Godina neotvorenih poglavlja: Zašto nastavlja da usporava put Srbije ka EU?
Otvaranje seta poglavlja, odnosno Klastera 3 (o konkuretnosti i inkluzivnom rastu), vlast u Beogradu sada najavljuje za početak 2025.
"Mislim da je to sasvim moguće, ali samo ako Holandija i druge skeptične države članice EU promene svoj stav", ističe za RSE Tobi Vogel iz međunarodnog nevladinog Centra za politiku demokratizacije iz Brisela.
Dok Evropska komisija, na čelu sa Ursulom fon der Lajen, zagovara otvaranje novih poglavlja sa Srbijom, blokada je usledila iz druge evropske institucije - Saveta Evropske unije.
Da bi se otvorio klaster, potrebna je jednoglasna odluka svih država članica EU.
U decembru 2024. glasovi protiv došli su iz više država, poput Holandije, skandinavskih i baltičkih država.
Nova šansa za Srbiju dolazi tokom šestomesečnog predsedavanja Poljske Savetom EU.
Predsedavanje je preuzela od Mađarske 1. januara.
"Poljska želi da ubrza pregovore o pristupanju sa Srbijom; ona deli dominantno mišljenje u EU da bi ubrzavanje procesa vezalo Beograd za zapadni blok", ukazuje Vogel.
Zašto klaster nije otvoren u decembru?
Savet EU je u decembru poručio da će se otvaranje Klastera 3 sa Srbijom uzeti u obzir nakon što zemlja značajno napreduje na polju vladavine prava, odnosno u poglavljima 23 i 24, kao i u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.
"Faktori koji su doveli do zastoja u pregovorima Srbije sa EU neće nestati u narednim mesecima; štaviše, neki od njih bi mogli postati još izraženiji. Samo promena stava ključnih država članica EU može deblokirati Klaster 3", naglašava Tobi Vogel.
Otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima Srbije sa Unijom stoji od decembra 2021. godine.
Tada je Srbija otvorila prvi klaster - set poglavlja, po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020. godine.
Do sada su otvorena 22 poglavlja u pregovorima od ukupno 35.
Privremeno su zatvorena samo dva poglavlja.
"Šire gledano, opsesija otvaranjem i zatvaranjem poglavlja nije od pomoći. Bez obzira na to da li će EU odlučiti da otvori Klaster 3 i kada će to učiniti, jasno je da Srbija, posmatrano u celini, nije ni blizu spremna za članstvo, čak i ako bi to vlada želela", ocenjuje Vogel.
Odnos sa Kosovom i vladavina prava kao ključni problemi
Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore, briselski zvaničnici su kao glavnu prepreku u evrointegracijama isticali odnos Srbije i Kosova.
Dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem Brisela, u zastoju je.
EU od Srbije očekuje da primeni sve obaveze iz sporazuma sa Kosovom, uzdrži se od zapaljivih poteza i retorike, kao i da procesuira odgovorne za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj.
Od septembra 2023, kada se napad dogodio, a odgovornost preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, zvanični Beograd odbija da ga izruči Prištini, a optužnice u Srbiji nema.
Kao problemi u poslednjem evropskom izveštaju o napretku Srbije nabrajaju se i stanje vladavine prava – rasprostranjena korupcija, državna kontrola nad medijima, uticaj vlasti na pravosuđe, nedostatak presuda za ratne zločine iz devedesetih i veličanje zločinaca, ali i neusklađenost sa spoljnom politikom EU.
Sankcije Rusiji kao uslov za članstvo u EU
Stav zvaničnog Beograda da ne uvede sankcije Rusiji nepromenjen je nakon gotovo tri godine ruske invazije na Ukrajinu.
Uvođenje sankcija Kremlju postalo je jedan od ključnih zahteva za Srbiju ako želi u EU.
Prema analizi nevladinog ISAC fonda, stopa usklađenosti Srbije sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom u prvoj polovini 2024. bila je 47 odsto.
Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija, sa druge strane, potpuno su pratili Brisel.
A tokom 2024. Crna Gora i Albanija dobili su zamah u pregovorima sa Briselom.
Albanija je uspela da otvori dva klastera.
Najdalje je u pregovorima otišla Crna Gora - krajem 2024. zatvorila je tri poglavlja.
"Evropskoj uniji treba uspešna priča o politici proširenja. Trenutno je ta uspešna priča Albanija, a postoje nade da bi Crna Gora mogla postati članica tokom trenutnog petogodišnjeg mandata Evropske komisije", ističe spoljnopolitički analitičar Tobi Vogel.
Ispunjavanje svih kriterijuma za članstvo do 2027?
Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, vlast u Srbiji je dala sebi zadatak da do 2027. ispuni sve kriterijume za članstvo u EU, ali da joj to ne garantuje ulazak u blok od 27 država.
Dok naglašava da je strateški spoljnopolitički cilj Srbije da postane deo Unije, Vučić je države članice više puta pozivao da politika proširenja postane "jasnija i energičnija".
"Iznenadilo bi me kada bi u ovom trenutku predsednik Vučić odlučio da radi na reformama. Čini mi se da je trenutno prilično ranjiv i da neće učiniti ništa što bi moglo dodatno potkopati njegovu moć", naglašava Tobi Vogel, referišući na političku krizu koja je u Srbiji otpočela nesrećom u Novom Sadu u novembru 2024.
Nakon pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici, usledili su masovni protesti na kojima se traži politička i krivična odgovornost za nesreću.
Na protestima se traži i da se ispitaju sumnje na korupciju prilikom rekonstrukcije stanične zgrade.
Vlast insistira da su zahtevi protesta ispunjeni, odbacujući odgovornost za nesreću.
Kritike Srbiji iz Brisela tokom 2024.
I početak 2024. u Srbiji obeležili su protesti - predvodila ih je opozicija, uz tvrdnju da je vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, pokrala izbore.
Dok su predstavnici vlasti to demantovali, Evropski parlament je pozvao Srbiju da navode o izbornoj krađi ispita.
Brisel je od Srbije zatražio i da primeni sve međunarodne preporuke za regularnost izbornog procesa.
Među zahtevima koje je Brisel uputio Beogradu tokom 2024. bilo je i distanciranje od Moskve i Pekinga.
Bliski odnosi sa Kinom i Rusijom su, kako je EU navela u poslednjem izveštaju o napretku Srbije, "postavili pitanja" o strateškom pravcu zvaničnog Beograda.
Spoljnopolitički analitičar Tobi Vogel podseća da je vlast, koju predvodi Aleksandar Vučić, u protekloj godini produbljivala odnose sa Putinovom Rusijom.
Vučić je imao telefonski razgovor sa ruskim predsednikom, dok su visoki zvaničnici Beograda, poput potpredsednika Vlade Aleksandra Vulina, bili česti gosti Kremlja.
"Svi ovi faktori zajedno učinili su da pojedine države članice EU postanu veoma skeptične prema Vučićevoj ozbiljnosti u vezi sa njegovim deklarisanim strateškim ciljem – članstvom u EU".
"Da li će (prilikom otvaranja poglavlja) preovladati glasovi opreza – iz Holandije, Skandinavije i baltičkih država – teško je predvideti, ali bojim se da će 'pragmatizam', odnosno transakcijski pristup, ponovo uzeti maha", naglašava Vogel.
On takođe ukazuje da je protekle godine, "pažljivim pozicioniranjem" Vučić ojačao savezništva sa liderima vodećih država Evropske unije - Nemačkom i Francuskom.
"Izdvojio bih tri poteza – nabavku francuskih borbenih aviona, projekat litijuma sa Nemačkom i indirektnu prodaju municije Ukrajini. Time je sebi stvorio određeni manevarski prostor i učvrstio prijateljstva s Parizom i Berlinom", dodaje Vogel.
Kakve su posledice zbog zastoja u pregovorima?
Na pitanje kakve posledice Srbija može da ima zbog toga što tri godine nije otvorila nijedno poglavlje sa EU, Tobi Vogel odgovara da nema neposrednih posledica.
Kako ističe, mnoge zemlje kandidati su ranije imale duge periode stagnacije u procesu pristupanja bez ikakvih opipljivih posledica po strane investicije, pretpristupne fondove ili političku podršku iz Brisela.
"Iznenadilo bi me da bude drugačije za Beograd, s obzirom na to da EU i SAD smatraju da moraju da zadrže Vučića na svojoj strani – iako on jednostavno igra geopolitičku arbitražu i nije ni na čijoj strani osim na svojoj", ističe Vogel.
Iako se u delu javnosti Kina i Rusija, kao "tradicionalni prijatelji", doživljavaju kao najveći ulagači u Srbiji, podaci govore drugačije.
Investicije iz EU čine gotovo polovinu ukupnih stranih direktnih investicija.
Srbija je u protekle dve decenije od Evropske unije dobila i više od tri milijarde evra pomoći, podaci su sa sajta Evropske delegacije u Srbiji.
To Evropsku uniju čini najvećim donatorom u Srbiji, a Srbiju najvećim primaocem donacija EU na Zapadnom Balkanu.
Bespovratna sredstva se dodeljuju preko Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA).
IPA fondovi su fokusirani na dotacije u ključnim područjima, koja bi trebalo da olakšaju pripremu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji.
Ulaže se, tako, u borbu protiv korupcije, reformu državne uprave, izgradnju puteva, ekologiju.
Kako se navodi u Zakonu o budžetu, Srbija u 2025. računa na više od 120 miliona evra pomoći iz EU za različite projekte – kao što su zapošljavanje mladih, regionalni centar za otpad u Novom Sadu, ili izgradnja saobraćajnica.