Za šta će glasati Srbi sa Kosova na predstojećim izborima?
Ovo su neke od ključnih tačaka na osnovu kojih će kosovski Srbi severno i južno od reke Ibar, sa kojima je Radio Slobodna Evropa(RSE) razgovarao, odlučiti kome će dati svoj glas na parlamentarnim izborima 9. februara.
U trku za deset poslaničkih mesta ušlo je šest političkih subjekata koji predstavljaju srpsku zajednicu: Srpska lista, Srpski narodni pokret, Za slobodu pravdu i opstanak, Partija kosovskih Srba, Srpska demokratija i Građanska inicijativa Narodna pravda.
Ipak, podršku Beograda i ovoga puta ima isključivo Srpska lista, najveća partija Srba na Kosovu koja je i formirana uz podršku aktuelne vlasti u Srbiji i predsednika Aleksandra Vučića. Ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, je 13. januara u intervjuu za RTS poručio da je važno da Srpska lista učestvuje na izborima "kako bismo pokazali da se ne povlačimo".
Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice, ocenjuje da Srbi sa Kosova od budućih predstavnika u Skupštini očekuju da budu aktivniji, da se izbore za promene, veća prava i dijalog sa centralnim vlastima.
Oliver Vujović iz nevladinog Foruma za razvoj i multietničku saradnju iz Gračanice kod Prištine, pak smatra da će pripadnici srpske zajednice na Kosovu početi više da razmišljaju o "lokalnom opstanku" a manje o politici na visokom nivou.
'Gore od ovoga ne može biti'
Miloš iz Severne Mitrovice smatra da je u prethodnom periodu preovladavalo stranačko zapošljavanje ili neravnopravna dodela stambenih jedinica za socijalno ugrožena lica, te očekuje da u kampanji čuje da će biti promena u tom pravcu.
"Treba da se desi pravo jedinstvo a ne samo da se priča o njemu. To jedinstvo znači da svi budemo isti", kaže on za RSE.
Mladen političke predstavnike Srba želi da vidi kako se više bore za njihova prava u Skupštini Kosova.
"Ovo što se sada dešava Srbima na Kosovu je ispod svakog nivoa normalnog života. Mnogi ljudi su ostali bez posla a pitanje je dokle će Srbija da im daje plate. Nadam se da će nešto da se promeni, gore od ovoga ne može biti", kaže Mladen, takođe iz Severne Mitrovice.
Srpska lista je od 2013. godine osvajala deset poslaničkih mesta u Skupštini Kosova, od ukupno 120, koliko je i rezervisano za srpsku zajednicu Ustavom Kosova. Glasanje za njih je uglavnom bilo organizovano preko institucija u kojima rade a koje finansira Srbija.
Međutim, poslanici te liste od novembra 2022. nisu aktivno učestvovali u radu Skupštine zbog "politike bojkota", nakon što su odlučili da napuste kosovske institucije na severu sa ciljem sprečavanja Vlade Kosova da ukine srpske tablice. Dolazili su na potpis svakih šest meseci kako ne bi izgubili mandate i platu.
U međuvremenu je Vlada Kosova intenzivno radila na utvrđivanju vlasti u opštinama sa srpskom većinom na severu, koja je od početka 2024. godine počela i sa zatvaranjem institucija koje rade u sistemu Srbije. Zvanični Beogard odbija da te institucije ugasi, te je neke od njih izmestio u pogranična mesta u Srbiji, i obećao da niko neće ostati bez plata.
Nemanja iz Severne Mitrovice poručuje da je došlo vreme da Srbi "shvate ozbiljnost situacije", te da započnu institucionalnu borbu za svoja prava.
"I da se nadamo da će to doneti neke promene koje će pobljšati život na severu Kosova.".
Šta je važno za Srbe južno od Ibra?
Titomir iz Gračanice kod Prištine ne veruje u predizborna obećanja, niti veruje da političari zaista žele da se bore za prava običnog naroda.
"Jedino u šta verujem, verujem u Aleksandra Vučića kao predsednika (Srbije)."
Ipak, podvlači da mu je važno da se problemi Srba čuju i u kosovskim institucijama, te da se traže rešenja za iste.
"Nikada ih (aktuelne posalnike) nisam video za govornicom (u Skupštini Kosova), da su izašli, da su govorili o problemima, za šta i predstavljaju Srbe."
Zoran, takođe iz Gračanice, navodi da je neophodno da se stvore bolji životni uslovi za Srbe na Kosovu i veće mogućnosti zapošljavanja. Ipak, u dilemi je da li političke opcije koje predstavljaju Srbe mogu to i da im pruže.
"Svi obećavaju kada su izbori, posle toga sve po starom. Dok su kampanje tu su i obećanja, posle toga kako se ko snađe", kaže ovaj sagovrnik RSE.
I za Slavišu iz Orahovca ravnopravno zapošljavanje je ključno za opstanak Srba na Kosovu i svoj glas bi dao opciji koja ga ubedi da je tako nešto moguće.
"Kod nas je super situacija, nije kao na severu. Ali treba da se zapošljava omladina, imam dva sina, da se zaposle."
Branko iz Prizrena, gde je ostao jako mali broj Srba, je razočaran u političke predstavnike Srba jer ih niko ne obilazi, niti pokušava da se upozna sa njihovim realnim problemima. Napominje da nema poverenja u najveću partiju, Srpsku listu, ali da ni od drugih nije čuo konkretne planove za poboljšanje životnih uslova.
"Svi su za interes, niko nam ne otvara vrata", kaže on.
Šta nude politički predstavnici Srba?
Gotovo sve političke opcije govore o "ostanku i opstanku" Srba na Kosovu, ali iz različitih uglova – bez iznošenja konkretnih predloga kako će to postići.
Srpska lista se uglavnom oslanja na podršku Beograda, te od početka kampanje 11. januara, funkcioneri ove stranke uglavnom obilaze zdravstvene institucije koje rade u sistemu Srbije i zapošljavaju na hiljade ljudi.
Inače, predsednik ove stranke, Zlatan Elek, je i direktor Kliničko bolničkog centra u Severnoj Mitrovici.
Tokom posete Gračanici 13. januara, Elek je govorio o ulaganju i zapošljavanju u sektor zdravstva, te napomenuo kako je u protekle četiri godine zapošljeno 1.500 medicinskih i nemedicinskih radnika.
Ostali politički subjekti koji su ušli u trku za poslanička mesta u Skupštini Kosova, uglavnom optužuju Srpsku listu da je radila isključivo u korist svojih funkcionera, te da je doprinela odlasku Srba sa Kosova.
Tako stranka Za slobodu Pravdu i opstanak Nenada Rašića, koja je deo aktuelne vlade Aljbina Kurtija, uz slogan "Svoj život u svoje ruke" poručuje da se zalažu za "autentičnu" politiku kojom će braniti interese kosovskih Srba.
Prvog dana predizborne kampanje Rašić je poručio kako je Srpska lista godinama unazad "zloupotrebljavala resurse", te da će se on zalagati za stvaranje bolje "zajedničke budućnosti" a ne samo pojedinaca.
Politička poruka Srpskog narodnog pokreta, koji vode Milija Biševac iz Zubinog Potoka na severu i Branimir Stojanović iz Gračanice kod Prištine, je "Naša borba nije prestala".
Iz ove stranke poručuju kako će biti "glas naroda", te da će se "boriti za narod, dostojanstvo i budućnost naše dece".
I Srpska demokratija Aleksandra Arsenijevića obećava da će bit glas naroda i "glas slobode".
Iz ove stranke poručuju da je pogoršanju položaja srpske zajednice doprinelo ćutanje u kosovskom parlamentu i neaktivnost aktulenih poslanika iz redova Srpske liste, te da će oni biti aktivniji i podizati glas gde god mogu.
Partija kosovskih Srba je na skupu u Gračanici takođe poručila kako će se boriti za prava građana, te da će iskoreniti manipulacije i korupciju.
Građanska inicijativa Narodna Pravda poručuje da se zalaže za suživot, pomirenje na Kosovu ali i slobodu mišljenja i govora.
Ova partija se takođe zalaže i za povratak Srba u kosovskim institucijama, te obećava iste uslove zapošljavanja bez diskriminacije, bolje uslove lečenja i očuvanje prava svih zajednica.
Šta će presuditi u borbi za glas?
Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice, smatra da srpski politički subjekti na Kosovu nemaju puno toga da ponude biračima, iako oni žele "samo pristojan život i bezbedno okruženje".
Ipak, napominje da građani od srpskih političara svakako očekuju da budu aktivniji u smislu odbrane njihovih prava a da tek onda, kako dodaje, može da se priča o ekonomskom napretku ili zapošljavanju.
Prema njegovom mišljenju, Srpska lista je u velikoj meri izgubila poverenje naroda, te očekuje da u novom sazivu kosovskog Parlamenta vidi i predstavnike drugih političkih opcija.
"U moru negativnosti i loših stvari koje su se dogodile, taj pluralizam je jedina pozitivna stvar koja se desila, da se čuje malo više od jednog glasa a da nema velike razlike u viđenju šireg interesa srpske zajednice", navodi Milićević.
Srpska lista je na svim izborima na kojima je učestvovala od njenog formiranja 2013. osvajala preko 90 dsto glasova birača, ali je posmatračka misija EU u svojim izveštajima ukazivala na "monopol i zastrašivanje" od strane kandidata i aktivista ove stranke.
Oliver Vujović iz nevladinog Foruma za razvoj i miltietnicku saradnju, smatra da će glas birača najverovatnije dobiti opcija koja može da im obezbedi ekonomsku stabilnost, veća prava i bolje životne uslove.
Ukazuje da je Srpska lista u prednosti jer ima podršku zvaničnog Beograda, te da Srbija kroz svoje institucije na Kosovu zapošljava veliki broj ljudi.
"Iz straha da nešto ne izgube, verovatno će jedan deo ljudi da glasa za tu opciju koja je direktno vezana za Beograd. Ipak ima ljudi koji nisu vezani za te plate (iz budžeta Srbije)", kaže Vujović za RSE.
S druge strane, napominje on, već duže od dve godine se nije čuo glas Srpske liste u Skupštini Kosova ili drugim institucijama, te da postoji jedan broj građana iz redova srpske zajednice koji im zamera što nisu bili aktivniji u odbrani njihovih interesa.
"Mora da se razgovara i da se sarađuje sa svima kako bi se osigurala bezbednosna i ekonomska stabilnost", dodaje.
Inače, izbori 9. februara biće prvi redovni parlamentarni izbori koji će biti održani na Kosovu od njegovog proglašenja nezavisnosti 2008. godine.
Saradnja na tekstu Maja Fićović i Refki Alija