'Pokazujemo šta znači boriti se': Studenti o blokadama fakulteta u Srbiji
Studenti Filološkog fakulteta od 2. decembra blokiraju rad te visokoškolske ustanove, zahtevajući od nadležnih, između ostalog, procesuiranje odgovornih za smrt 15 osoba koje su poginule u padu betonske nadstrešnice sa Železničke stanice u Novom Sadu. Istog dana otpočele su blokade Filozofskog fakulteta, Hemijskog fakulteta, Rektorata Univerziteta u Beogradu, kao i blokada Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Dan kasnije, 3. decembra, blokadama su se priključili Fakultet političkih nauka, Arhitektonski fakultet, kao i svi ostali fakulteti u zgradi nekadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta u glavnom gradu.
"Priključila sam se blokadama sa verom u bolje sutra. Ali, tome je prethodila tragedija u Novom Sadu, gde je 15 ljudi poginulo. Jedna od žrtava je naša koleginica sa Filološkog fakulteta. Ja lično ne mogu da verujem da jedno dete više neće ući u ovu zgradu zbog tog zločina", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Svetlana, studentkinja Biološkog fakulteta koji deli zgradu sa Filološkim fakultetom.
Ova studentkinja nam se predstavila pod lažnim imenom iz straha da bi mogla biti na meti prorežimskih tabloida. Tvrdi da su neke njene kolege koje su se eksponirale bile targetirane u takvim glasilima.
'Studenti se ne osećaju bezbedno'
Njena koleginica sa Filološkog fakulteta Milica, koja je ove godine upisala studije, podseća da je još jedan od okidača za studentske blokade bio napad na studente Fakulteta dramskih umetnosti 22. novembra. Oni su se tog dana priključili akciji "Zastani, Srbijo", kojom su grupe građana, aktivista i predstavnika opozicije u tišini na 15 minuta blokirali ulice u više gradova, u znak sećanja na novosadske žrtve pada nadstrešnice 1. novembra.
Međutim, studente je napala grupa muškaraca, među kojima su, prema tvrdnjama opozicije, bili i funkcioneri vladajuće Srpske napredne stranke i javnih preduzeća.
"Od kada se to dogodilo, u vazduhu je počela da se oseća neka nesigurnost i studenti se ne osećaju bezbedno. Kada nam je onemogućeno da pokažemo solidarnost prema žrtvama koje su stradale nečijom krivicom, automatski dolazi do promene", kaže Milica.
Studenti FDU-a stupili su u blokadu 25. novembra, zahtevajući od nadležnih da sankcionišu napadače, kao i da procesuiraju odgovorne za tragediju u Novom Sadu. Zahtevaju i puštanje na slobodu građana koji su privedeni tokom protesta koji su usledili nakon obrušavanja nadstrešnice i "povlačenje neosnovanih prijava" protiv njih.
Studenti traže i povećanje sredstava za državne fakultete za 20 odsto.
Sa istim zahtevima priključili su im se drugi fakulteti.
Milica sa Filološkog fakulteta kaže da se pitanja koja su otvorena studentskim blokadama tiču svih.
"U zdravo razmišljanje spada i razmišljanje o budućim generacijama, o tome šta će naša deca naslediti", smatra ona.
Profesori uz studente
Stotinak metara dalje, na zgradi takođe blokiranog Filozofskog fakulteta okačen je transparent na kojem je šesnaest crvenih tragova šaka. Na petnaest su imena ljudi stradalih u Novom Sadu pre mesec dana. Na poslednjem krvavo crvenom otisku je pitanje – "Ko je sledeći?"
Studenti ovog fakulteta su na plenumu – neformalnoj studentskoj skupštini koja funkcioniše na principima direktne demokratije – odredili ljude zadužene za komunikaciju sa medijima. Momak koji nije želeo da bude potpisan imenom kaže da su studenti koji u prisustvovali plenumu 2. decembra – njih nekoliko stotina – jednoglasno podržali blokadu.
"Mi smo ovde sve vreme – ovde spavamo, u potpunosti je blokiran, nema predavanja. Planiramo da držimo fakultet u blokadi do ispunjenja zahteva", kaže.
Dodaje da studenti Filozofskog u blokadi imaju podršku kako svojih profesora i uprave, tako i šire zajednice.
"Uvek nam nedostaje vreća za spavanje, hrane, vode i pozivamo sve koji su raspoloženi da pomognu", kaže.
U utorak, 3. decembra, studentske plenume su održali akademci na fakultetima koji rade u zgradi nekadašnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta. Jedan od studenata druge godine Matematičkog fakulteta rekao je za RSE da će, posle Hemijskog fakulteta koji je u blokadi od 2. decembra, do kraja nedelje i ostali fakulteti ući u taj vid borbe.
"Naš fakultet je danas (3. decembar) održao plenum na kojem smo dogovorili kako će se blokada odvijati. Dobili smo podršku Studentskog parlamenta i Dekanata fakulteta. Svi fakulteti koji na PMF-u imaju dekanate su se složili sa blokadama – Matematički fakultet, Fakultet za fizičku hemiju, Hemijski fakultet i Fizički fakultet", kaže ovaj student koji nije želeo da se predstavi.
U utorak se blokadi pridružio i beogradski Fakultet političkih nauka. Studenti su se prethodno okupili u 11.52, u vreme kada se obrušila nadstrešnica u Novom Sadu i u tišini održali petnaestominutni pomen žrtvama tragedije. Potom su ušli na fakultet i prekinuli nastavu.
"Ovde smo da bismo pre svega odali počast stradalima u Novom Sadu, a nakon toga se pridružujemo ostalim kolegama. Pozivam sve studente da nam se pridruže u blokadi i da stane ceo Univerzitet u Beogradu, ali i drugi univerziteti", poručila je studentkinja Emilija Milenković, uoči početka blokade.
Skupu ispred FPN-a prisustvovali su i pojedini profesori tog fakulteta. Među njima je bio i Đorđe Pavićević koji je za RSE izrazio zadovoljstvo što se "konačno čuje autentični glas studenata".
On za RSE kaže da ga ove blokade podsećaju na studentski bunt tokom devedesetih godina prošlog veka u Srbiji.
"Drago mi je da studenti nisu podlegli stavu da politizuju celu stvar, nego guraju principe koji bi trebalo da budu zalog njihove budućnosti, a to svakako nije država u kojoj se urušavaju zgrade, u kojoj za neke važe pravda i pravila, a za druge važe, u kojoj se građani na ulicama hapse i tuku", kaže Pavićević koji je i poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta.
Prema njegovom mišljenju, većina profesora na FPN-u podržava studentsku borbu, te dodaje da očekuje da se uprava fakulteta izjasni o aktuelnim dešavanjima.
Đorđe Pavićević kaže da je, na osnovu dosadašnjeg iskustva, realno očekivati da će režim pokušati da spinuje informacije o blokadama.
"Verovatno će raditi na tome da delegitimiše njihove akcije, pre nego da represivno deluje. Naravno, iskoristiće svaki potencijalni incident, i to je najveća briga ovakvih skupova", smatra Pavićević.
Ko je protiv blokada?
Blokade je kritikovao Studentski parlament Univerziteta u Beogradu koji je u saopštenju 3. decembra optužio studente koji organizuju blokade fakultete za "zloupotrebu visokoškolskih institucija".
"Ističemo da zahtevi koji su plasirani u medijima nisu inicijativa svih studenata Univerziteta, već manje grupe koja pozivajući se na borbu za interese studenata zapravo sprovodi političko delovanje uzurpirajući Univerzitet, visokoškolske ustanove i nastavni proces", saopštilo je ovo studentsko telo.
Istovremeno, pojedini tabloidi bliski vlasti pisali su da iza studentskog bunta stoji opozicija "koja pokušava da izazove nerede i na fakultetima u Beogradu".
Za studentkinju Biološkog fakulteta, koja se Radiju Slobodna Evropa predstavila kao Svetlana, ovakve optužbe su besmislene i smešne.
"Mi nismo ništa ni srušili niti uništili. Mi smo u zgradama naših fakulteta, podržavamo jedni druge. Želimo da se borimo za bolje sutra za sve ljude", kaže.
Predstavnik studenata Filozofskog fakulteta kaže da učesnike blokada prorežimski mediji optužuju da su ubačeni elementi i stranačke ličnosti, što je, kako dodaje, neistina.
"Mi smo u potpunosti nestranačko telo, mi ne zastupamo nijednu političku opciju u Srbiji", kaže.
Studenti tvrde da su nakon neistinitih napisa u pojedinim medijima pojedine njihove koleginice i kolege dobile i pretnje na društvenim mrežama.
Uprkos tome, kažu da su odlučni da istraju u svojim zahtevima. Milica kaže da je u borbi podržavaju i njeni roditelji.
"Drago im je da sam tako rano, kao brucoš, počela da radim nešto na fakultetu. Ipak, imaju bojazan da nešto može da se dogodi ako se previše eksponiraš", kaže Milica.
Osim studenata u Beogradu i Novom Sadu, blokadu Univerziteta je najavio i deo njihovih kolega u Nišu, trećem po veličini gradu u Srbiji.
"Sa fakulteta želimo da pošaljemo poruku šta znači boriti se. Vidim da su starije generacije klonule duhom, mi mladi smo tu da im kažemo da smo sa njima i da ih pozovemo da nam se priključe", zaključuje Svetlana.