Municija 'Made in Kosovo' još uvek daleka ambicija

Ovih dana bilo je mnogo polemike oko sporazuma Kosova i Turske za izgradnju prve fabrike municije na Kosovu. Iako se mnoge stvari oko toga drže u tajnosti, ovaj članak donosi odgovore na najmanje nekoliko pitanja: kada fabrika može da počne sa radom i koje korake treba poduzeti da bi od nje bilo koristi?


U vreme regionalne nesigurnosti i globalnih tenzija, Kosovo je sebi postavilo cilj: proizvodnju municije.


Za ministra odbrane Ejupa Maćedoncija (Maqedonci) ovo će biti veoma važan korak ka jačanju vojnih kapaciteta zemlje.


Najavljena fabrika municije, prema njegovim rečima, Kosovu će doneti ne samo odbrambene sposobnosti, već i izvozne mogućnosti.


Stručnjaci za bezbednost su, s druge strane, suzdržaniji – jedni kažu da će biti potrebne godine da se ova ambicija ispuni, dok se drugi zalažu za povećanje regionalne saradnje.


Šta je cilj Kosova?

Sporazumom potpisanim 16. decembra sa turskom kompanijom za oružje, MKE, Kosovo ima za cilj da napravi fabriku municije različitih kalibara – prvu u zemlji.




Maćedonci nije iznio detalje gde i kada se očekuje početak proizvodnje, rekavši da su takve informacije poverljive, ali izražava uverenje da njenim radom Kosovo više neće ovisiti od drugih za municiju.


"Mi, inače, ne možemo da postanemo 100 posto samodovoljni, ali možemo da smanjimo zavisnost od drugih zemalja, proizvodnjom municije ili oružja, koji je skuplje i teže osigurati", rekao je za RSE.


Maćedonci navodi da će se u početku proizvoditi municija 5,56 milimetara i 7,62 milimetara, koju koriste i Kosovske bezbednosne snage i kosovska policija.


On kaže da će fabriku voditi država, ali da je "važno da imamo i privatne investitore, da povećamo proizvodnju".


"Na taj način ćemo obezbediti stabilno snabdevanje za unutrašnje potrebe, ali ćemo moći i da izvozimo u partnerske zemlje, u zavisnosti od njihovih zahteva", kaže ministar odbrane.


Neki predstavnici opozicije izražavaju sumnju da će ovaj projekat biti realizovan. Za Rašita Kalaja (Rashit Qalajn), člana Odbora za bezbednost i odbranu u Skupštini Kosova, sporno je samo potpisivanje ugovora sa jednom turskom kompanijom.


"Mislim da za sve što ima veze sa naoružanjem i municijom treba da se rukovodimo našim strateškim partnerom: SAD", kaže on.


Međutim, Maćedonci uverava da u svim ovim koracima Kosovo ima podršku NATO-a – alijanse kojoj želi da pristupi – uključujući i SAD.


Kosovo, sa 1,5 miliona stanovnika, ima svoje snage bezbednosti koje su u procesu formiranja redovne vojske i očekuje se da će imati preko 7.500 aktivnih pripadnika i rezervista, kao i policiju sa oko 9.000 pripadnika. U zemlji je prisutna i mirovna misija NATO-a KFOR.




Može li Kosovo postati samoodrživo za municiju?

Bivši zvaničnik NATO-a Džejmi Šej (Jamie Shea) kaže da ispunjenje ove ambicije zavisi od najmanje tri faktora – što nije moguće postići u kratkom roku.




Za početak, kaže da Turska treba da pristane na transfer svoje tehnologije i licenci na Kosovo, kako bi moglo da razvije svoje odbrambene sposobnosti.


Zatim se mora obezbediti nezavisni lanac snabdevanja, što može potrajati godinama.


"...jer za municiju su potrebne eksplozivne hemikalije, specijalni metali i sirovine, koje često dolaze iz Kine i drugih zemalja", rekao je Šej za RSE.


"Stvari mogu postati još komplikovanije ako municija koja se proizvodi uključuje granate i rakete koje zavise od mikroprocesora i drugih sofisticiranih elektronskih uređaja", kaže on.


Kao treći važan faktor koji Kosovo treba da uzme u obzir, Šej navodi prednosti. On kaže da bi Kosovo svakako moralo da izvozi municiju, kako bi taj kapital uložilo u podršku svojoj odbrambenoj industriji. Potencijalno tržište za izvoz, prema Šeju, mogla bi biti sama Turska, posebno ako fabrika na Kosovu posluje kao njena struktura u stranoj zemlji.


"A kada počnete da proizvodite velike količine municije, njihovo bezbedno skladištenje postaje još jedan veliki problem, ali i potencijalna slabost. Sećate li se velike eksplozije skladišta municije u Tirani, pre nekoliko godina? Taj događaj je doveo do političke krize u toj zemlji", podseća se Šej.




Značaj regionalne saradnje

Bivši ministar odbrane Albanije Fatmir Mediu kaže da je postizanje samoodrživosti u odbrani teško, što zbog visokih standarda koji se traže, što zbog cene koju ima ova industrija.




On predlaže da Kosovo poveća saradnju sa članicama NATO-a u regionu Balkana – uključujući Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju – i tako poveća svoj operativni nivo. Ova strategija se, kaže, zove "pametna odbrana" i stvara veću sigurnost kroz veću saradnju.


Među zemljama koje ga koriste, Mediu pominje baltičke države: Litvaniju, Letoniju i Estoniju.


"Nije samo pitanje proizvodnje i kupovine. Najvažnije je održavanje, koje ima znatne troškove. Stoga bi regionalna saradnja bila višestruko vrednija od razmišljanja o izgradnji nečeg samoodrživog", kaže Mediu za RSE.


Sada poslanik u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, kaže da bi se ovakav pristup Kosovu isplatio, s obzirom na njegove težnje da uđe u NATO i visok nivo saradnje koji je potreban ovom savezu.


"U ovom planu, mislim da ima mnogo prostora za kretanje uz zajedničke nabavke i 'pametnu odbranu'", kaže Mediu.


Ulaganja u odbranu

Budžet za Ministarstvo odbrane na Kosovu biće 207,8 miliona evra u 2025. godini ili 54 miliona evra više nego ove godine. Maćedonci kaže da je Kosovo u protekle tri godine potrošilo više od 239 miliona evra na nabavku naoružanja, a "ako se uračunaju i ovogodišnje nabavke, iznos prelazi 269 miliona evra".


Zbog osetljivosti informacija, ne navodi gde je kupljeno. Ali ono što se zna jeste da je Kosovo poslednjih godina dobilo oružje od dve NATO sile: SAD i Turske. U martu 2022. godine osnovan je i Fond bezbednosti, gde građani i razni donatori mogu da doprinesu odbrani, ali njegova vrednost nije poznata i ne objavljuje se javno.