisa stanovništva iz 2022, pa sve do 60.000 ljudi, koliko su iznele Ujedinjene nacije u Programu za razvoj iz iste godine.
"Da ne bismo imali negativan uticaj te migracione komponente, potrebno je smanjiti emigraciju i povećati imigraciju. Mi sa povećanjem imigracije mnogo kasnimo, mnogo su teški uslovi. A Srbija kao država neće moći da funkcioniše bez priliva stanovništva iz inostranstva", ocenio je demograf Goran Penev za RSE.
Za 16 godina, koliko u Srbiji postoji sistem azilne zaštite, dobilo ju je nešto više od 250 ljudi.
Prema podacima UNHCR-a, u prvih devet meseci ove godine zahtev za azil je podnelo 168 osoba, a odobreno je šest.
Šta čini Vlada Srbije?
Neke od mera kojima Vlada Srbije pokušava da zaustavi pad broja stanovnika sadržane su u izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je poslednji put menjan 2024. godine kada su dodata nova i povećana postojeća finansijska davanja porodicama sa decom, ali i majkama u okviru radnog odnosa.
Takođe, Srbija u visokom procentu finansijski pokriva procese vantelesne oplodnje. Međutim, stručnjaci su mišljenja da fertilitetna komponenta nije presudna.
"Ako hoćemo da imamo bolju demografsku situaciju, hajde da počnemo kod mortaliteta, tu postoji dosta prostora za smanjenje smrtnosti. Međutim produženje trajanja života će dovesti do daljeg starenja stanovništva. A ono što je očigledno je da država ne čini dovoljno u domenu imigracione politike, jer mi dajemo pare na rađanje a posle nam dete ode u inostranstvo. Onda je rezultat još gori", zaključio je Penev.
Kakve su rezultate dale mere za povećanje nataliteta u Srbiji i kakvi su planovi države kada je u pitanju populaciona politika RSE nije uspela da sazna niti od Vlade Srbije niti od resornog Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, budući da do objavljivanja teksta nisu stigli odgovori na naša pitanja.